OVAKO JE MERKELOVA IZGRADILA SVOJE NASLEĐE Posle 16 godina silazi sa vlasti, đacima otkrila kako bi volela da je vide za 50 godina

Nakon decenije i po na vlasti, era nemačke kancelarke Angele Merkel se bliži kraju. Prva nemačka premijerka koja je napustila vlast svojom voljom, odlučila je da se ovog meseca neće kandidovati na izborima koji će doneti njenog naslednika.

Ali ona ostavlja komplikovano nasleđe. Neki aplaudiraju njenom skromnom političkom stilu vođenom konsenzusom. Drugi vide nedostatak hrabrog vođstva, posebno pred agresivnijom Rusijom i rastućom kineskom moći.

2015. godine otvorila je vrata za više od milion izbeglica, uglavnom iz ratom razorene Sirije. Ali Merkelino vođstvo je takođe doživelo porast nacionalističkog osećanja koje je dovelo krajnju desnicu u parlament.

Iako je zbog svojih ekoloških obećanja prozvana "klimatskom kancelarkom", ona napušta kancelariju u Nemačkoj kao najveći svetski proizvođač mrkog uglja.

Istoričari će godinama raspravljati o njenom uticaju. Ono što je sigurno: Njen odlazak ostaviće prazninu nakon karijere koja se proteže više od tri decenije, počevši usred umirućih daha Hladnog rata.

Berlinski zid

Odrastajući iza gvozdene zavese, pad Berlinskog zida 1989. otvorio je svet politike za Merkelovu, kćerku pastora u komunističkoj Istočnoj Nemačkoj.

U govoru na Univerzitetu Harvard 2019. godine opisala je kako bi svaki dan prolazila pored zida na putu kući sa posla u svom naučnom institutu.

"Berlinski zid je ograničio moje mogućnosti", rekla je. "Bukvalno mi je stalo na put."

Imala je 35 godina kada se najtrajniji simbol Hladnog rata dramatično srušio. "Tamo gde je nekada bio samo mračan zid, iznenada su se otvorila vrata", rekla je u govoru. "I za mene je došao trenutak da prođem kroz ta vrata. U tom trenutku sam napustio posao naučnika i ušao u politiku. To je bilo uzbudljivo i čarobno vreme. "

Ta istorija je na mnogo načina oblikovala politiku Merkelove dok je pokušavala da Nemačku i Evropu postavi kao most između Istoka i Zapada.

Političko obrazovanje

Nakon ulaska u politiku, njen uspon je bio brz. Pridružila se tradicionalnim, konzervativnim demohrišćanima u kojima dominiraju muškarci i izabrana je u nemački parlament, Bundestag, 1990. Štićenica Kola, tada nemačkog kancelara, postavljena je sledeće godine za ministra za žene i omladinu, kada je takođe postala zamenik predsednika stranke. U prvim danima svoje karijere dobila je nadimak "Kolova devojka".

Ali u potezu koji je zapanjio nemačku politiku, ona se u decembru 1999. obratila Kolu u novinskom članku, pozivajući svog bivšeg mentora da podnese ostavku. Sada je lider stranke, tvrdila je da je njegov i kredibilitet stranke oštećen skandalom oko donacija.

"Partija mora da nauči da ide napred", napisala je. "[Mora] da veruje u sebe da će se u budućnosti boriti sa političkim protivnikom čak i bez svog starog ratnog konja, kako se Helmut Koh sebe često nazivao."

"Doveo sam svog ubicu", kasnije je razmišljao o odluci Merkelove da se okrene protiv njega. "Stavio sam zmiju sebi na ruku."

"Mali koraci"

Bila je to britka pobeda na izborima koja je Merkelovoj donela moć 2005. Neki su očekivali velike promene. Isti kritičari su očekivali da će ona dugo trajati.

"Mnogi će reći:" Ova koalicija čini mnogo malih koraka, a ne samo jedan veliki ", rekla je u svom prvom govoru kao kancelarka. "Odgovoriću im:" Da, upravo tako to radimo. "

Došla je na vlast u periodu relativne stabilnosti, ali Evropu bi ubrzo zahvatile uzastopne krize.

Kako je dužnička kriza u evrozoni počela da se razvija krajem 2009, ona je pomogla u vođenju napora da se sačuva zajednička valuta kontinenta. "Ako evro propadne, Evropa propada", rekla je Merkel.

Čvrsto se držeći za evropsku tašnu, Merkelova je postala lice štedljivosti u severnoj Evropi. Postala je figura mržnje u zemljama poput Grčke, jer su bile primorane da osakate štednju. Grčke novine uporedile su je sa Hitlerom, a njene posete godinama su bile obeležene protestima.

Na kraju, ona je pomogla u usmeravanju Nemačke i evropske zone evra kroz egzistencijalnu pretnju. Nedavno je rekla da to vidi kao jedno od svojih najvećih dostignuća kao kancelarke.

Migrantski talas

Možda je najvažniji trenutak u njenoj političkoj karijeri došao 2015. kada je broj izbeglica koje stižu u Evropu počeo da raste. Mnogi su bežali od građanskog rata u Siriji i krenuli na opasna putovanja morem do Evrope.

Merkel je otvorila NemačkuVrata. U tipično potcenjenom komentaru koji je dat nakon posete centru za azil u avgustu iste godine, uveravala je nemačku javnost. "Vir schaffen das", rekla je, što znači "Mi to možemo".

"Ona je na pravoj strani istorije po ovom pitanju", rekao je tada Obama.

Međutim, stav Merkelove prema izbeglicama podelio je Evropu i na nju je naletela krajnja desnica Nemačke, koja je postala sve popularnija, prenosi Vašington Post.

Pandemija

Kada je svet zadesila sledeća epohalna kriza, Merkel je shvatila važnost jasne i iskrene komunikacije. Kako se činilo da su neki svetski lideri posustali, isticala se svojim pristupom vođenim naukom.

Pandemija je razotkrila neke nedostatke zemlje, uključujući nedostatak fleksibilnosti koji je ometao uvođenje vakcine. Ali većina Nemaca podržavala je njeno vođstvo tokom pandemije.

Istok i zapad

Tokom 16 godina na vlasti Merkelove svet je doživelo promenu u globalnom svetskom poretku. Vašington je vršio pritisak na Nemačku da zauzme čvršći stav prema Rusiji i Kini. Ali kao dete Hladnog rata, naglasila je važnost izbegavanja još jednog.

Pokušala je da odvoji kršenja ljudskih prava u Kini i ruski ekspanzionizam od pitanja trgovine i ekonomije, ponekad se takođe našla u raskoraku sa evropskim susedima.

Njen odnos sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom ponekad je bio napet i antagonističan. Ali ona je rekla da je važno da dijalog ostane otvoren. Uprkos njenom strahu od pasa, Putin je jednom doveo svog labradora u bilateralni odnos u pokušaju da je zastraši.

U karijeri koja se protezala kroz četiri američka predsedništva, ona je ostala čvrsto privržena transatlantskom savezu, čak i kada su odnosi postali posebno zaoštreni pod predsednikom Donaldom Trampom. U jednom značajnom trenutku 2018. godine, zvanični Instagram nalog Merkelove objavio je fotografiju na kojoj se vidi kako se spušta nad stolom za kojim sedi Tramp prekrštenih ruku.

Šta sad?

Sa 67 godina, Merkel je rekla da ne traži novu političku ulogu. "Da li želim da pišem, govorim, pešačim? Da li želim da budem kod kuće? Da li želim da putujem po svetu? " rekla je ovog meseca.

Merkel je redovno odbacivala pitanja o svom nasleđu, rekavši da istorijska analiza nije za nju i da bi radije nastavila sa poslom.

Ali u gradskoj većnici u primorskom gradu Stralsundu 2019. godine, pitali su je šta bi volela da deca čitaju o njoj u knjigama istorije za 50 godina.

"Da sam pokušala", rekla je ona.

Kurir.rs