Na Starom kontinent skladišta su prazna, a ruski predsednik članicama EU zamera kratkoročne ugovore s dobavljačima

gasovodap03-ap.jpg
Foto: AP

Bauk energetske krize počeo je da kruži Evropom! Posle korone stigao je novi nevidljivi protivnik, koji je zakucao na vrata nekih zemalja preteći da će ove zime oko tri miliona stanovnika Starog kontinenta ostati bez grejanja.

Cena gasa za 1.000 kubnih metara bila je prekjuče oko 2.000 dolara, da bi juče naglo pala ispod 1.000 i zaustavila se ponovo na 1.300 dolara.

Zelena energija

Cena zlata juče je pak bila 1.764 dolara za uncu, dok je cena gasa prekjuče iznosila 1.937 dolara.

Kako se kretala cena gasa

AVGUST: 515 dolara za hiljadu kubnih metara

SEPTEMBAR: 614 dolara dolara za hiljadu kubnih metara

OKTOBAR:

Od 1. do 4. oktobra: 981 dolar za hiljadu kubnih metara

Od 5. do 7. oktobra: 1.260-1.937 dolara za hiljadu kubnih metara

Razloga za nagli skok i pad je više, ali najbitniji je to što je prošla zima bila veoma hladna. Grejna sezona je trajala do početka maja pa su skladišta gasa ostavljena skoro prazna.

Evropa se kad je došlo leto više bavila "zelenom energijom" nego popunjavanjem skladišta gasa.

Kad su došli hladni dani, kao u basni "Cvrčak i mrav", počelo se razmišljati o gasu, a onda je cena skočila u nebo. Ubrzo se oglasio i ruski predsednik Vladimir Putin.

Poskupljenje kad mu vreme nijefoto: Shutterstock

Papreni računi - Britancima gas skuplji za 30 odsto

Računi za energiju u Velikoj Britaniji mogli bi porasti za 30 odsto u 2022. godini, upozoravaju analitičari, ako cene gasa i struje nastave da rastu.

Ovo je saopštio Kornvol insajt, koji predviđa da će gornja granica za energente porasti na 1.660 funti godišnje, sa sadašnjih 1.277, i da će se to desiti na proleće 2022, ako se energetska kriza nastavi.

Inače, u Britaniji je poslednjih nedelja propalo devet snabdevača gasa, pošto nisu bili u stanju da ispune obećanja o isporuci zbog naglog skoka cena. Zbog toga, kako navodi i Gardijan, šuška se već uveliko da je potrebno uvesti nacionalizaciju.

- Dobro je poznato da globalno energetsko tržište ne toleriše gužvu. Investicioni planovi u ovoj oblasti su dugoročne prirode. Stoga oštre, ishitrene akcije mogu dovesti do ozbiljnih neravnoteža, kakve se sada primećuju na evropskom energetskom tržištu, gde se ove godine istovremeno razvilo nekoliko nepovoljnih faktora, rekao je Putin na sastanku vlade o energetici.

On je zamerio EU kratkoročne ugovore s ruskim dobavljačima i skraćivanje dugoročnih obaveza, što je po njemu bila "očigledna greška", a uz to se energetski bilans Evrope znatno promenio pa su neke zemlje odbacile ugalj i nuklearnu energiju u korist energije vetra.

Francuzi veličaju atomsku energiju

To se posebno odnosilo na EU, koja je juče dobila upozorenje od advokatske kancelarije za zaštitu životne sredine "Client Earth" da će prekršiti sopstvene zakone ako energiju na gas označi kao "zelenu".

"Client Earth" smatra da bi kategorizacija gasa kao ekološki prihvatljivog bila u suprotnosti sa drugim zakonima, čiji je cilj da EU smanji neto emisije gasova za najmanje 55 odsto do 2030. godine.

Putin na radnom mestu - Rođendan u senci krize

Ruski predsednik je svoj 69. rođendan proslavio juče, u trenutku kad polovina Starog kontinenta strahuje od nove energetske krize i vrtoglave cene gasa.

Ispostavilo se da će, uprkos sankcijama, proterivanju diplomata i špijunskim skandalima, iz ove igre Putin izaći moćniji jer, bez obzira na sve, Evropa i dalje ima ogromnu potrebu za ruskom naftom i gasom, a posebno najmoćnije članice EU Nemačka i Francuska.

Zapravo sve ideje o "zelenoj odbrani" i "zelenoj energiji" pale su u vodu pod naletom hladnog vremena i s dolaskom zime.

Putin će biti zadovoljan jer će državna kasa biti znatno punija s obzirom na to da mnogim članicama EU nije ostalo ništa drugo nego da kupe gas.

Rastuća cena gasa ponovo je pokrenula staru priču o potrebi za odbacivanjem uglja i alternativnim modelima energije.

Nemački mediji tako već uveliko smatraju da trenutna gasna kriza ide naruku Francuzima i njihovom argumentu da EU nikad neće postati strateški autonomna bez nuklearne energije.

Francuska se najviše zalaže za nuklearnu energiju, a Austrija je najveći borac protiv nje unutar EU.

Kurir.rs/A. Mlakar