BOJEVE MAŠINE OD T-34 DO T-14 ARMATA Rusija proslavila DAN TENKISTA Odata počast stradalima i poštovanje preživelim posadama VIDEO

Rusija danas proslavlja "Dan tenkista". Praznik se proslavlja svake godine i to druge nedelje u septembru. Obično je to 11. septembra, dok ove godine praznik je po prvi put pao na 12.

Za vreme Sovjetskog Saveza organizovane su parade tenkova. Pre 1980. godine ovaj dan se svake godine obeležavao 11. septembra u znak proslave velikog uspeha tenkovskih trupa u bici kod prevoja Dukla 1944. Današnji datum ustanovljen je 1980. godine.

U današnjoj Rusiji ne organizuju se parade tenkova za obeležavanje ovog dana. Međutim, ovaj profesionalni dan je veoma popularan među vojnim osobljem. Ruski tenkisti primaju čestitke i reči zahvalnosti od svojih rođaka, prijatelja i vlasti.

Rusija se za vreme Hladnog rata smatrala tenkovskom velesilom sa operativnim brojem od ukupno 53.000 tenkova u evropskom i azijskom delu SSSR-a, kao i izemljama Istočne Evrope. Posle Haldnog rata taj broj je znatno smanjen na 30.000, pa onda 25.000 a onda cifra je išla na 16.000. Međutim veliki broj tenkova se i dalje nalazi u deopima i skladištima širom Rusije. Porecne govore da smao u evropskom delu ima oko 3.000 operativnih tenkova.

Rusija je od svog postojanja imala veliki broj različitih operativnih tenkova to su bili od proslavljenog T-34 pa do današnjih modifikacija T-72, T-80, T-90 i najnoviji Armata T-14.

Za nezvaničnu himnu oklopnih jednica uzeta je pesma "Tri tankista". Kompozcija je napravljena za sovjetski mujzikl Traktoristi 1939. godine. Sa njom počinje i istoimeni film u režiji Ivana Aleksandroviča Pirieva, a autori pesme su Boris Laskin i braća Pokras. Pesma je bila posvećena događajima na istočnim granicama SSSR -a koji su se dogodili 1938. godine, kada je japanska vojska pokušala da napadne teritoriju Sovjetskog Saveza.
Postoji verzija da su junaci pesme o tri tenkista inspirisana stvarnim likovima: posada tenka BT-7 (komandant V. M. Agarkov, vozač N. Žitenev i strelac S. M. Rumiantsev. Sva trojica uspela su preživeti rat, pa su se čak i okupili mnogo godina posle završetka rata, 1971. godine. Susret legendarnih heroja prikazan je u TV programu Vremja. Pesam se redovno pušta na paradi Pobede 9. maja tokom defilea oklopnih jednica Crvenim trgom.

Tenk T-90M "PRORIV-3"

Tenk je javnosti prvi put prikazan na Dan tenkista 9. septembra 2016. godine u sklopu promocije projekta pod nazivom "PRORIV -3", odnosno "Proboj", sa kojim se označava proces modernizacije oklopnih jednica ruske vojske. Tad je saopšteno da će 400 tenkova T-90 u verziji A biti modernizovano u verziju M. Projekat modernizacije obuhvatio je novi top, elektroniku, oklopnu zaštitu kako pasivnu, tako i aktivnu, pa je tenk sa 46 tona dostigao posle modernizacije težinu skoro od 50 tona. Uprkos tome ovaj tenk je lakši i od Nemačkog Leoparda 2, američkog Abramsa M1 A2/SEP, Francuskog Leklerka....

Stručnjaci iz konstruktorskog biroa Transmaš na tenk su ugradili novi top 2A82-1M ugrađen i na novi ruski tenk Armata, Međutim neki poznavaoci tenkova tvrde da se radi o novom topu jer ima odvodnih barutnih gasova, koji armata nema. Tenk ima komplet od 45 granata,, ugrađena je protiv oklopna laserski vođena raketa "refleks M" koja može da uništi protivnički tenk na daljini od 5 kilometara. Raketa prbija debljinu oklopa do 1.200 mm Tenk je dobio i sistem aktivne zaštite, koji je ugrađen na tenk armata "afganit" i " malahit". Kao pasivnu zaštitu tenk je dobio modlularni dodatni oklop "relikt", koji smanjuje probojnost potaklibarnih projektila za 40 posto, a prodor i ubojnost kumulativnih i do 70 posto. Debljina dodatnog oklopa kreće se u zavisnosti gde je postavljen od 450-950 mm s tim da je najveća koncentracija na čelu i na boku tenka. Sa osnovnim oklopm i dodatnim debljina oklopa modernizovanog tenka kreće se oko 1.500 mm. Po prvi put T-90M dobio je i viseću mrežu za zaštitu od prodora kumulativnih projektila, a iskustva iz Sirije ukazala su da je najveći broj pogodaka u tenk bio upravo na spoku tela i kupole tenka.

Tenk je dobio i novu municiju potaklibarna probija debljinu oklopa 900 mm.

Posada i u unutrašnjosti dobila je zaštitu od kelvara što umanjuje prodor projektila u tenk i sprečava smrt posade ili je svodi na minimum.Tenk je opremljen i sa elemntima radioelektonskog ometanja što smanjuju lokatorima brzu detekciju tenka.

Od dodatnog naoružanja tenk ima dva mitraljeza kalibra 7,62 mm PKT-M i jedan 12,7 mm u sastavu daljinske upravljive borbene stanice "KORD MT"

Od dodatne opreme tenk ima novi SUV, laserski daljinomer bezebdan za oči nišandžije i laserski emiter za protivoklopne rakete. Nišandžija ima nišansku spravu sa termovizijskim kanalom nove generacije, TV kanalom i pomoćnu nišansku spravu za dnevne uslove.

Značajan segment izmene urađen je u zaštiti projektila u obrtnom transporteru automatskog punjača, razmeštaju goriva. Tenk ima ugrađene ometače protivtenkovskih mina i IED mina. Pod tenka u odnosu na T 90 je ojačan dodatnom čeličnom ploćom s čime se smanjuje ili ublažava opasnost od eksplozije protivtenkovske mine.

U tenk je ugrađen jači dizel motor jačine 1.130KS koji omogućava da tenk postigne brzinu od 50 kilometara na čas. Maksimalni radijus kretanja je do 550 kilometara. Transmisija je automatska, a vozač tenkom upravlja uz pomoć volana a ne poluga. Tenk ima ugrađen i uređaj za praćenje rada svih električnih sklopova u tenku kako bi navreme uočio kvarove ili otkaze pojedinih sistema. Tenk imam sistem za klimatizaciju i grejanje, kao i novu NHB taštitu, uređaj za trenutnu detekciju i gašenje požara

Početkom 2019 ruskoj vojsci je isporučen bio jedan bataljon tih tenkova odnosno 42 tenka od čega je 10 bilo novoproizvedenih T-90, a ostali su bili tenkovi koji su bili u operativnoj upotrebi. Državni program nabavke naoružanja predviđa da do 2025 u ruskoj vojsci je trebalo da bude modernizovano 200 ovih tenkova. Prema nekim procenama cena jednog ovakvog tenka kreće se oko 4,5 miliona dolara.

Proverenost rada modernizovanog tenka proverena je na par vežbi Zapad 2017, 2018 ,2019....

T-80BVM

O modernizovanom tenku T -80 za koji se govorilo da će biti potpuno povučeni iz jedinica ruske vojske čulo se ponovo septembra 2017. godine kada je saopšteno da je čuvena Tamanska tenkovska divizija koja je stacionirana u okolini Moskve dobila prve modernizovane tenkove T-80BVM. Otukda se odlučilo tenkove T-80 ponovo aktivirati i modernizovati nije sasvim ostalo razjašenjeno i zašto se odustalo od zamene sa armatom i tenkovima T-90 i T-72B3.

O tenku T-80 je skoro sve rečeno, ukratko ćemo spomenuti da je generacijski u istoj ravni kao američki abrams. Postao je poznat po tome što postoji verzija sa gasnom turbinom, ali i dizel motorom. Tenkovi su smatrani kad su se pojavili da trebaju biti prvi koji će se sukobiti sa oklopnim jednicama NATO pakta zato su sovjetske jednice na zapadu i u Istočnoj Nemačkoj primile prve ove tenkove. Raspad SSSR-a bila je neslavna za ovaj tenk više se proslavio u neuspelom puču u Moskvi 1991, gađao je Beli Dom u puču protiv Jeljcina oktobra 1993. i Prvom čečnskom ratu gde se pokazao katastrofalno i gde su stotine ovih tenkova bile uništene. Ispostaviće se ne zbog njegovog lošeg kvalitea, već više zbog demotivisane i loše obučene posade, i pogrešne taktike upotrebe. Pojavom armate smatralo se da je odzvonilo i T-80, ali odluka je promenjena a kad se pojavio isto na vežbi Zapad 2017 NATO planeri su digli halabuku zbog ovog tenka.

Projekat PRORIV 3 za modernizaciju tenka T-80BVM sadrži savremeni nišanski sistem "sosna-u", višekanalni sistem za osmatranje sa laserskim daljinomerom, termovizijsku nišansku spravu i sistem za automatsko praćenje cilja. Sistem "Sosna-U" ima domet od 50 do 7.500 metara.

Tenk je dobio modifikovanu gasnu turbinu jačine 1.250 Konjskih snaga koju proizvodi Zavod Klimov. Moto ima znatno smanjenu potrošnju goriva i mogućnos normalnog starta na ekstremno niskim temperaturama poput onih koje vladaju u Sibiru i na Arktiku. Zato neki smatraju i da ovi tenkovi će biti poslati upravo na Arktik s čime če Rusija potvrditi svoju vojnu moć na ovom strateški važnom području.

Tenk T-80BVM dobio je novu zaštitu. Dodatni pasivni oklop relikt. Sa bočne strane tenk je zaštićen gumenim zavesama sa ugrađenim oklopnim pločama, a sazdnji deo tenka i motor kao i kod T-90M zaštićen je metalnim kavezom za zaštitu od delovanja protioklopnih ručnih bacača.

Tenk ima top kalibra 125 mm iz koga se može ispaljivati laserski vođena raketa 9M119M refleks dometa 5.000 m. U tenku je obezbeđen smeštaj 45 granata, od kojih se 28 nalazi u obrtnom transporteru ispod automatskog punjača topa. Od pomoćnog naoružanja ostao je spregnuti mitraljez PKT kalibra 7,62 mm sa 1.250 metaka i protivavionski mitraljez na kupli NSVT kalibra 12,7 mm sa 300 metaka.. Tenk se modernizuje u Omsku gde se nekada i proizvodila ova vrsta tenka. Od 2018 otpočeo proces preoružavanja arktičkih tenkovskih formacija koje se nalaze u sastavu Severne flote.

U ruskoj vojsci ostalo je oko 5.500 tenkova u verzijama BV i U sa dizel motorom, a da li će sve biti modernizovane tek ostaje da se vidi, Tenk je javnu premijeru imao prošle godine na paradi 2. avgusta 2020, koja je bila pomerena zbog pandemije koronavirusa.

T-72B3M

Na ovogodišnjoj paradi prikazan je i čuveni T-72 u verziji B3M, koji se negde označava i kao B4. Ova poslednja modifikacija je jedna od najboljih koja je takođe nastala na osnovu upotrebe ovog tenka u Siriji, gde su starije verzije tenka b3 poslate snagama Bašara al Asada u ratu protiv džihadista. Modifikaciju ovog tenka u verziju B3M ivršio je proizvošač Uralvagonzavod u Nižnjem Tagilu u Sibiru.

Javnosti je tenk prikazan 2014 za vreme Tenkovskog biatlona na poligonu Alabino u Podmoskovlju 2014. godine. Prve modernizovane tenkove T-72 u verziji B3M dobio je Zapadni vojni okrug. Kada se gleda spolja sve je identično kao kod starijih verzija tenka T-72 sa vozačem napred, borbenim odljenjem u sredini pogonskim iza. Posada je ostala nepromenjena tročlana, vozač, komandiri nišandžija.

Od modifikacija tenk ima novu cev 2A46M5 kalibra 125 mm sposoba da se iz nje ispaljuje čitav niz granata od potaklibarnih do kumulativnih kao i lasesrski vođene protivtenkovske rakete "Refleks". Tenk je opremljen novim sistemom za upravljanje vatrom, radio stanicom za šifrovani digitalni prenos glasa i podataka. Opremom za šnorkel vožnju za savlađivanje manjih dubina.

Tenk je dobio isto dodatni oklop tipa relikt, kao i sistema aktivne zaštite "Arena E"

Tenkovski motor je dobio novi sistem hlađenja i prečišćivač vazduha ugradnom novh filtera što mu omogućava korištenje i u ekstremno visokim ili na niskim temperaturama. Transmisija je automatska .

Armata

Ruska platforma Armata izvorno je zamišljena kao temelj tenk T-14. Ruski tenk T-14 Armata predstavljen je javnosti još u maju 2015. godine, ali do danas još nije ušao u masovnu serijsku proizvodnju. Poslednje vesti govore da bi serijska proizvodnja tenka trebala da započne krajem 2021 i da će biti proizvedeno ukupno oko 2.000 tenkova.

Tenk T-14 „armata” (Objekt 148), pripada četvrtoj tehnološkoj generaciji. Ovaj tenk se razlikuje od decenijama ustaljene paradigme gradnje tenkova po tri osnovna pristupa: sva tri člana posade su u upravnom odeljenju napred, zaštićena u posebnoj oklopnoj kapsuli sa daljinski upravljanom kupolom i naoružanjem, maksimalno zaštićena i od eksplozije municije iza njih; ima brojne sisteme optoelektronskog osmatranja i nišanjenja – danju i noću i aktivni sistem zaštite od projektila i mina iz sve tri sfere – sa zemlje, iz vazduha i ispod zemlje. U konstrukciji tenka primenjena su najnovija tehnička i tehnološka dostignuća oklopne zaštite sa novim modelom kombinovanog višeslojnog, razmaknutog i modularnog oklopa . Osnovni oklop u prednjem delu tenka T-14 štiti od svih potkalibarnih projektila kalibara do 120 mm, a od kumulativnih kalibara do 150 milimetara. Primenjeni čelik ima visoke zaštitne karakteristike. Novi tip ERO (eksplozivni reaktivni oklop) „relikt” dodatno štiti i od kinetičkih projektila, smanjujući im probojnost za 50 odsto (350 mm), a od kumulativnih za 90 odsto (oko 800 mm), odnosno zajedno sa osnovnim oklopom ekvivalent zaštite tenka dostiže 1.500 milimetara.

Pored motorno-transmisionog odeljenja su rešetke za zaštitu od kumulativnih projektila. Kupola je spolja, takođe, prekrivena pancirnim limom novog čelika iznad osnovnog oklopa i panelima ERO, kao i prednji oklop tela i bočne strane na dve trećine dužine. Sistem aktivne zaštite „afganit” sprečava gađanje u tenk i potkalibarnih projektila, brzine do 1.700 m/s, ne samo od kumulativnih, presretanjem na daljinama od 200 do 15-20 m ispred tenka. U sklopu sistema „afganit” na krovu kupole su dva paketa sa po 12 dimnih kutija pokretnih po azimutu i jedan paket sa 24 kutije fiksno usmerenih kutija uvis za odbranu od napada odozgo.

Novi top 2A-82-1M kalibra 125 mm (L/48) ima povećan borbeni komplet na 45 metaka, od kojih su 32 u automatu za punjenje, a 17 u zadnjoj niši kupole. Top nema odvodnik barutnih gasova, jer u kupoli nema posade pa dim baruta ne smeta, a doprinosi većem pritisku u cevi, većoj početnoj brzini projektila. Brzina gađanja sa novim automatom za punjenje topa povećana je na 10–12 metaka u minutu, a efikasna daljina gađanja do osam kilometra. S topom je spregnut mitraljez PKTM 7,62 mm (6P7K) sa 1.000 metaka spremnih za paljbu i još 1.000 u odvojenoj kutiji.

U sastavu SUV-a ugrađeni su višekanalni sistemi za osmatranje, nišanjenje i praćenje pokretnih ciljeva, danju i noću, i u uslovima ograničene vidljivosti usled zamućenosti atmosfere. Nišandžija raspolaže višekanalnom nišanskom spravom, koja ima optički kanal, TV kameru, termalnu kameru, laserski daljinomer i sistem za lasersko vođenje POR. Daljina osmatranja u dnevnom kanalu je do osam kilometara, a u termalnom detekcija cilja do pet km.

U tenk je ugrađen novi višegorivi dizel-motor A-83-3A od 1.500 KS omogućuje najveću brzinu do 80 km/h po putu i terensku 50–55 km/h i autonomiju od 500 kilometara. Motor je četvorotaktni, 12-cilindarski, dizel, višegorivi, sa dva turbokompresora sa međuhlađenjem vazduha i tečnim sistemom za hlađenje motora. Transmisija je planetarna mehanička, sa dva menjača objedinjena s bočnim prenosnicima snage i hidrauličnim sistemom za upravljanje.

Kurir.rs/A.Mlakar