KREDIBILITET POD ZNAKOM PITANJA: Zaseda Vrhovni sud SAD, razmatra kontroverzna pitanja koja mogu da preokrenu živote Amerikanaca

Vrhovni sud SAD sa post-Trampovom konzervativnom većinom 6:3, razmatraće kontroverzna pitanja abortusa, prava na naoružanje.

Zasedanje je bilo prvo u još jednoj stvari: Ovo je početak prvog punog mandata sve troje sudija koje je postavio Donald Tramp.

Prisustvo Kavanoa, Nila Goruša i Ejmi Koni Baret, koji su zamenili legendarnu čuvarku zakona u SAD Rut Bejder Ginzburg daje konzervativnoj većini gotovo nedostižnu prednost od 6:3 u sudu. Šta odluče da urade sa tom vlašću moglo bi da ima seizmičke posledice po američko društvo.

Prvi dan rada nije pokazao mnogo toga. Sudije su saslušale izlaganja u dva slučaja relativno niskog profila, sukobu oko vode između Memfisa i Tensija i krivičnom slučaju koji se bavio tehničkim aspektima donošenja presude.

To, međutim, nije odraz onoga što Vrhovni sud čeka u skorijoj budućnosti. Sud će slušati svedočenja u nekoliko slučajeva koji predstavljaju goruće probleme u društvu danas, a sam izbor slučajeva, piše Gardijan, je pokazatelj koliko samopuzdanja konvervativno krilo Vrhovnog suda ima.

Na vrhu liste "vrućih" slučajeva koji će se razmatrati od 1. decembra, je Dobs protiv Ženske klinike Džekson, koji se bavi novim zakonom usvojenim u Misisipiju kojim se zabranjuje većina abortusa posle 15 nedelje trudnoće.

Ako sud potvrdi zakon, time će naneti žestok udarac sopstvenoj presudi iz 1973. godine u slučaju Rou protiv Vejda koja je bila prekretnica u američkom zakonodavstvu i legalizovala abortuse u celoj zemlji do trenutka kada fetus postane "samoodrživ", što se uglavnom dešava oko 23 ili 24 nedelje trudnoće.

Strahovanja da se Amerika vraća u srednji vek kada je reč o ženinom pravu na izbor, pojačala su se kada je prošlog meseca sud sa 5:4 dozvolio da proše još ekstremniji zakon o zabrani abortusa u Teksasu iako flagrantno krši postojeći ustavni zakon.

Teksas je zakonom zabranio abortuse posle šeste nedelje trudnoće a najviši sud u zemlji je, odbijanjem da blokira taj zakon, negirao ustavna prava više od 6 miliona žena u Teksasu.

Slučaj prava na nošenje oružja kojim će se sud baviti nije ništa manje problematičan. Prvi veliki slučaj po ovom pitanju koji se našao pred Vrhovnim sudom od 2008. godine kada su sudije potvrdile pravo pojedinaca da kod kuće drže oružje za samoodbranu, bazira se na zakonu Njujorka kojim se ograničava nošenje prikrivenog ručnog naoružanja van kuće.

Borci za kontrolu naoružanja strahuju da bi konzervativna većina mogla da dozvoli nošenje oružja u javnosti što bi dovelo do novog talasa pucnjava, u trenutku kada je stopa ubistava sve viša.

Progresivni posmatrači strahuju i da li će se sud baviti pitanjem afirmativne akcije na kampusima. Afirmativna akcija u SAD je aktivni pokušaj da se grupama koje su mete diskriminacije omogući pristup poslovima, obrazovanju i drugim prilikama.

Sud je dozvolio koledžima da uzmu u obzir rasu prilikom primene ove procedure ali će sudije sada razmatrati tužbu protiv Harvarda zbog tretmana Amerikanaca azijskog porekla. Strahuje se da će konzervativne sudije iskoristiti svoja ovlašćenja da zabrane ovu praksu.

Čak i pre početka novog mandata, desničarska većina koju je postavio Tramp šokirala je mnoge i nanela štetu reputaciji Vrhovnog suda kao instituciji poznatoj po nepristrasnosti i pravednosti.

Nedavno istraživanje Galupa pokazalo je da je podrška najmoćnijem sudu u SAD opala na 20-godišnji minimum, odnosno da svega 40 posto Amerikanaca podržava sud. Poređenja radi, 2000. godine, sud je imao podršku 63 posto Amerikanaca.

Pitanje pristrasnosti konzervativne većine i donošenja hitnih odluka bez usmene rasprave izazvalo je zabrinutost u političkim i pravnim krugovima. Baret, konzervativci Semjuel Alito i Klerens Tomas, kao i liberal Stiven Brejer nedavno su tvrdili da nisu politički motivisani, što je izazvalo masovnu skepsu u javnosti.

Hakim Džefris, istaknuti demokrata u Kongresu, zapitao se da li Vrhovni sud uopšte više ima legitimitet. Njegovo pitanja ponovio je i Donald Ajer, zvaničnik ministarstva pravde u administraciji dvojice republikanskih predsednika - Ronalda Regana i Džordža Buša.

Ajer je u autorskom tekstu za Njujork tajms ocenio da je sud "van kontrole" i da je "izgubio dodir sa svojom misijom" i da SAD moraju da ih spreče da "radkalno izmene naš sistem vlade".

Kurir.rs