NEMAČKI IZBORI U SVETLU BORBE ZA BIRAČE NA DRUŠTVENIM MREŽAMA: Nekada kobasice i pivo, sada TikTok, Fejsbuk i Instagram! VIDEO

Od upotrebe influensera do objavljivanja na TikToku, nemačke političke stranke pokušavaju da dopru do birača na društvenim medijima na različite načine. Hoće li uspeti?

Pokret na internetu možda je ubrzao koronavirus; ali stranke danas moraju da grade kampanje oko platformi društvenih medija preko kojih je biračko telo udaljeno samo jedan klik.

Studija Instituta za istraživanje medija Lejbic iz 2020. pokazala je da je 37% ispitanika koristilo društvene mreže za dobijanje vesti - u odnosu na 34% godinu ranije. Procenat je mnogo veći među starijima od 18 do 24 godine, od kojih 56% ostaje na vezi sa internetom.

Nemačka nije baš poznata po tome što je vodeća u digitalnim inovacijama. Što se tiče širokopojasnog pristupa, digitalizacije ili tehničke opremljenosti škola, Njemačka je samo prosječna, prema Indeksu digitalne ekonomije i društva EU.

Tokom američkih predsedničkih izbora 2008. godine, tim Baraka Obame već se fokusirao na digitalnu predizbornu kampanju. Postao je prvi afroamerički predsednik, a kasnije je prozvan "prvim predsednikom društvenih medija" zbog široko rasprostranjene upotrebe platformi poput Tvitera i Fejsbuka za povezivanje sa biračima, prenosi DW.

Ipak, u Nemačkoj su na poslednjim izborima 2017. neki kandidati imali veoma ograničeno prisustvo na društvenim medijima. To se konačno menja kako kandidati nadograđuju svoje profile na društvenim medijima i često objavljuju poruke na različitim platformama.

Politički konsultant i medijski stručnjak Martin Fuchs kaže da stranke moraju pronaći jedinstvene metode kako bi došle do birača

Neki nemački političari čak dolaze do birača putem relativno nove platforme TikTok. Stranka CSU (Hrišćansko -socijalna unija) objavila je video zapis na platformi na kome se vidi lider stranke Markus Soder koji govori o svojim omiljenim filmovima i o tome kako voli da jede Nutelu. Uspeo je da izazove pažnju među pretežno mlađim korisnicima platforme.

Ali ne prihvataju svi političari TikTok zbog loše reputacije "curenja podataka", kaže stručnjak za društvene medije i politički konsultant Martin Fuks.

"Iako se često govori da su mladi glasači važni, oni su gotovo nebitni za izbornu kampanju i ishod izbora", rekao je on. "Postoji veći potencijal za mobilizaciju ljudi starijih od 50 godina jer imaju veći odziv birača, a ima ih više."

To delimično objašnjava zašto se većina stranaka oslanja na isprobane platforme poput Jutjuba i Fejsbuka.

Ali Fuks vidi potrebu za inovativnijim metodama. "SPD je izgradio zajednicu na servisu za razmenu poruka Telegram, sa audio i video sadržajem-to je dobar primer uključivanja zajednice zasnovane na dijalogu."

I krajnje desna AfD (Alternativa za Nemačku) i SPD (socijaldemokrate) koriste glasove uticaja društvenih medija kao deo svojih izbornih strategija.

Martin Fuchs kaže da AfD promoviše „mlade korisnike koji su za AfD i govore protiv Zelenih, i oni su u tome vrlo uspešni“.

Posle Drugog svetskog rata Nemačka je ležala u ruševinama. Mnoge stvari su morale biti obnovljene - uključujući i okruženje političkih stranaka. Kada je 1949. formiran prvi Bundestag ili parlament, nijedna stranka nije mogla osigurati trećinu glasova javnosti. Trebalo je formirati koalicije. Pitanja su, međutim, bila slična: obnova, ekonomska integracija i želja za ujedinjenom Nemačkom.

SPD je angažovao 20-godišnju uticajnu osobu na Instagramu Lilli Blaudszun, koja ima 20.000 sledbenika od poslednjeg broja. Ona objavljuje svoje fotografije sa istaknutim političarima SPD -a i bavi se svetlijim temama, uključujući i šaljivi video o lošem letnjem vremenu u Nemačkoj.

Ali Fuks ističe da kampanje moraju postojati i van mreže i na mreži kako bi bile uspešne. "2021. godine neće funkcionisati nijedna izborna kampanja koja ne razmišlja u oba sveta", rekao je on.

Kandidatkinja AfD Alis Vejdel ima više od 23.000 pratilaca na Jutjubu, dok na drugom kraju političkog spektra, kandidatkinja Zelene stranke Annalena Baerbock ima samo oko 800 pretplatnika - za razliku od njenih blizu 300.000 pratilaca na Instagramu, što ukazuje na njenu popularnost kod mlađih glasača.

Kako je krajnje desni AfD stvorio tako uspešnu mrežnu zajednicu, posebno na etabliranim platformama poput Facebooka, bila je predmet istraživanja Evropskih izbora 2019. godine Fondacije Friedrih Ebert na kojima je radio Martin Fuks.

"AfD je prva prava digitalna stranka u Nemačkoj." rekao je.

"Kada je osnovan, nije imao stvarnu infrastrukturu, nije imao pozadine, nije imao okružna udruženja i tako dalje, a Facebook mu je obezbedio infrastrukturu", objasnio je on. "To znači da je svako ko je hteo da napreduje u stranci morao da bude na Fejsbuku, pa je zajednica relativno brzo rasla jer su ljudi u stranci provodili dosta vremena na ovim platformama."

Za razliku od kampanje na plakatima ili na televiziji u pokušaju da dopre do velike publike, mikrociljanje je tehnika rudarenja podataka koja omogućava kandidatima da dopre do odabrane grupe ljudi na mreži.

Na primer, u mesecu uoči prethodnih američkih izbora, kampanja Donalda Trampa potrošila je skoro milion dolara dnevno na takvo oglašavanje i fokusirala se na birače u odabranoj grupi država.

Dok platforme poput TikTok -a ili Instagrama ne dopuštaju ovu vrstu političkog oglašavanja, Fejsbuk nudi idealne uslove za mikrociljanje. To je zbog njegovog algoritma, koji kategoriše korisnike prema starosti, polu i interesovanjima za efikasno postavljanje izbornog oglašavanja.

Mikrociljanje se takođe primenjuje u Nemačkoj, ali ne u istoj meri kao u SAD.

Stranke u Nemačkoj su sastavile neku vrstu ugovora o pravičnosti koji ne dozvoljava posebno ciljanje, objasnio je Fuks. On sam ne veruje, međutim, "da mikrociljanje nema veliki uticaj na mobilizaciju ljudi".

U svakom slučaju, bilo putem Fejsbuk oglasa, podcasta ili postova uticaja na Instagramu, sve stranke trenutno koriste različite digitalne platforme za suđenje biračima do 26. septembra.

Kurir.rs