DVE FOTOGRAFIJE ZELENOOKE DEVOJČICE: Tragična sudbina stanovnika zemlje koju niko ne može da osvoji

Čuvena fotografija Šarbat Gule, koju je snimio američki fotograf Stiv Mekari, ispričala je priču o jednoj zemlji, njenom narodu i izbeglicama. Trideset i šest godina kasnije jedna druga fotografija priča sličnu priču - ovoga puta sa naznakom nade.

Devojčicu je fotografisao za Gardijan italijanski fotoreporter Alesio Mamo. Fotografija devojčice, koja se pojavila na naslovnoj strani britanskog lista, liči na "Avganistansku devojčicu", čuvenu fotografiju američkog fotografa Stiva Mekarija.

Mekarijev portret mlade Paštunke, Šarbat Gule, koji se pojavio na naslovnici Nacionalne geografije u junu 1985. godine postao je simbol, ne samo Avganistana, već izbeglica u celom svetu.

Tehnički, dve fotografije su potpuno različite, ali postoji neverovatna sličnost dve devojčice - i fizička i istorijska. Ove imaju intenzivno zelene oči i crvene marame ali, ono što je najvažnije, uprkos razlici od 35 godina, obe devojčice su izbeglice.

Kada se posmatraju zajedno, ove dve fotografije predstavljaju neuspeh svih pokušaja stranih sila da osvoje Avganistan, jedno od najnestabilnijih mesta na planeti.

"Da, postoje brojne sličnosti", rekao je Mekari u intervjuu za Gardijan. "Avganistanci su ponovo u istoj situaciji u kojoj su bili 1980ih. Strahuju za bezbednost, raseljeni su i traže utočište".

Mekari je prvi put upoznao Gulu u izbegličkom kampu Nasir Bag u Pakistanu tokom sovjetske okupacije Avganistana, kada su milioni ljudi pobegli pred sukobom mudžahedinskih pobunjeniha i sovjetskih snaga koje su pokušavale da osvoje zemlju.

Gula, koja je morala da pobegne iz svog sela u istočnom Nangarharu, koje su Sovjeti bombardovali, prešla je sa porodicom, uključujući tri sestre, brata i baku, preko planina do izbegličkog kampa u Pakistanu.

Kada ju je Mekari, koji je pratio sukob iz Pakistana i oblasti u Avganistanu koje su kontrolisali pobunjenici, prvi put video, nije se dvoumio: "Odmah sam znao da je to jedina fotografija koju želim da snimim", rekao je on kasnije.

Mekarijev rad u Avganistanu nije se tu završio. Američki fotograf više puta je tokom karijere odlazio u zemlju. Obučen u tradicionalnu odeču, sa bradom, putovao je mesecima sa mudžahedinima, dokumentujući brutalnost sovjetske invazije pre nego što je Rusija zatvorila zemlju za zapadne novinare. Mekari je, navodi britanski list, iz prve ruke video najvažnije događaje novije istorije Avganistana, uključujući napad na SAD 11. septebra koji je narednih 20 godina oblikovao zemlju.

Kada su oteti avioni udarili u kule Svetskog trgovinskog centra. Mekari je bio u svom studiju u Njujorku. Ubrzo potom, Amerikanci su počeli da bombarduju zemlju koju su okupirali narednih 20 godina, do prošlog meseca. Avganistan i Amerika su postali neraskidivo povezani. Mekari, pak, kaže da ta veza nije počela sa 11. septembrom. Dve zemlje su bile povezane mnogo ranije, kada su Amerikanci "počeli da šalju milijarde dolara mudžahedibnima početkom 1980ih, kako bi se ovi borili protiv avganistanske vlade tokom sovjetske invazije".

"Trebalo je da se povučemo iz Avganistana posle nekoliko godina. Morali smo da izvučemo pouke od Rusa 1980ih. Način na koji je povlačenje izvedeno je noćna mora i potpuni neuspeh naše obaveštajne službe", rekao je on.

Avganistan je sada u rukama talibana koji su momentalno počeli da traže one koji su podržavali prethodnu vladu. Početkom nedelje, 20 civila je ubijeno u dolini Pandžšir. Žene plaćaju najvišu cenu - talibani su formirali potpuno mušku vladu, zabranili su devojčicama da idu u srednju školu i umesto ministarstva za žene, formirali su ministarstvo za vrline i porok koje će sprovoditi njihovu strogu interpretaciju islamskog zakona.

"Očajan sam zbog naroda Avganistana, naročito zbog mladih čiji su snovi skršeni", kaže američki fotograf. "Užasan gubitak života i milijardi dolara koje su mogle da budu utrošene u obrazovanje i zdravstvenu negu. Mislim da je važno da ljudi nastave da prate šta se dešava u Avganistanu. Imam mnogo prijatelja i kolega tamo i srce me boli kada gledam koliko pate i koliko je sve uništeno. Važno je da uradimo koliko možemo da pomognemo narodu Avganistana", rekao je Mekari.

Danas, kao i 1980ih, stotine hiljada Avganistanaca pokušava da pobegne iz zemlje. Saveznici su evakuisali one koji su im pomagali, a njihove porodice su sada ugrožene i strahuju od talibanske odmazde.

Jedan od njih je i Ahmed (nije mu pravo ime) koji je radio sa američkih snagama i koji je tog 1. sptembra sa svojom porodicom čekao da se ukrca u američki avion. U jednom trenutku, njegova ćerka je okrenula pogled ka grupi novinara i fotografa koji su došli da isprate njihovo poletanje za Filadelfiju, Mekarijev rodni grad.

Devojčica je zalog novog života, čemu svi oni koji nisu uspeli da napuste zemlju, teže. UN visoki komesarijat za izbeglice procenjuje da bi do kraja godine pola miliona Avganistanaca moglo da napusti zemlju, a hiljade njih su već na putu ka Iranu i Pakistanu, gde je Mekari sreo Gulu.

Gulin identitet ostao je misterija 18 godina, ali su onda, u januaru 2002. godine Mekari i Nacionalna geografija organizovali ekspediciju kako bi otkrili da li je zelenooka Avganistanka još uvek živa.

Posle više meseci potrage, Gula je pronađena i Mekari ju je ponovo fotografisao. Devojčica koja je slučajno postala simbol svoje domovine i koju su mnogi poredili sa Mona Lizom Leonarda da Vinčija je imala težak život. Udala se sa 13 i selila se uzduž i popreko Avganistana, od jednog izbegličkog kampa do drugog.

Mekari je potom optužen da je menjao neke fotografije (mada ne i Gulinu), što je pokrenulo debatu o autentičnosti kako u fotografskoj zajednici tako i šire. U to vreme, Mekari je naveo da je pogrešio što je manipulisao fotografijama. Sebe je opisao kao "vizuelnog pripovedača" a ne fotoreportera. A "Avganistanska devojčica" je sasvim sigurno jedna od najpoznatijih priča koje je ispričao.

Gula je 2016. uhapšena jer je nelegalno živela u Pakistanu, sa lažnim dokumentima što je uobičajena praksa među avganistanskim izbeglicama koje tamo žive bez pravno rešenog statusa. Rodila je petoro dece ali joj je jedno umrlo odmah po rođenju i boluje od hepatitisa C koji joj je ubio muža.

Glavna razlika između dve devojčice, kaže Mekari, je njihova sudbina. "Devojčica koja odlazi u Sjedinjene Države će najverovatnije imati pristup obrazovanju", kaže.

Pre poletanja sa Sicilije, Ahmed je rekao Gardijanu da se nada da će SAD pomoći njegovoj ćerki da ostvari svoje snove.

Na drugom kraju sveta, u Avganistanu, Gulu očekuje neizvesnost pod talibanima. Mekari ne želi da priča o tome: "Ne možemo da pričamo o Šarbat jer moramo da je zaštitimo".