Prvi dan bitkoina kao službenog sredstva plaćanja u jednoj od najsiromašnijih zemalja sveta Salvadoru prošao je uz proteste sa paljenjem guma i u jednom trenutku, uz pad vrednosti te digitalne valute od čak 20 odsto.

Neobičan i prilično odvažan eksperiment salvadorske vlade i njenog 40-godišnjeg predsednika Najiba Bukelea nije prošao onako kako se Bukele nadao. Osim protesta i lošeg dana na berzi, bilo je i tehničkih smetnji. Jedan opozicioni političar utvrdio je da je zbog pada vrednosti bitkoina - u jednom trenutku pao je sa 52.000 dolara na 43.000 - Salvador izgubio tri miliona dolara.

salvador-protest-bitkoin.jpg
Foto: Camilo Freedman / Zuma Press / Profimedia

Kako bi podstakla građane da učestvuju u eksperimentu i počnu da koriste bitkoin za plaćanje, vlada je svakom građaninu poklonila bitkoine u vrednosti od 30 dolara. To nije sprečilo oko hiljadu građana da se okupe u glavnom gradu i, paleći gume i bacajući petarde, pokažu šta misle o vladinom velikom planu. Salvador je siromašna zemlja daleko od modernih tehnoloških tokova. Većina, mahom siromašnih građana nema ni bankovni račun, a mnogi ni pristup internetu.

Uvođenje digitalne valute moglo bi da upropasti zemlju i stvori probleme upravo onima kojima je najteže, smatraju kritičari zbog nestabilnosti te valute. Naime, veliki deo BDP-a ove zemlje, oko 20 odsto, čine doznake iz inostranstva, od kojih mnogi preživljavaju. Upravo je na te doznake Bukele i računao kada je poručio da se zemlja ne sme plašiti i da treba biti odvažna.

Naime, budući da se za digitalnu valutu ne naplaćuje usluga transakcije, to bi, izračunala je vlada, u zemlju dovelo oko 400 miliona dolara više godišnje. Prema proračunu Svetske banke, pre je reč o ušteđenih 170 miliona dolara. Objavljujući uvođenje bitkoina kao sredstva plaćanja uz dolar, Bukele je rekao: "Moramo da slomimo paradigme prošlosti. Salvador ima pravo da napreduje prema zemljama prvog sveta".

salvador-protest-bitkoin.jpg
Foto: Camilo Freedman / Zuma Press / Profimedia

Međutim, ne slažu se svi sa takvim kockanjem. Prema nekim anketama, gotovo dve trećine građana su protiv. Kako kaže Džoni Rajt Sol, opozicioni političar koji je među onima što nisu pozdravili uvođenje: "Većina građana zna jako malo o kriptovalutama. Svakako se zna da je to vrlo nestabilno i rizično tržište. A danas smo to osetili na sopstvenoj koži", rekao je Sol ocenivši da je utorak, prvi službeni dan bitkoina u Salvadoru, bio "loš dan za predsednika Bukelea, njegovu vladu i eksperiment".

Rajt Sol ističe da salvadorska opozicija nije mrzitelj bitkoina, ali se ne slaže s tim da su preduzeća prinuđena da prihvatei bitkoin ako im ga kupac ponudi. "Bitkoin je prihvaćen u parlamentu bez ikakve rasprave, za samo pet sati je odobren taj zakon. Država podržava ovakva plaćanja i preuzima rizik, ali mi porezni obveznici smo država i mi ćemo platiti", poručio je on.

salvador-protest-bitkoin.jpg
Foto: Camilo Freedman / Zuma Press / Profimedia

Među kritičarima salvadorskog eksperimenta su i oni koji ističu kako bitkoin podstiče ilegalne transakcije i kako često služi ilegalnim grupama za pranje novca. Salvador je prva zemlja na svetu koja je odlučila da uvede bitkoin kao službeno sredstvo plaćanja. Ta zemlja je donedavno bila poznata samo po velikom broju nasilnih smrti i po surovosti svojih bandi koje se bave nezakonitim poslovima.

salvador-protest-bitkoin.jpg
Foto: SOPA Images / Sipa Press / Profimedia

Taksista Danijel Herkules za BBC je rekao da je, znajući da će vlada uvesti bitkoin kao službeno sredstvo plaćanja uz američki dolar, počeo da prima bitkoin pre dva meseca. Najviše deset odsto ljudi zaista i koristi bitkoin za plaćanje. "Imao sam jednu mušteriju koja je za vožnju do aerodroma platila 40 dolara u bitkoinima", rekao je Herkules. Zabrinjava ga nestabilnost vrednosti digitalne valute. "Ne bih želeo da nakon napornog radnog dana shvatim da nisam zaradio ništa jer se vrednost srušila", poručio je Herkules. Prošle godine u septembru jedan bitkoin je vredeo 10.000 dolara. U aprilu ove godine vrednost mu je skočila na 63.000. A u julu se srozao na 30.000.

salvador-protest-bitkoin.jpg
Foto: Camilo Freedman/SOPA Images / Shutterstock Editorial / Profimedia

Žanet Sandoval (70), prodavačica koja nudi uslugu od vrata do vrata, protivi se novoj valuti. "Uvek sam bila otvorena za promene, ali ne i ovog puta. Naši korisnici kažu da neće plaćati bitkoinom. U našoj zemlji mnogo je nepismenih, a jedva da znaju da koriste mobilni telefon. Ja za sada neću skinuti sa interneta tih 30 dolara, volim, kao što sam uvek volela, da zaradim svoj novac sopstvenim znojem", rekla je Sandoval dan uoči uvođenja bitkoina. Za razliku od Salvadora i još nekih latinoameričkih zemalja koje razmatraju da li da slede njegov primer, deo zemalja na svetu, u prvom redu Kina, bavi se povećanom regulacijom i restrikcijom kriptovaluta.

Kurir.rs/Jutarnji list