LEDENI TUŠ ZVANI BREGZIT Nema hrane, radnika, kamiondžija: Britanci shvatili da je razvod od EU daleko od idile koju su očekivali

Proteklo leto moglo bi se nazvati letom muka za britanske proizvođače hrane.

Prema njegovim rečima, dva suštinski važna stuba proizvodnje: branje plodova i distribucija do supermarketa, žestoko su uzdrmani zbog manjka radnika.

Pod jedan, Britaniji nedostaju vozači kamiona koji sveže proizvode razvoze do i od hladnjača. Zbog toga je ESG moralo da se odrekne jednonedeljne proizvodnje vredne oko milion funti (1,4 miliona dolara). Pod dva, nedostaju i sezonski radnici koji su, mahom, dolazili iz Rumunije i Bugarske kako bi nekoliko meseci brali povrće.

"Neki od njih nisu došli zbog kovid mera, neki su došli, zaradili brdo novca i otišli kućama ranije nego što su planirali", rekao je on i dodao da to praktično znači da je 10-15 procenata njegovih useva propalo, što je šteta od 200.000 funti (277.000 dolara).

Čini se da se posledice Bregzita osećaju uzduž i popreko u Britaniji. Daleko od suncem obasjanih polja i useva koje je obećavala vlada premijera Borisa Džonsona, manjak evropskih radnika u ovim vitalnim oblastima znači finansijske gubitke za biznismene i prazne police u zemlji koja se već sada priprema za božićne praznike.

Nedostatak kamiondžija je, kako se čini, goruće pitanje.

Procenjuje se da Britaniji fali između 90.000 i 120.000 vozača. Iako Bregzit nije jedini krivac, činjenica da Ujedinjeno Kraljevstvo više nema lak pristup evropskim vozačima zadaje glavobolje logističkoj industriji UK.

Kamiondžije nije tako lako zameniti britanskim radnicima. Osim što je potrebno devet meseci da se kvalifikuju kao vozači, što sve košta oko 5000 funti (6940 dolara), Britanci, navode iz Lodžistiks UK, nisu preterano zainteresovani za ovaj posao.

"Imamo ostarelu radnu snagu u UK a mnogim mladim ljudima nije privlačna ideja vožnje kamiona, nebezbednih parkinga i mesta za odmor", rekao je portparol Lodžistiksa CNN-u.

Kompanije su se zbog toga našle pred teškim izborom: Koja roba ima prioritet? Ako vam iz skladišta izlazi samo jedan kamion dnevno, moraćete da prednost date stvarima kojima brže ističe rok na uštrb drugih. Na duže staze, to znači da mušterije neće imati preterani izbor a to bi moglo da izazove paniku među potrošakima, kakva je viđena 2020. kada je toalet papir u Britaniji bio roba vredna zlata.

Šefovi najvećih supermarketa u Britaniji kažu da su nestašice hrane sa kojima se suočavaju bez presedana. Jedan od njih rekao je Tajmsu da nikada nešto ovako loše nije video i upozorio da bi rafovi mogli da budu prazni za Božić, jer ne postoji dovoljno vozača koji bi robu isporučili.

Ove nestašice mogle bi da budu poklon za Džonsonove političke protivnike. Džonson je tvrdio (i zahvaljujući tom obećanju dobio izbore) da je izlazak iz EU spremna i uređena stvar. Ispostavilo se da nije tako.

Vlada, kažu kritičari, nije uspela adekvatno da se pripremi za neizbežne posledice Bregzita.

BDP rast u julu se zaustavio, a čitava ekonomija je i dalje slabija nego pre pandemije. "Tokom celog procesa, vlada je predstavlala Bregzit kao nešto što će biti pozitivno za Britaniju i ekonomiju", rekao je Sem Lou, saradnik Centra za evropske reforme.

"To je dovelo do vrlo konfuznih radio reklama u kojima se nije ni pominjala reć Bregzit, sporih i šturih upozorenja i smernica i izmena plana u poslednjem trenutku", dodao je on.

Još gore, Džonsonova vlada je sada u čudnoj poziciji da odbija da primeni ključni deo dogovora koji je hvalila kao veliki uspeh.

Britanija je trebalo da u potpunosti krajem godine primeni mehanizam zvani Protokol za Severnu Irsku. Protokol su dogovorile EU i UK kako bi Severna Irska dobila specijalni status: Van EU, zajedno sa ostatkom UK, ali sa mekšom granicom sa Irskom koja je EU članica.

Na osnovu Protokola, protok robe između Severne Irske i Republike Irske bi tekao bez zastoja i problema i takozvane "tvrde" granice koja bi garantovano dovela do nove runde nasilja na Zelenom ostrvu. Britanija je sa svoje strane obećala da će štititi jedinstveno tržište EU kontrolama robe koja ulazi u Severnu Irsku iz Britanije.

Na taj način bi se faktički stvorila morska granica između Severne Irske i ostatka Britanije, što se nije dopalo Džonsonu koji voli da se predstavlja kao veliki branilac i šampion Unije. Ta "morska granica" je i anatema za unioniste u Belfastu koji su zbog toga zapretili da će uništiti već krhki dogovor o zajedničkoj raspodeli moći i ovlašćenja.

Poslednje što Džonsonu treba je da njegovi protivnici krenu da pričaju kako ne samo da je Bregzit odsekao Severnu Irsku od ostatka Britanije, več je dodatno opteretio i finansijsku i bezbednosnu situaciju u zemlji.

To bi moglo da objasni zašto je ministar za Bregzit Dejvid Frost nedavno rekao da će grejs period primene Protokola biti produžen. Na neodređeno.

Sve to je omogućilo EU da sa visine gleda na London i podseti Britaniju da je dogovor o Bregzitu, koji je Džonson voljno potpisao, pravno obavezujuć.

Ovi problemi, koliko god bili važni, nisu jedine post-Bregzit bruke sa kojima se Džonson susreće.

Uprkos tome što je uveravao ribarsku industriju da neće imati problema sa Bregzitom, ulov se vraća u vodu jer brodovi ne mogu da pristanu i prerade svež proizvod na vreme da se proda. To je dovelo do toga da zvaničnici u Džonsonovoj stranci i kabinetu počnu da dobijaju besne pozive ribara koji zbog Bregzita ne mogu da prebace svoju robu u Evropu.

"Znaju da u većem broju slučajeva ne možemo da pomognemo. Vladini sajtovi nisu od pomoći i oni jednostavno ne dobijaju pomoć koja im je potrebna", rekao je jedan bivši zaposleni. "Situacija je nezgodna. Ljudi su besni i otkazuju porudžbine jer ja lično ne mogu da im nabavim francusku vizu", dodao je.

Agencija Rojters prenela je ranije da je Nemačka "na putu da izgubi nsvoj status jednog od top 10 trgovinskih partnera Nemačke, prvi put od 1950. godine" zbog Bregzita i haosa koji je izazvao.

Na sve ove probleme su Džonsonovi kritičari i ranije ukazivali, a udruženja i predstavnici raznih industrija molili su vladu da im ponudi alternativna rešenja za ublažavanje štete i kritikovali premijera što je nepripremljen uskočio u Bregzit.

Uprkos tome, Džonsonovi politički protivnici ne koriste Bregzit u svojim obračunima sa premijerom, već probleme na lokalnom nivou. Zašto?

"Problem sa ovakvim pričama je što se one postepeno razvijaju", kaže Rob Ford, profesor politike na Univerzitetu Mandžester.

"Tragična stvar u vezi sa ovim pričama je ta što da bi javnost zaista obratila pažnju na njih, nešto veoma dramatično mora da se dogodi. Nažalost, to dramatično bi mogao da bude preumorni vozač kamiona koji je udario u automobil pun ljudi i dece ili deca koja se razboljevaju zbog neuhranjenosti".

Sve do sada, Džonson je uspevao da za sve probleme okrivi pandemiju. Ford navodi da to može da prođe kod birača koji su bili njegova baza za izlazak iz EU i kojima je muka priča da je Bregzit katastrofa i koji su voljni da poveruju u svako objašnjenje.

Ali Bregzit zaista počinje da boli Britance. To ne znači da će se UK momentalno raspasti. Ali, malo po malo, obećanja data 2016. godine i tokom godina pregovora, pokazuju se kao neistinita.

Možda će Džonson u jednom trenutku preduzeti nešto da ublaži posledice Bregzita ali u tome je problem: Ako priznate da morate da kontrolišete štetu, to znači da postoji šteta koju treba kontrolisati.

A s obzirom na to da će Džonsonova zaostavština biti "oslobađanje" Britanije iz kandži Brisela, što duže bude izbegavao kritike ne samo na račun Bregzita kao koncepta već i načina na koji ga je primenio, to će manje njegovo najveće ostvarenje postati mlinski kamet oko njegovog vrata.

Kurir.rs