Ovogodišnja Nobelova nagrada za mir mogla bi da završi u rukama beloruske disidentkinje u egzilu Svetlane Tihanovske, klimatske aktivistkinje Grete Tunberg ili Reportera bez granica, rekli su norveški stručnjaci za nagradu.

"Dobitnika nagrade vredne milion američkih dolara bira petočlani odbor koji imenuje norveški parlament, a biće poznat 8. oktobra. Reporteri bez granica i Odbor za zaštitu novinara neki su od glavnih kandidata", rekao je Henrik Urdal, direktor Instituta za istraživanje mira iz Osla.

greta-tunberg.jpg
Foto: LaPresse / ddp USA / Profimedia

Greta Tunberg je švedska klimatska aktivistkinja i učenica. Bila je opisana kao uzor omladinskog aktivizma.

Sa samo 15 godina izostajala je iz škole da bi protestovala ispred švedskog parlamenta pozivajući svetske lidere da preduzmu konkretnije korake u očuvanju životne sredine.

I dalje poziva te iste lidere, ali na globalnom nivou - govorila je i na Samitu o klimatskim promenama UN u Njujorku. Poznato je da je ova tinejdžerka bez dlake na jeziku čak i kada se obraća svetskim liderima - tako je na nedavno održanom samitu Mladi za klimu u Milanu, njihova prazna obećanja opisala jednostavno kao "bla, bla, bla".

Na TEDx konferenciji novembra 2018. godine, Tunberg je rekla da je prvi put čula o klimatskim promenama kada je imala osam godina, ali da nije razumela zašto se izuzetno malo toga preduzima po tom pitanju.

"To je u skladu sa velikom debatom o važnosti nezavisnog izveštavanja i borbe protiv lažnih vesti za demokratiju", rekao je. Priznanje bi mogla da dobije i borba protiv globalnog zagrevanja, na čelu sa švedskom tinejdžerkom Gretom Tunberg, možda najpoznatijom klimatskom aktivistkinjom na svetu.

Za nagradu je nominovano ukupno 329 kandidata

"Veće bezbednosti UN izrazilo je zabrinutost da bi štetni učinci klimatskih promena mogli da budu rizik za međunarodni mir i sigurnost", rekao je Asle Sven, istoričar Nobelove nagrade za mir.

w-56327406-tihanovska.jpg
Foto: EPA / Stringer

Svetlana Tihanovska je bivša profesorka engleskog jezika i prevodilac, majka dvoje dece i supruga poznatog blogera i aktiviste Sergeja Tihanovskog koji je trenutno u zatvoru.

Prošle godine, ova mlada i hrabra žena postala je simbol najvećih protesta protiv diktature, kada se kandidovala na predsedničkim izborima u Belorusiji. Protesti koji su se održavali u znak podrške Tihanovskoj i protiv Lukašenka bili su najveći u istoriji ove zemlje.

Za izbore na kojima je izgubila, tvrdi da su nelegitimni i namešteni. Nakon izbora pobegla je u Litvaniju zbog straha od zatvora.

I Sven i Urdal već su više puta tačno predvideli dobitnike nagrade. Obojica su istakli Tihanovsku kao jednog od favorita. Ona je čelnica opozicionog pokreta koji se bori protiv beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka od prošle godine, kada je pobegla iz domovine nakon predsedničkih izbora koje opozicija smatra nameštenim.

"Belorusija ima jedan od najopresivnijih režima na svetu i pretežno nenasilnu opoziciju. To bi bila nagrada koja bi odjeknula u cielom svetu i smatrala bi se takođe opštom reakcijom na pomalo autokratsko nazadovanje u mnogim zemljama", rekao je Urdal.

profimedia0559352289.jpg
Foto: Alexei Navalny / WillWest News / Profimedia

Aleksej Navaljni je ruski opozicioni lider, političar, advokat i antikorupcijski aktivista. Do međunarodne važnosti došao je organizovanjem demonstracija, kandidovanjem za funkciju predsednika Rusije i zagovaranjem reformi protiv korupcije u Rusiji, Vladimira Putina i njegove vlade. Navaljnog je The Wall Street Journal opisao kao "čoveka koga se Vladimir Putin najviše plaši".

U avgustu 2020. godine, Navaljni je bio hospitalizovan zbog teškog stanja nakon što je bio otrovan nervnim agensom novičokom. Medicinski je bio brzo evakuisan u Berlin a mesec dana kasnije, nakon što se oporavio, bio je pušten. Navaljni je optužio Putina da je odgovoran za njegovo trovanje.

17. januara 2021. godine se vratio u Rusiju, gde je odmah na aerodromu priveden. Po povratku u Rusiju osuđen je zbog kršenja uslovne slobode. Od februara je u zatvoru, na izdržavanju kazne duge više od dve i po godine. Krajem marta je otpočeo štrajk glađu koji je trajao 24 dana.

Za nagradu je kandidovano ukupno 329 kandidata, ali celokupan popis neće biti objavljen 50 godina. Nominovani su i ruski opozicioni čelnik Aleksej Navaljni, američka političarka Stejsi Abrams, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i pokret Black Lives Matter (Crni životi su važni).

Prošlogodišnji dobitnik: Svetski program UN za borbu protiv gladi

Nobelova nagrada za mir za 2020. godinu dodeljena je Svetskom programu za hranu Ujedinjenih nacija za napore u borbi protiv gladi.

Iz Norveškog Nobelovog komiteta su rekli da je ovaj program "pokretačka snaga svih napora da se spreči glad kao oružje za rat i sukobe".

101. dobitnik nagrade proglašen je u norveškom Nobelovom institutu u Oslu.

Portparol Svetskog programa za hranu UN-a rekao je da je to "trenutak za ponos".

Procenjuje se da ovaj program pomaže oko 97 miliona ljudi godišnje u 88 zemalja.

Kurir.rs