ŠOKANTNE ANKETE PRED NEMAČKE IZBORE: Većina birača još neopredeljena, evo šta ih najviše zbunjuje! VIDEO

Prema istraživanju objavljenom u listu "Frankfurter Algemajne Cajtung", četiri od 10 ljudi koji planiraju da glasaju u nedelju tek treba da izaberu stranku.

Za istoričarku Katju Hojer, ova matematički otvorenija trka i dodatna vodeća ličnost dodatno je zakomplikovana kampanjom koja nije bila nimalo ubedljiva.

"Mislim da je glavni problem u tome što nijedna od strana ne nudi kreativna ili nova rešenja za stare probleme. Merkelova je na mandatu ostavila mnoga ključna pitanja netaknuta, poput kvaliteta života, pristupačnosti socijalnoj zaštiti ili socijalne mobilnosti. Takođe je uvela dodatne napetosti zbog izbegličke krize 2015. Ipak, čini se da nijedna od strana ne nudi izvodljive i nove ideje ", kaže Hojerova. „Osim toga, sami kandidati nisu posebno inspirativni, što dovodi do toga da su mnogi birači neodlučni jer ne žele nikoga od njih.“

U prošlosti, uprkos višepartijskom sistemu i delimično proporcionalnoj zastupljenosti, nacionalne izborne trke su i dalje bile u osnovi binarne: Konzervativniji kandidat za kancelara iz CDU/CSU suprotstavio bi se više socijaldemokratskom SPD -u. Umereni konzervativni, slobodarski demokratski glasači slobodnog tržišta shvatili bi da bi njihovo glasanje verovatno koristilo CDU-u u budućim koalicionim pregovorima. Istovremeno, glasači Zelenih bi znali da verovatno podržavaju SPD levog centra, omiljenog koalicionog partnera Zelenih. Pristalice partije socijalističke levice ili kasnije stranke krajnje desničarske populističke AfD u međuvremenu su znale da samo ulažu protestne glasove kako bi svoj cilj stavile u parlamentarnu opoziciju.

Ali, 2021. godine, tri potencijalna kandidata za kancelara morala su biti ozbiljno shvaćena jer su se Zeleni pridružili sukobu, u jednom trenutku preuzevši vođstvo u anketama u maju sa 26%.

Sasvim je moguće da će za bilo koju funkcionalnu koaliciju biti potrebna jedna stranka više (hajde da zbog jednostavnosti tretiramo Hrišćansko -demokratsku uniju i njihovu bavarsku sestrinsku stranku, Hrišćansko -socijalnu uniju, kao jedan jedini entitet) nego što je to bilo potrebno od 1960 -ih.

Politički analitičar Gšvend smatra da se nezadovoljstvo birača i neizvesnost u vezi sa kampanjom i kandidatima mogu pratiti na samim anketama.

"Ljudi nisu zadovoljni suštinom kampanje. Jer, kada pogledate razvoj anketa od proleća, to je poput valjanja. Svaka od tri stranke je u nekom trenutku bila prva, a to je neobično", rekao je on kaže.

Neodlučnost birača mogla bi počivati i na neizvjesnosti šta se zaista zalaže za svakog kandidata. Na kraju krajeva: CDU/CSU i SPD zajedno su u vladi poslednjih osam godina.

Gšvend, kaže da je "zaista bila greška" CDU-a pretpostaviti da bi se Armin Lašet automatski pojavio kao neka vrsta kandidata za kontinuitet kada bude izabran za čoveka posle Merkelove. Dok se Lašetova politika u velikoj meri poklapa sa politikom četvorogodišnjeg kancelara, njegova ličnost je više kontrast.

"Morate znati da je skup birača koji su podržali CDU potencijalno samo podskup onih koji podržavaju Angelu Merkel", rekao je Gšvendargues. "Angela Merkel je dobila mnogo više glasova, posebno od žena glasača. Ja ih nazivam glasačima Merkel ili hrišćanskim demokratama Merkel, pomalo poput Reganovih demokrata [u SAD]".

Gšvendov institut za anketiranje spekulisao je o tome ko bi mogao osvojiti ove možda tradicionalno manje konzervativne birače, isprva misleći da bi Ana Berbokof Zelenih mogla biti u najboljoj poziciji da kapitalizuje.

Međutim, kaže on, borbe u kampanji Berbokove otvorile su vrata Olafu Šolcu iz SPD -a, a činilo se da CDU nema odgovora na kampanju kada je njihov poznati stari neprijatelj ustao iz pepela kao ozbiljan rival.

Šolc je nekoliko godina provela u koaliciji sa Merkelovom kao ministarka, a njen zamenik je bio od 2018. Tako da Katja Hojer napominje da je stekao mesto delimično uzurpiranjem plašta kontinuiteta od CDU -a.

"Mislim da će Olaf Šolc imati koristi od nezadovoljstva", kaže ona. "Oglašavajući sebe kao kandidata za siguran kontinuitet, on deluje najmanje abrazivno. Možda nije uzbudljiv, ali se barem neće radikalno razlikovati od statusa kuo koji izgleda stabilan, ako ne i idealan. Ali verovatno neće mnogo porasti dalje od toga gde je on sada na anketama jer je njegova stranka i dalje duboko nepopularna".

Poslednje područje neizvesnosti za neodlučne je pitanje šta bi koalicioni savezi mogli nastati nakon prebrojavanja glasova u nedelju.

"Koalicije su toliko nepredvidive. U ovom trenutku izgleda verovatno da će postojati trostrana koalicija, koju bi mogao predvoditi kandidat stranke koja je na drugom mestu", kaže Hojer. "Ako ljudi snažno smatraju da određenu stranku treba držati dalje od vlade, to bi moglo uticati na njihov glas. To je ono što Armin Lašetis pokušava da iskoristi ovom kampanjom" Crvenih čarapa "[upozoravajući na ono što kaže da je moguće levičarsko koalicija SPD-a i Zelenih uz dodatnu podršku Levice]. Samo on zaboravlja da Levica ne izaziva strah u srcima ljudi kao nekada komunisti. Mislim da je verovatnije da bi levičari mogli udružuju svoje glasove iza SPD -a kako bi CDU/CSU možda bili isključeni. "

Hrišćansko-demokratska demokratska stranka desnog centra CDU i njena bavarska sestrinska stranka CSU simbolizovane su crnom bojom. Socijaldemokratski SPD levog centra je crvene boje, kao i komunistička Levica. Boja slobodnih demokrata (FDP) za slobodno tržište je žuta. A Zeleni sami po sebi razumljivi. Nemački mediji pozivaju se na kombinacije boja i nacionalne zastave koristeći ih kao stenografiju za političke kombinacije.

Za Gšvenda, situacija u koaliciji je tako neprozirna - "Ne bih se kladio u bilo šta!" - da je taktičko glasanje ove godine teško moguće. Najmanje jedan član buduće koalicije mogao bi završiti sa neprirodnim ili neočekivanim saveznikom, osim ako Zeleni i SPD ne uspeju da prevaziđu kvote i osvoje dovoljno mesta za upravljanje u tandemu.

On napominje da je, na prethodna dva izbora, podrška CDU -a precenjena za nekoliko procentnih poena u gotovo svim ispitivanjima javnog mnjenja, "ali to je možda bila funkcija da se na njih gleda kao na aktuelne, pa nisam siguran da li će desi se ovaj put".

Gšvend je bio iznenađen koliko je imućnih ljudi u njegovom susedstvu za koje bi obično rekao da su konzervativni glasači izrazili podršku Zelenima, navelo ga da se zapita da li se njihova podrška potcenjuje.

Krajem sedmice, neodlučni će biti primorani da biraju, a ankete će se pretvoriti u rezultate, ali budući oblik koalicione vlade mogao bi ostati neizvestan još malo.

Kurir.rs