Ove 2021. navršilo se 28 godina od kada je bivši ruski predsednik Boris Nikolajvič Jeljcin izdao naređenje da se napadne Beli dom u kome su se zabarikadirali deputati i građani koji su se protivili samovolji ruskog predsednika da raspusti parlament i prekroji ga prema svojoj meri. Kriza parlamenta trajala je od 20 septembra do 4 oktobra, tačno u 9 časova kad su tenkovi T80UD Tamanske divizije otvorili vatru po gornjim spratovima Belog doma. Napad tenkovima kao i kasniji juriš padobranaca, specijalaca i jedinica OMON svo vreme u direktnom prenosu pratile su kamere CNN. Napad je okončan u 17 časova po moskovskom vremenu hapšenjem dvojice aktera ovog propalog puča heroja Sovjetskog Saveza i veterana rata u Avganistanu generala avijacije Aleksandra Ruckoja i Ruslana Hazbulatova, deputata iz Čečenije u kojoj će godinu dana kasnije buknuti krvavi građanski rat.

Dan pre tog sudbonosnog 4. oktobra 1993. vojska i jednice unutrašnje vojske OMON su se iznanada povukle oko Belog doma u kome su u tom trenutku branioci parlamenta od sveštenstva, koje je bilo sa njima primali pričest u maloj crkvi koja je bila otvorena u zgradi parlamenta Rusije. U roku od samo 15- 20 minuta sve jedinice policije nestale su oko zone parlamenta. Još 3. oktobra prema Moskvi skoncentrisane su bile vojne jedinice, uglavnom vazdušno desantna vojska, ALi oni nisu ulazili u grad, već su se rasporedili kod kružnog auto-puta. Među generalima bilo je nedoumica. Sa jedinicama vojske je bio i ministar odbrane general Pavel Gračov koji je u rano jutro 4. oktobra primio pisano naređenje da se krene u akciju. Antiteroristička jedinica "Alfa" dobila je naređenje da uhapsi rukovodioce pobune pre svega Hazbulatova i Ruckoja. Interesantno je bilo i da je 3. oktobra američka televizijska kompanija novosti dobila dozvolu da svoju opremu rasporedi oko Belog doma na mestima koja im odgovaraju. Sutradan ujutro SNN je započeo prenos uživo i čitavom svetu je pokazano kako je osvojen i razoren ruski parlament.

profimedia0017432726.jpg
Foto: Profimedia

Tog 4. oktobra rano ujutro oklopni transporteri BTR-80 započeli su iz topova kalibra 30 mm da otvaraju vatru po donjim spratovima Belog doma. Uzvratna vatra se nije čula, Ulazna vrata su bila blokiranam a nekoliko desetina deputata uspelo je da izađe na sporedna vrata i da se skloni u neku od susednih zgrada. Navodno ti ljudi kako se kasnije optuživalo za povlačenje dobili su 2 miliona rubalja. Međutim u samom zdanju ostalo je oko 200 narodnih deputata sa personalom okupljeni u sali Sovjeta za narodnosti, koja nije imala izlaz na ulicu i nije bila dostupna raketama i mecima. U 9 sati ujutro počela je pucnjava iz tenkovskih oruđa, gađali su gornje spratove. Ruskoj je napadačima dao do znanja da su opkoljeni u zgradi spremni da se predaju. Zdanje parlamenta je od tenkovske vatre počelo da gori, a na signale o predaji i vapaju ranjenih sa ulice niko nije odgovarao. Zdanje parlamenta počinje da gori, vatra i klobuci dima izbijaju iz svih gornjih spratova. Više nema mogućnosti izbavljenja iz Belog doma, jer su u obruču. Odjednom milicija i jednice OMON koje su nestale 3. oktobra ponovo se vraćaju ispred parlamenta formiraju obruč i proveravaju svakog ko je na neki način uspeo da se isčupa iz doma. Kako je zapisao Roj Medeved koji je napisoa knjigo o vladavini Borisa Jalejcina, te ljude su nekamo dovodili. Kasnije se pojavila glasina da su ti ljudi streljani, ali to niko nije proveravao.

profimedia0068451091.jpg
Foto: Profimedia

Iznad Belog doma kružili su helikopteri zasipajući vatrom ovo zdanje. Odjednom iz belog doma počeli su ljudi masovno da istrčavaju po desetoro i više i njih je specijalna policija zarobljavala. Što je više ljudi istrčavalo, to se pucnjava pojačavala .

U 11 sati prvi specijalci ulaze u zgradu paralmenta, a vatra se donjih prensena je na gornje spratove. Vatrena stihija zahvatila je sedmi i osmi sprat. U gradske bolnice počinju da pristižu i prvi ranjenici. Tad pod obezebđenjem specijalne jednice Alfa iz Belog doma izašli su bili i prvi deputati, koji su bili oslobođeni, a oko 12.30 i prvi branioci Belog doma sa podignutim rukama. Tad se paljba prekida a iz Belog doma izlaze Ruckoj i Hazbulatov sa saradnicima i oni se pod naoružanom pratnjom sprovode u zatvor Lefortovo. Oko četiri sata popodne tog 4. oktobra prestaje svaka pucnjava. Tenkovi T-80 i dalje pucaju po gornjim spratovima douše povremeno. Tek popodne oko 17 časova po Moskovskom vremenu iz parlamenta izlazi oko 400 ljudi, u pratnji jednice Alfa i padobranaca.

profimedia0068451313.jpg
Foto: Profimedia

Tačno u podne obnovljen je bio i rad Prvog kanala televizije Ostankino. Spikeri su govorili o krivici Hazbulatova i Ruckoja. Tačno u 18 časova po lokalnom vremenu Ministarstvo unutrašnjih poslova zvanično saopštava da su borbe u zgradi Vrhovnog sovjeta završene i da vatrogasne ekipe počinju da gase požar i sklanjaju barikade. Jeljcin sa saradnicima slavi pobedu.

profimedia0017445917.jpg
Foto: Profimedia

Zaključak

Događaji od 3. i 4. oktobra 1993 ostavili su mnogo zagonteki i postavili mnogo problema. Danas su poznata imana svih branilaca Belog doma i mnogi su umrli od njih herojskom smrću. Međutim među političarima i deputatima niko nije postao heroj, čak ih je i opoziciona štampa napadala za nepromišljenost i grubost. Večina je optužena i za kukavičko ponašanje. Hazbulatov je bio očajan i uplašen tog 4. oktobra iako je 3. govorio o pohodu na Kremlj. Ponašanje heroja Sovjetskog Saveza i veterana avganistanskog rata Aleksandra Ruckoja se menjalo. S jedne strane preklinjao je napadače da prestanu pucati iz tenkova, a s druge ohrabrivao branioce da krenu u juriš na napadače. Ostalo je zabeleženo i da je jednom specijalcu predao svoj automat. Ruckoj mu je skrenuo pažnju na ulje sa kojim je bio premazan ceo automat i da nije pucao.

Kurir.rs/A.Mlakar