ANALIZA GARDIJANA O NEMAČKIM IZBORIMA: Odlučuje se o SUDBINI Evropske unije! Jamajka i Semafor - dve naizglednije koalicije! VIDEO

U Briselu sam prošle nedelje zatekao sve koji čekaju izbore u Berlinu. U Berlinu sam zatekao sve naelektrisane neočekivano otvorenim izborima. Jedno je, međutim, jasno: nova nemačka vlada će biti koalicija, i to gotovo sigurno tri, a ne dve stranke.

Šta god pisali ugovori EU, u praksi usklađivanje nacionalnih vlada ostaje ključ svake velike inicijative koju preduzme. Moji prijatelji u Briselu stalno pričaju o tome da „Nemci“ guraju ovo ili „Francuzi“ guraju ono. Većina evropskih komesara zadržava nacionalnu nijansu. Čak i na velike transkontinentalne partijske grupacije u Evropskom parlamentu značajno utiču nacionalne stranke iz najvećih država članica. Da bi sindikat dobro funkcionisao potrebna je koalicija sastavljena od koalicija.

Kritičari stalno govore o „demokratskom deficitu“ u EU, ali u stvarnosti je gotovo suprotno. Sistem je toliko komplikovan i sporo se kreće upravo zato što zahteva saglasnost 26 demokratski izabranih vlada plus Mađarske, kao i demokratski izabranog Evropskog parlamenta, a ponekad i podnacionalnih država i regiona. U EU se stalno pregovor. Nije čudo što se kreće sporo, već što se uopšte kreće.

Kriza može pomoći. Bez pandemije ne bismo imali 750 milijardi evra (640 milijardi funti) grantova i zajmova, koji bi se oslanjali na zajednički evropski dug, u fond za oporavak poznat kao EU sledeće generacije. Ogroman plakat sa strane zgrade Evropske komisije u Briselu prikazuje mladog Evropljanina kako radosno skače, sa rečima budućih generacije EU razbacanom po jednoj potkolenici; ali zaista bi šiljasti virus trebalo da bude u centru pažnje. Optimista bi rekao da su poplave u severozapadnoj Evropi i šumski požari u Grčkoj naterali Evropu da se probudi zbog klimatske krize. Ipak, to je čudna politika koja se za svoj opstanak oslanja na uzastopne krize.

U glavnom gradu Nemačke, centralne sile Evrope, govori se o različitim mogućim koalicijama koje bi mogle proizaći iz onoga što će verovatno biti meseci razgovora između stranaka nakon saveznih izbora 26. septembra. Vits napominje da će, dugo nakon što su objavljeni svi članci o njenih 16 godina na vlasti, (vršilac dužnosti) kancelarka Angela Merkel još uvek moći da se obrati građanima pred 2022. noseći još jednu svoju šarenu jaknu.

Kad smo već kod boja, dve najverovatnije koalicije su opisane kao „Jamajka“ (boje zastave ostrva: crna za hrišćanske demokrate, žuta za slobodne demokrate i zelene) ili „semafor“ (crvena socijaldemokrata zameni hrišćansku Demokrate crno). Obe koalicije bile bi čvrsto proevropske. Analiza partijskih manifesta pokazuje da Zeleni i slobodne demokrate imaju najviše integracionih, federalističkih vizija za Evropu, iako sa značajnim razlikama među njima. Armin Lanšet, demohrišćanski kandidat za kancelara, klasičan je zapadnonemački zapadnoevropski političar, sa statuom Karla Velikog u kancelariji. (Njegov brat tvrdi da porodica zapravo potiče od Karla Velikog.) Nema sumnje u njegovu ličnu evropsku posvećenost.

Sve u svemu, čini mi se da bi semaforska koalicija najverovatnije proizvela zeleno svjetlo za Evropu. Televizijska debata prošle nedelje između kandidata za kancelara očigledno je učvrstila mišljenje o pluralnom broju Nemaca da je socijaldemokratski Olaf Scholz - čvrst, postojan i iskusan ministar finansija i zamenik kancelara - jedan od najbolje kvalifikovanih da nasledi Merkel. Sklon sam da se složim sa njima.

Čini se da su sve stranke u dve najverovatnije koalicije konačno shvatile hitnost rešavanja klimatskih promena i na različite načine odlučne da sarađuju sa moćnim nemačkim poslovnim sektorom kako bi organizovale neophodnu ekonomsku transformaciju. Đavo je u detaljima, ali ovo će nesumnjivo ojačati sopstvene zelene inicijative EU, koju predvodi potpredsednik komisije Frans Timermans.

Bilo koja od ovih trostranačkih koalicija bi gotovo sigurno imala tvrdoglavog nemačkog ministra finansija u Kristijan Lindneru iz Slobodnih demokrata. (Jednom mi je rekao „u Berlinu postoji samo jedno ministarstvo“, što znači ministarstvo finansija).

Ali bi bilo verovatno da će kancelar Šolc od fiskalno konzervativnih demohrišćana pokazati pragmatičnu fleksibilnost koja će biti potrebna ne samo da se spreči urušavanje evrozone - to bi učinila svaka verovatno nemačka vlada - već da bi bolje funkcionisala za trpeće ekonomije južne Evrope.

Ipak, teški koalicioni pregovori između tri stranke nužno će proizvesti složene kompromise i stoga manje jasan, snažan impuls Briselu. A Nemačka je i dalje samo četiri ananasa. Pod pretpostavkom da će se francuski predsednik Emanuel Makron boriti u poslednjoj rundi predsedničkih izbora sledećeg proleća protiv nacionalističke populistkinje Marine Le Pen, nada se da će on pobediti. Ali pošto sam nedavno proveo neko vreme u Francuskoj, osećam mučnu nelagodu. Populistički napitak veštica koji kombinuje teme imigracije, islama, terorizma i kriminala u jednu naraciju koja izaziva strah veoma je moćna u Francuskoj. Nepredviđen događaj, poput terorističkog napada uoči drugog kruga, mogao bi samo učiniti da se dogodi nezamislivo.

Evropi je takođe potreban italijanski „Super Mario“ Dragi da ostane na mestu premijera, umesto da pređe na mesto predsednika zemlje, što bi verovatno pokrenulo izbore na kojima bi nacionalistički populisti takođe mogli biti dobri. I potrebna mu je razumna vlada da ostane na vlasti u Španiji. Tada i tek tada biste do sredine sledeće godine imali potrebno usklađivanje za post-korona period dinamičnih evropskih reformi.

Sve je to moguće, ali daleko od izvesnog. Vlada koja se pojavljuje u Berlinu prvi je, ali samo prvi, test da li evropski model promena demokratskim konsenzusom može isporučiti dobra. Ako demokratija ne postigne rezultate, mladi Evropljani će tražiti alternativne modele. U istraživanju javnog mnjenja u čitavoj EU koje je prošle godine sprovedeno za moj istraživački tim u Oksfordu, 53% mladih Evropljana reklo je da misli da su autoritarne države bolje opremljene od demokratija za rešavanje problema globalnog zagrevanja. Izazov Evrope je da dokaže suprotno - i to ne samo zbog klimatske krize.

Kurir.rs