Pariz je možda grad svetlosti i ljubavi, ali ispod njegovih elegantnih ulica leži mračni lavirint ispunjen kostima 6 miliona Parižana.

Kao i mnogi drugi gradovi u usponu ranog industrijskog doba, Pariz je patio od problema, posebno smrti i bolesti. Obećanje života u velikom gradu dovelo je jata ljudi koji su hrlili sa sela. Krajem 18. veka, nakon što je priroda krenula svojim tokom, ova situacija je na kraju rezultirala prenatrpanim grobljima.

Les Inocents, jedno od najvećih pariskih groblja 1700 -ih, navodno je odavalo smrad trulih tela, a groblje nije moglo da se nosi sa potražnjom koju je izazvala prenaseljenost grada. Miris je bio tako loš, za lokalne prodavci parfema imali problema da nabave zalihe. Do maja 1780. groblje je bukvalno bilo na ivici. Zid podruma imanja koji se graniči sa grobljem je pukao zbog previše sahrana i prolećnih kiša, izazivajući nalet poluraspadnutih tela i bolesti u podrum.

GRAD LEŽI NA 6 MILIONA KOSTURA: Da nisu smešteni ovde bili bi uzrok velike katastrofe! FOTO, VIDEO Foto: Bony / Sipa Press / Profimedia

U roku od nekoliko meseci, vlasti su naredile zatvaranje Les Inosents i drugih gradskih groblja. U gradu više nije bilo moguće sahraniti tela. Zbog pretnje javnom zdravlju, grad je također odlučio ukloniti sadržaj sadašnjih gradskih groblja.

Na sreću, postojao je plan. Pariz je nekada bio dom brojnih starih rudnika i kamenoloma, savršenih za podzemnu kosturnicu za skladištenje mrtvih u gradu. Prvenstveno između 1787. i 1814. godine, kosti su prenete duboko u rudnike. Ulaz je izgrađen neposredno ispred starih gradskih vrata, prikladno nazvanog Barier d'Enfer, što se u slobodnom prevodu prevodi kao "Vrata pakla". Iako su skeleti u početku bili nasumično naslagani u kamenolomima, na kraju su organizovani uredno na način koji vidite danas, prenosi IFL Sajens.

Među 6 miliona skeletnih ostataka u kosturnici, možete pronaći desetine likova iz francuske istorije, uključujući brojne odsečene glave iz Francuske revolucije, poput Žorža Dantona i Maksimilijena de Robespjera, kao i slavne umetnike, poput Šarla Peroa, poznatog za pisanje bajki poput Crvenkapice, Pepeljuge i Trnoružice.

Danas pariske katakombe zmiju 20 metara (65 stopa) ispod ulica i još uvek možete da posetite oko 1,5 kilometara (0,9 milja) kosturnice kao turista. Ulazak u nedozvoljene galerije bio je ilegalan od 1955. godine, ali poznato je da su oni koji traže uzbuđenje dublje ušli u lavirint kroz skrivene ulaze. Međutim, to se svakako ne može preporučiti. 2017. tri tinejdžera su spasena iz dubine katakombi nakon što su se tri dana izgubila u njenom lavirintu.

Kurir.rs