NEVIDLJIVI F 117A PONOVO LETI Probudili ga iz penzije zbog specijalnog zadatka vezanog za Kinesku i Rusku avijaciju! VIDEO

Stari znanac sa neba iznad Srbije, koji je pao u Buđanovce i jedan koji je uspeo da se dočepa Nemačke, a priznato 21 godinu kasnije ponovo leti. Do skoro se viđao na nebu iznad Sirije i Iraka gde je znao da lansira GPS vođenu bombu na nekog usmaljenog džihadistu ili ekipu, ponovo je na nebu, ali ovaj put iznad SAD iako je odavno penzionisan, ali očito uspešno je izvedena "reanimacija" ovog taktičkog bombardera.

Društvene mreže preplavila su dva snimka iz Kalifornije na kojima se vidi kako taktički bobarder F-117A sleće na međunarodni aerodrom Freseno Josmit posle završetka obule sa dva borbena lovca F-15 iz 144. borbenog vinga (eskadrile) u mestu Fresno u Kaliforniji.

Ovo je drugi put da se javno prikazuje taktički bombarder F-117A. U oktobru 2020. britanski Dejli mejl pisao je kako su u septembru ( ironijom sudbine i ove godine u septembru) dva F-117 viđena i fotografisana u bazi Miramar kod San Dijega u Kaliforniji. Navodno odatle su dva taktička bombardera poletela za zadatke obuke iznad Pacifika, a onda su se vratili u bazu Tonopa u Nevadi.

Tad se spekulisalo da zapravo ovi avioni simuliraju neprijateljske avione za potrebe američke mornarice, tad, a sad navodno za USAF kako bi se usavršila taktika borbe protiv letelica smanjene radarske učljivosti koje sve više ulaze u operiatvnu upotrebu kako u Kini (J-20) tako i u Rusiji (SU-57).

Amerikanci zapravo smatraju da F-117A ima slične stelt osobine kao i kineski J-20, J-31 i ruski Su-57.

Pojava ovih letelica na nebu Kalibronije postala je opsesija spotera koji jure da snime ove avione čiji jedan primerak je oboren 27. marta 1999 od strane dežurne borbene posluge 3. raketnog diviziona 250. rkatene brigade PVO.

Taktički bombarder F-117A zvanično je iz operativne upotrebe povučen 2008. godine, Tada su letelice konzervisane, a porvi primerci na nebu ovaj put iznad istočne i severne Sirije primećeni su u leto 2016, a povremeno su se pojavljivale i 2017, 2018, pa i 2019. a od 2020. lete iznad SAD samo ovaja put namenjnei su kao školski avioni za obuku.

Obaranje iznad Srbije

O obaranju jedno F-117A i oštećenju drugo kod nas opisano je detaljno u knjizi „Pad noćnog sokola“, penzionisanog pukovnika ARJ PVO Slaviše Golubovića.

Poletanje aviona F-117A iz italijanske baze Avijano te ratne 1999. proteklo je uobičajenom procedurom. Prolazeći iznad teritorije Slovenije, avion je ušao u vazdušni prostor Mađarske, gde ga je avio-cisterna dopunila gorivom. Nakon toga, kratko vreme se zadržao u vazdušnom prostoru Mađarske, tempirajući tačno vreme dejstva po cilju. U vazdušni prostor SRJ ušao je duž granice sa Rumunijom, povremeno leteći i iznad njene teritorije. Predstojeći let nad teritorjom SRJ precizno je planiran radi izbegavanja sistema PVO.

Prema zadatoj putanji F-117A pravi oštar zaokret prema jugo-zapadu, prilazeći objektu dejstva sa severoistočne strane. Pilot izveštava komandno mesto da je na kontrolnoj tački 1 (Checkpoint 1). Uključuje auto-pilot i započinje proceduru dejstva po cilju. Osnovni objekat dejstva – objekat na brdu Straževica, udaljen 10 km od centra Beograda. Izvršavajući neophodne radnje, otkrivanja, uočavanja i identifi-kacije cilja, daje kompjuterskom sistemu aviona potrebne uslove za određivanje momenta vatrenog dejstva. Računar lansira dve laserski vođene bombe GBU-10 Paveway II. Ostavljajući vidljiv plameni trag, bombe lete ka cilju i precizno ga pogađaju u 20.36 časova.

Pilot osmatra rezultate gađanja. Zadovoljno izveštava komandno mesto da je gađanje bilo uspešno i da je stigao na kontrolnu tačku 2 (Checkpoint 2). Isključuje auto-pilot, preuzima upravljanje letelicom i zauzima kurs za izlazak iz vazdušnog prostora SRJ, prema Mađarskoj, gde će ponovo dopuniti gorivo, pre povratka u Avijano. Let nastavlja potpuno sigurno, kao što je to radio prve i treće večeri bombardovanja.

Oko 20.40 časova rukovalac gađanja, prateći kretanje cilja na radarskom pokazivaču, naređuje njegovo otkrivanje stanicom za vođenje raketa, a zatim i praćenje u trenutku kada se približio na daljinu od oko 16 km. Zbog velike uglovne brzine, operatori ne uspevaju da započnu praćenje cilja.

Odmah zatim sledi drugi pokušaj predaje cilja na praćenje na daljini oko 14 km, koji takođe ne uspeva.

U trećem pokušaju, kad je cilj već došao na daljinu 12 km, operatori praćenja uspevaju da poklope cilj sa vertikalnim markerom i stabilizuju praćenje po uglovnim koordinatama, a oficir za vođenje raketa po daljini. Rukovalac gađanja komanduje lansiranje. Oficir za vođenje lansira prvu raketu, prati njen zahvat, izveštava da je zahvaćena, prati vođenje i izveštava da je vođenje normalno. Druga raketa startuje automatski posle 5 sekundi. Oficir za vođenje raketa izveštava da druga nije zahvaćena. Nastavlja da kontroliše praćenje cilja i prati vođenje prve rakete.

Pilot uočava najpre jednu, a potom i drugu svetleću kuglu. Shvatajući da neće moći da ih izbegne preduzima jedini mogući korak u tom trenutku, a to je manevar visinom na gore.

Oficir za vođenje osmatra vođenje rakete, susret rakete i cilja i izveštava da je cilj uništen na daljini oko 14 km. Visina cilja u trenutku susreta bila je oko 8 km. Druga raketa nije vođena ka cilju jer nije bila zahvaćena, pa je sve vreme leta imala putanju kosog hica, sa nepoznatom lokacijom pada.

F-117A je prvi avion tog tipa u svetu koji je oboren. Oborio ga je 3. rd PVO 250. rbr PVO naoružan raketnim sistemom protivvazduhoplovne odbrane S-125M (NEVA), 27. marta 1999. godine u 20 časova i 42 minuta. Pogođen je na visini oko 8.000 metara i daljini oko 14 km od diviziona. Olupina aviona je pronađena 1.690 metara severoistočno od centra sela Buđanovci, odnosno 47 km zapadno od centra Beograda. Deo ostataka aviona danas se nalazi u Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu.

Oštećenje drugog F-117

Priča o ovom drugom gađanju opisana je u poglavlju „Nešto između“ istoimene knjige Pad noćnog sokola.

U pomenutoj knjizi „Pad noćnog sokola“ na strani 193. spominje se da je 3.rd (raketni divizion) 250. raketne brigade PVO VJ tog 29. aprila zaposeo vatreni položaj u selu Petrovčić, sa koga je 30. aprila u 2.46 izvršeno gađanje na cilj. Bilo je to prvo gađanje borbene posluge kojom je komandovao major Boško Dotlić.

„Cilj je bio otkriven na azimutu 60 stepeni, na daljini od 17 kilometara i visini 7 km. Brzo je otkriven i zahvaćen. Brzina cilja je bila 250 metara u sekundi, a parametar oko 4 km. Cilj je praćen ručno po sve tri koordinate. Lansirane su dve rakete sa imenima „Jagodinka“ i „Slavujka“. Prva je zahvatila cilj metodom tri tačke , a druga nije imala zahvat i otišla je putanjom kosog hica. Susret cilja i rakete dogodio se na azimutu 53 stepena i daljini 12 kilometara. Uočena je eksplozija rakete, a nakon toga je isključen visoki napon. Ubrzo se u blizini položaja čula eksplozija. Potvrde i oštećenja, kao i tip letelice koja je gađana nije bilo sve dok nije Hejnlajn progovorio.

„Iako nismo imali potvrdu oštećenja i uništenja cilja, prvo gađanje ove borbene posluge ulilo je dodatno samopouzdanje i na neki način najavilo sledeće uspešno gađanje koje se tako željno očekivalo….“, napisao je Golubović.

Igra sa F-117A

NATO pakt je pre otpočinjanja napada na SRJ 1999. u bazu Avijano prebacio 12 taktičkih bombardera F-117A i 10 borbenih aviona za elektronski rat EA/6-B Prowler. Prvi let F-117A nad Jadranom registrovan je bio 25. februara 1999. Radilo se o letelicama iz baze Holoman u Novom Meksiku. Inače let od SAD do Evrope trajao je 14 sati i 45 minuta, što je bio veliki psihički napor za pilote koji su preletali Atlantik sa čestim susretima prostorne dezorijentacije.

Ovi avioni avioni u bazu „Špangdalem“, u Nemačkoj, sleteli su 4. aprila 1999.

Dve eskadrile opremljene ovim letelicama 8. „Black Sheep“ i 9. „Flying Knights“ izvršavale su borbene zadatke na celoj teritoriji tadašnje SRJ, odnosno severno i južno od 44. paralele. Napad na ciljeve je vršen u talasima dva do tri udara za 24 časa. Svaki borbeni let F-117 imao je po dva cilja na svakom letu i po jedan rezervni.

11+11+2

Posle završetka bombardovanja juna 1999. povratak taktičkih bombardera F-117A nije bio uobičajen. Naime, letelice su se vratile u tri grupe u šemi 11+11+2. U svakom eskadronu bilo je 12 aviona F-117A. Uobičajeno je bilo da se preleti izvrše u jednoj ili dve grupe aviona. Prvih 11. poletelo je 25. i 26. juna, druga grupa od njih 11 četiri dana kasnije 30. juna 1999. Poslednja dva vraćena su u bazu Holoman u Novom Meksiku posebno, u odnosu na drugih 11. Ostalo je nejasno i nigde se nije navelo kako su stigli. Da li sopstvenim pogonom ili su rastavljeni i prevezeni transportnim avionima. To je dalo priliku za nagađanja i spekulacije, a očito je da su oba aviona oštećena i da su bili pogođena. Za jedan se sad već zna da je bio drugi F-117 koji je nanišanio 3. raketni divizion.

Autor knjige, pukovnik u penziji, Slaviša Golubović, u knjizi „Pad noćnog sokola“, navodi da postoji mogućnost da su poslednja dva zbog oštećenja pala van teritorije SRJ ili su im delovi pokupljeni i prebačeni u SAD ili su posle sletanja bili toliko oštećeni da se nisu mogli vratiti sopstvenim pogonom. U oba slučaja, to bi značilo da su radarski uočeni i da je po njima dejstvovano.

Kurir.rs/A.Mlakar