AVGANISTANCIMA NOVAC PADA SA NEBA? Za krizu koja je pogodila zemlju posle odlaska SAD, zapadne vlade imaju radikalna rešenja VIDEO

Dok očajni Avganistanci pribegavaju prodaji svojih stvari radi kupovine hrane, međunarodni zvaničnici spremaju se da avionima prebace keš za siromašne, izbegavajući pri tom finansiranje talibanske vlade, kažu ljudi upoznati sa poverljivim planovima.

Osim što bi se gotovinom se zaustavila neposredna kriza, zemlje donatori žele da osnuju poverenički fond "humanitarno plus" koji bi isplaćivao plate i držao škole i bolnice otvorenim, rekla su dva visoka zvaničnika.

Mnogi Avganistanci počeli su da prodaju svoju imovinu kako bi platili sve oskudniju hranu. Odlazak snaga predvođenih SAD-om i mnogih međunarodnih donatora opljačkali su zemlju grantovima koji su finansirali 75 odsto javne potrošnje, prema Svetskoj banci.

Neortodoksna strategija Zapada odražava dilemu sa kojom se suočava. I dalje željni pomoći Avganistanu nakon dve decenije rata, i sprečavanja masovnih migracija, takođe je odvratno davati novac talibanima, koji su preuzeli vlast u avgustu i još nisu pokazali značajne promene u odnosu na grub način na koji su vladali zemljom između 1996.-2001.

Ujedinjene nacije upozorile su da se 14 miliona Avganistanaca suočava sa glađu. Meri-Elen Mekgroarti, direktorka Svetskog programa hrane za Avganistan, rekla je da bi se ekonomija mogla srušiti uslijed gotovinske krize.

"Mnogi roditelji odbacuju hranu kako bi njihova deca mogla da jedu", rekla je ona.

Proteklih dana, zapadne diplomate i zvaničnici pojačali su napore na uspostavljanju načina za dostavljanje novca.

Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija distribuirao je oko 110.000 dolara u gotovini putem lokalne banke i namerava da uskoro isplati više, rekla je jedna osoba koja poznaje situaciju.

Očekuju se veće isporuke dolara iz Pakistana, rekla je osoba.

Jedan visoki diplomata rekao je da se razmatraju dva pristupa koji bi ubrizgali gotovinu u ekonomiju Avganistana. Oba su u fazi planiranja.

Prema prvom planu, Svetski program za hranu doneo bi u gotovini i distribuirao ga direktno ljudima da kupuju hranu, proširujući se na nešto što agencija već radi u manjem obimu.

Drugi pristup bi predviđao dopremanje gotovine koju bi banke držale u ime Ujedinjenih nacija. To bi se koristilo za isplatu plata zaposlenima u agencijama UN-a i nevladinim organizacijama, rekao je diplomata.

Treća osoba je rekla da su zvaničnici UN -a razgovarali sa avganistanskim bankama o otvaranju kanala za distribuciju gotovine.

"Ako se zemlja uruši, svi ćemo platiti posledice", rekao je visoki zvaničnik Evropske unije. "Niko ne želi da žuri sa priznanjem talibana, ali moramo da se nosimo sa njima. Pitanje nije da li ... već kako."

Portparol Svetskog programa za hranu rekao je da je u septembru pomogao skoro 4 miliona ljudi, skoro tri puta više nego u avgustu, uglavnom hranom, a u Kabulu je dodeljena i neka novčana pomoć. Portparol je rekao da nedostatak novca utiče i na mlinare i kamiondžije sa kojima je radio.

Odvojeno, Evropska unija, Britanija i Sjedinjene Države razgovarale su o uspostavljanju međunarodnog poverilačkog fonda koji će zaobići avganistansku vladu i pomoći u finansiranju lokalnih usluga, kažu dva zvaničnika koji poznaju tu stvar.

Talibani nisu odmah odgovorili na zahteve za komentar planova aviopošiljki gotovine.

Portparol američkog Ministarstva finansija rekao je da će omogućiti humanitarnu pomoć putem nezavisnih međunarodnih i nevladinih organizacija, dok će "uskratiti imovinu" talibanima i sankcionisati njihove vođe.

Vlada Kabula nema na šta da se osloni. Centralna banka, sa aktivom od 9 milijardi dolara zamrznutom i inostranstvu, potrošila je veliki deo svojih rezervi kod kuće.

Šah Mehrabi, zvaničnik koji je pomagao u nadzoru banke pre nego što su talibani preuzeli vlast i još uvek je na svom mestu, nedavno je apelovao na oslobađanje prekomorskih rezervi.

"Ako rezerve ostanu zamrznute, avganistanski uvoznici neće moći platiti svoje pošiljke, banke će početi propadati, hrane će biti sve manje", rekao je on.

Ali postoji i debata o tome da li letove treba usloviti oslobađanje gotovine.

U dokumentu o kome je Rojters pisao prošlog meseca, francuski i nemački zvaničnici iznose svoj cilj da koriste novac kao "polugu" za pritisak na talibane.

"Ekonomija i tradicija su najači zalog koji imamo", navodi se u belešci, čime se povećava mogućnost oslobađanja avganistanskih rezervi koje se drže u inostranstvu.

U posebnoj diplomatskoj belešci, francuski i nemački zvaničnici iznose pet zahteva koji se mogu postaviti talibanima.

To uključuje omogućavanje Avganistancima koji žele da napuste zemlju da to učine, "prekidanje veza sa ... terorističkim organizacijama", omogućavanje pristupa humanitarnoj pomoći, poštovanje ljudskih prava i uspostavljanje "inkluzivne vlade".

Kurir.rs/Rojters