TAJVAN U STRAHU OD KINESKE INVAZIJE SPREMA SE ZA RAT: Uvežbavaju se i civili, a stručnjaci upozoravaju: Nismo još uvek spremni

Širom zemlje organizuju se kursevi prve pomoći i priprema civila za eventualni kineski napad.

Svetu je dobro poznata tvrdnja Pekinga da je Tajvan zapravo odmetnuta kineska provincija, kao i njihov zavet da će se dve zemlje kad-tad ujediniti, pa makar i silom. Stanovništvo Tajvana živi s tom pretnjom iz dana u dan, no kako opasnost raste, stručnjaci upozoravaju da društvo na eventualnu invaziju nije spremno, piše Gardijan.

Analitičari kažu da je Kina sada više nego ikad pre spremna za invaziju na Tajvan, mada ne još u potpunosti. O prirodi i vremenskom okviru bilo kakvog sukoba žestoko se raspravlja, kao i o tome da li će se druge zemlje uključiti u konflikt kako bi pomogle Tajvanu. Ali posle decenija modernizacije kineske vojske i značajnog povećanja agresivnih vojnih aktivnosti Pekinga u poslednjih 18 meseci, raste zabrinutost da li će Tajvan moći da se odbrani.

"Imamo oko 160.000 ljudi u uniformi nasuprot vojske za koju se tvrdi da ima više od dva miliona ljudi", kaže Enok Vu, bivši bankar i vojnik specijalnih snaga, osnivač Forvard Alijanse, tajvanse organizacije koja se zalaže za veću svest o pitanjima obrane i nacionalne bezbednosti.

"Uloga vojnika je značajna, ali nam je uz to potreban tim koji može da pružo slojevit i dubok odgovor i koji zaista može da se pobrine da naša odbrana bude što jača", dodao je on.

Vu, sve važnija figura u vladajućoj Demokratskoj progresivnoj stranci, razvio je oblik obuke namenjen civilima. Na dvema radionicama u organizaciji njegove organizacije, do sada je učestvovalo oko 120 civila, a podržale su ih grupe za prvu reakciju i Američki institut, organizacija preko koje su SAD nezvanično prisutne na Tajvanu.

Polaznici radionica uče o ličnoj bezbednosti i slušaju predavanja profesionalnih vojnika, radnika hitne pomoči, humanitaraca o njihovim iskustvima na bojnom polju ili u kriznim situacijama. Posle osnovne obuke u pružanju prve pomoći, sa fokusom na teške povrede uz mnogo krvarenja, sledi praktičan deo - simulacija zbrinjavanja velikog broja žrtava.

"Postoje inscenirane povrede, agresori, haotične situacije, ne znate ko je ko, i to tera naše timove da reaguju i smire situaciju, štite ljude i pomažu', kaže Vu. "Na radionicama naučite da će osoba pored vas biti najvažnija, a vi ste akter i imate izbor i možete napraviti razliku u ovim situacijama".

Vu kaže da se radionice ne sastoje samo od priprema za vojni napad već se polaznici obučavaju kako da reaguju u slučaju zemljotresa, industrijskih nesreća, tajfuna ili teške železničke nesreče popud nedavnog sudara vozova u Hualienu.

Ljudi su, ipak, najviše fokusirani na vojni sukob. Ranije ovog meseca, SAD, Australija i Velika Britanija najavile novo bezbednosno partnerstvo AUKUS, sa ciljem suprotstavljanja Kini, samo nekoliko dana pre nego što su se australijski i američki ministri spoljnih poslova obavezali da će "ojačati veze" sa svojim "ključnim partnerom", Tajvanom. Britanski premijer Boris Džonson nije isključio mogućnost da će se i njegova zemlja umešati u eventualni sukob oko Tajvana.

Tajvanska vlada, pod vođstvom sadašnje predsednice Cai Ing-ven, kaže da ne želi sukob. Tvrdi da je Tajvan suverena država koja nema potrebe za dodatnim proglašenjem nezavisnosti. Ali, taj stav je nepomirljiv sa ciljevima Pekinga.

Kako se obraniti od invazije

Prema rečima admirala Lija Hsi-Minga, bivšeg načelnika mornarice Tajvana i zamenika ministra obrane, prvi dan hipotetičkog pokušaja invazije Kine mogao bi da uključi sajber napade i projektile velikog dometa koji bi gađali ciljeve na ostrvu, uključujući Tajpei. Time bi tajvansko vazduhoplovstvo i mornarica bili paralizovani, a kontrola nad morem i vazduhom onemogućena. To je dramatičan scenario za koji Li kaže da Tajvan ima vrlo male šanse da spreči. Ali to je samo prvi korak. "Ne možete se boriti sa raketnim napadom dugog dometa, ali ako želite političku kontrolu morate poslati kopnene trupe", rekao je on.

Tom koraku Tajvan može da se odupre, kaže Li ili - u idealnom slučaju - može da bude toliko dobro pripremljen da potpuno odbije napad. Ali, ako bi došlo do izvazije, jedinice za hitno reagovanje, bile bi previpe zauzeti zbog čega Vu kaže da bi uvežbano civilno stanovništvo koje zna prvu pomoć i kako da reaguje u kriznim situacijama, moglo da znači razliku između života i smrti.

"Potrebno nam je da opšta populacija bude pripremljena toliko da može da pomogne sebi, drugima i svojim zajednicama i koja se neće raspasti nakon prvog udara", kaže Vu. "To je ključno u svakoj kriznoj situaciji, a narolito u ratu".

Vu smatra i da je neophodno poboljšati mrežu skloništa za vazdušne napade, budući da su ta skloništa sada podzemni parkizni bez dodatnih objekata ili zaliha za hitne slučajeve.

"Ne bih znao šta da radim"

Većina tajvanskog stanovništva već ima osnovnu obuku jer je vojna obveza postojala decenijama. No, s obzirom na planove za postupno uvođenje dobrovoljnih oružanih snaga, vojni rok je sveden na četveromesečni tečaj osnovne obuke, koji se često posprdno naziva "letnjim kampom". Uprkos godišnjim povećanjima budžeta, tajvansku vojsku mahom opisuju kao disfunkcionalnu i "u krizi". Čen, koji je 2018. završio četvoromesečni kurs, kaže da ne bi znao šta da radi da raz izbije danas.

Čen, koji nije želeo da da svoje puno ime, kaže da su tokom vežbi pucanja, koristili zastarelo oružje i da nisu učili kako da pruže prvu pomoć. "Borbene strategije i gerilski rat su ono što me zanima - da postoji takva obuka, bio bih spreman i da je platim", rekao je on.

Vu diplomatski kaže da je potrebno poboljšati vladinu obuku, ali da su njegovi kursevi namenjeni "svima ostalima".

Radionice su se prvi put organizovane u avgustu 2020. i martu 2021. godine, a plan je bio da se održavaju svakog meseca. Pandemija je, međutim, poremetila svima planove. Vu se sad nada da će se vremenom ipak proširiti po celom Tajvanu.

"Bez izdržljivog stanovništva, koje ima volju da istraje, da se opire i bori, ljudi na prvoj liniji fronta bili bi nemoćni", rekao je on.

Kurir.rs