MAMUT MENI ĆE PONOVO HODATI ARKTIČKOM TUNDROM? Naučnici imaju kontroverzan plan da ožive vunaste mamute: Spariće ih sa slonovima!

Deset hiljada godina nakon što su vunasti (runasti) mamuti nestali sa lica Zemlje, naučnici su pokrenuli ambiciozan projekat da u tundre Arktika vrate ove zveri koje sad znamo samo iz crtaća "Ledeno doba" (mamut Meni) i arheološkog parka Viminacijum u Srbiji, gde su otkriveni ostaci ovih praistorijskih životinja

Naučnici sada nameravaju da stvore hibrid slona i mamuta tako što će u laboratoriji praviti embrione koji imaju DNK mamuta. Prvi korak je uzimaje ćelija kože sa azijskih slonova, koji su ugrožena vrsta, i njihovo reprogramiranje u raznovrsnije matične ćelije koje sadrže DNK mamuta.

Određeni geni koji su odgovorni za mamutsko krzno, slojeve sala i druge adaptacije na hladne klime, identifikovani su poređenjem mamutskih genoma dobijenih iz ostataka koji su pronađeni u permafrostu sa onim dobijenim od azijskih slonova.

Ovi embrioni će onda biti presađeni u surogat majku ili, možda, u veštačku matericu. Ako sve bude teklo po planu - a to je jedno veliko ako, naučnici se nadaju da ćemo imati prvi par mladunaca u narednih šest godina.

"Naš cilj je da stvorimo slona koji će biti otporan na hladnoću ali koji će izgledati i ponašati se kao mamut. Ne zato što pokušavamo nekoga da prevarimo već zato što želimo nešto što je funkcionalan ekvivalent mamutu, koji uživa na minus 40 i radi sve ono što rade slonovi i mamuti, naročito obaranje drveća", rekao je Čerč Gardijanu.

Projekat je predstavljen kao pokušaj da se sačuvaju azijski slonovi tako što će biti "opremljeni" nekim karakteristikama koje će im pomoći da prežive u takozvanoj "mamutskoj stepi" Arktika.

Naučnici smatraju i da bi krda slonovsko-mamutskih hibrida u tundrama Arktika pomogla da se ponovo uspostavi degradirani habitat i uspore posledice klimatske krize. Primera radi, obaranjem stabala, ove zveri bi mogle da pomognu da se obnove nekadašnje nizije Arktika.

Postoje i oni koji nisu uvereni da je stvaranje životinja nalik mamutima u laboratoriji, najefikasniji način da se obnovi tundra. "Moje lično mišljenje je da objašnjenje koje je dato - da možete da geoinženjerski utičete na okruženje Arktika uz pomoć krda mamuta, nije verodostojno", smatra dr Viktorija Heridž, evolutivni biolog Prirodnjačkog muzeja u Londonu.

"Obim ovog eksperimenta je ogroman. Ovde se priča o stotinama hiljada mamuta kome je svkaom potrebmo 22 meseca gestacije i 30 godina da postignu zrelost", rekla je Heridž.

Naš cilj nije samo da vratimo mamute, već da vratimo krda koja mogu da se sparuju i tako uspešno oživimo Arktik, rekao je Lam britanskom listu.

Za sada nije jasno da li bi azijski slonobi bili raspoloženi da se pare sa mamutima. "Možda ćemo morati prvo malo da ih obrijemo", rekao je Čerč.

Garet Finiks, profesor biljne i globalne ekologije promena na Šefildu smatra da, iako su potrebni različiti pristupi u borbi protiv klimatskih promena, potrevna su i razumna rešenja kako bi se izbegle nenamerne, štetne posledice.

"To je ogroman izazov na Arktiku gde imate različite ekosisteme koji postoje pod različitim vremenskim uslovima", rekao je on.

"Na primer, mamuti su predloženi kao rešenje za nestanak permafrosta jer će uklanjati drveće, gaziti i sabijati zemlju i tako vratiti travu, koja može da održava tlo hladnim. Međutim, znamo da u šumovitim delovima Arktika, drveće i mahovina koji pokrivaju tlo mogu da budu od ključnog značaja za zaštitu permafrosta. Stoga bi, uklanjanje drveća i gaženje mahovine bila poslednja stvar koju želite da uradite", kaže profesor.

Kurir.rs