PUTINOVO LIČNO OBEZBEĐENJE: Otkriveni detalji o tome ko može da ga čuva, kako se pripremaju i reaguju na pretnje
Jedinica ličnog obezbeđenja ruskog predsednika je najbolji i najobučeniji tim u zemlji, i jedan od najboljih na svetu.
Sajt Russia Beyond prikupio je iz više izvora, anonimnih i zvaničnih, sve dostupne informacije o tome kako funkcioniše tim Putinovih ličnih zaštitnika.
Nekoliko meseci pre nego što Vladimir Putin napusti svoju rezidenciju kako bi se negde pojavio u javnosti, njegov tim već stupa u akciju. Prvo analiziraju sve moguće pretnje: kriminalne aktivnosti, nemire, percepciju u javnosti, pa čak i mogućnost prirodnih katastrofa kao što su zemljotresi ili poplave tokom potencijalne posete.
Oko mesec dana pre posete, članovi tima stižu na lokaciju kako bi svoj raspored aktivnosti uskladili sa lokalnim vlastima i proverili smeštaj za predsednika. Sve do poslednje kvake na vratima mora da funkcioniše jer tokom boravka predsednika nikakvo tehničko osoblje ni majstori ne mogu da ulaze u njegove prostorije.
IT stručnjaci i tehničko osoblje obezbeđenja instaliraju ometače koji blokiraju radio signale na predsednikovoj lokaciji.
Oprema predsednikovog nadzornog tima prati sve pametne telefone i druge uređaje u blizini Putinove lokacije u potrazi za bilo kakvom sumnjivom aktivnošću.
Ruski zakoni dozvoljavaju predsedničkom obezbeđenju da instalira i koristi prisluškivače na hardverima i sofverima bilo koje vrste, izvrši pretres sumnjive osobe, pristupi bilo kojoj zgradi i organizaciji i zapleni bilo koje vozilo ako je to potrebno za bezbednost Putina.
Zaplena civilnih vozila dozvoljena je samo u "ekstremnim situacijama" i do sada nije zabeležen neki takav skučaj, podseća RB.
Tek posle ovih priprema, Putin dolazi na lokaciju.
Specijalna služba odgovorna za bezbednost ruskog predsednika naziva se Federalna služba obezbeđenja. Iako je broj osoblja tajna, prema nezvaničnim informacijiama ima ih oko 50.000 budući da osim predsednika čuvaju i: premijera, predsednika Državne dume i predsednika i potpredsednika Veća Federacije, ministra spoljnih poslova i ministra obrane, direktora FSB, šefa predsedničkog kabineta i predsednika Centralne izborne komisije.
U sastavu FSB postoji posebna jedinica zadužena za ličnu bezbednost predsednika. Ratno iskustvo, kažu, nije neophodno.
"Malo je verovatno da će član predsedničkog obezbeđenja morati da organizuje zasede na planinskim putevima ili da skače padobranom", rekao je bivši član predsedničkog obezbeđenja
"Borbeno iskustvo je korisno, ali često nije primenjivo u našem radu. Za vreme rata napadate. A telohranitelj treba samo da braniti osobu od nekog nevidljivog", dodao je.
Zbog toga bivši policijski operativci nisu pogodni za ovaj posao. Oni su obučeni da uhvate prestupnika, dok je za predsednikove telohranitelje najvažnija bezbednost čelnika države.
Telohranitelj, navodi RB, mora da poseduje "operativnu psihologiju", odnosno da je u stanju da predvidi i spreči pretnju i to uradi tako da niko drugi ne primeti.
Uz to, kandidati moraju da budu mlađi od 35 godina, visoki između 175 i 190 centimetara i teški između 75 i 90 kilograma.
Lični telohranitelj predsednika mora da poznaje strane jezike, da bude upućen u politiku kako bi znao ko prilazi njegovom šefu. Telohranitelji moraju da budu izdržljivi, da podnose hladnoću u tankim kaputima jer debele jakne sputavaju pokrete, a se ne znoje kada je vrućina.
Prema nekim izveštajima, oni koriste lekove koji utiču na psihičke procese. Interesantno, ali telohraniteljima je dozvoljeno pušenje jer im pomaže da brže savladaju stres. Cigarete u prisustvu predsednika nisu dozvoljene naravno.
Zbog stresa koji trpe, predsednikovi telohranitelji se penzionišu posle 35. godine.
Kada je predsednik u javnosti, obezbeđenje je organizovano u četiri prstena. Najbliži prsten čine Putinovi lični telohranitelji, opasni momci u odelima i sa tamnim naočarima, torbom i bubicom u uhu. Preteći izgled je važan jer se tako šalje poruka potencijalnim napadačima da je predsednik dobro zaštićen.
Ruke telohranitelja su uvek ispred tela, u pripravnosti da bi, ako zatreba, odmah reagovali i svojim telima zaštitili predsednika.
Torbe koje ponekad nose zapravo su zaštitni štitovi koji se mogu koristiti da zaštite predsednika od metka.
Telohranitelji su naoružani pištoljem "Gjurza" kalibra 9 milimetara koji može da ispali do 40 metaka u minuti, probijajući pancirne prsluke na udaljenosti od 50 metara.
Međutim, ako dođe do pucnjave, znači da obezbeđenje nije obavilo svoj zadatak, jer svaki napad mora biti sprečen unapred.
Još jedan komad opreme koji telohranitelji nose su izuzetno čvrsti kišobrani od kevlara koje nose.
Najvažniji prsten zaštite nije prvi već drugi. Članovi ovog obezbeđenja su neprimetni u gomili, u civilu diskretno traže potencijalne napadaće.
Treći prsten okružuje masu i sprečava sumnjive osobe da stignu blizu predsednika. Zbog toga je opasno trčati, vikati i praviti nagle pokrete u Putinovoj blizini.
Ako se predsjednik pojavljuje u velikom javnom prostoru, često se instalira dodatna zaštitna oprema poput panela od neprobojnog stakla.
Uz to, teško naoružani deo jedinice putuje sa Putinovom pratnjom u oklopnom vozilu (ekstremna vožnja je takođe potrebna veština za veći deo predsednikovog obezbeđenja).
Ovi ljudi su specijalci naoružani automatskim puškama AK-47, snajperskim puškama "Dragunov", protivtenkovskim ručnim bacačima granata i prenosnim protuzračnim raketnim sistemima "Osa".
Međutim, glavni resurs predsedničkog obezbeđenja u slučaju Vladimira Putina je sam predsednik, navodi Russia Beyond.
S obzirom da ima iskustvo rada u sovjetskoj i ruskoj tajnoj službi, Putin je "državnik sa kojim je uglavnom lako raditi", prema svedočenju nekoliko bivših pripadnika predsedničkog obezbeđenja.
On je svestan da njegovo obezbeđenje zna šta radi i uvek sluša njihove sugestije.
Kurir.rs
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega