U OVOJ PROSTORIJI JE BUDUĆNOST: Naučnici sa Floride stvorili veštački koralni greben kako bi ga sačuvali od misteriozne bolesti

U laboratoriji na Floridi, biolog Eron Gavin pipetama pažljivo hrani škampima više od 700 korala koji žive u ogromnim bazenima sa slanom vodom, dok ogromne lampe koje glume Sunce, sijaju iznad.

Naučnici se nadaju da će na ovaj način uspeti da spasu 18 vrsta korala od misteriozne bolesti SCTLD (bolest gubitka tkiva kamenog korala), koja pogađa njihove rođake u divljini.

Među mangrovima i jatima riba na Florida Kizu, oštećeni korali - koji su obično tamne boje - sada su blistavo bele ploče po dnu Atlantskog okeana.

Situacija je slična duž celog koralnog grebena Floride koji se prostire 580 kilometara od najzapadnijih ostrva Kuza do Sent Lusila, grada udaljenog nekih stotinak kilometara severno od Majamija.

"Ovo je veoma tužno i mislim da je najstrašnije što ljudi ne znaju da se ovo dešava", rekla je Frans presu Mišel Ešton, direktor komunikacija Odeljenja za ribarstvo i divljač Floride.

Ono što Gavin i njegove kolege otkriju u Centru za spasavanje korala, moglo bi da promeni budućnost morskog ekosistema Floride.

"Brinemo o bezbednosti i zdravlju korala", objasnio je Džastin Cimerman, direktor laboratorije sa sedištem u Orlandu, koja je otvorena 2020. godine i kojom upravlja akva park SeaWorld. "Da su i dalje u divljnini, 90 posto njih bi bilo mrtvo", dodao je on.

Potencijalno katastrofalna bolest SCTLD otkrivena je prvi put 2014. u blizini Majamija i od tada se brzo proširila, ubivši polovinu vrsta kamenih korala koje su kamen temeljac podvodnog biodiverziteta.

Bolest, čiji se uzrok nje zna, sada progoni životinje duž celog Karipskog zaliva, sve do Meksika i Belizea.

Spasilačka laboratorija je deo projekta koji su 2018. pokrenuli Nacionalna okeanografska i atmosferska asocijacija i Komisija za ribarstvo i divljač, kao i desetine javnih i privatnih organizacija.

Suočeni sa pretnjom nestanka polovine od 45 vrsta korala, smislili su plan bez presedana - izvukli su zdrave korale iz vode i smestili ih u akvarijume u nadi da će u jednom trenutku moći da ih vrate nazad u njihovo prirodno stanište.

"U ovoj prostoriji je budućnost floridskog koralnog grebena", rekoa je Aston o koralima u akvarjumima u Orlandu. "A njihovi unuci će biti ti koji će biti vraćeni u okean".

Prvi deo plana omogućio je vlastima da spasu gotovo 2000 kolonija korala, koje se sada nalaze smeštene u više od 20 institucija u 14 država.

Drugi deo plana je da se korali vrate u okean. Taj deo operacije neće još skoro biti izveden jer se korali veoma sporo reprodukuju.

Dok se korali ne razmnože, naučnici koriste priliku da proučavaju genetiku spašenih životinja u nadi da će uspeti da uzgaje nove vrste koje bi bile otpornije na bolest ali i pretnje poput porasta temperatura mora i zagađenosti.

Uspeh ili neuspeh ovog poduhvata mogao bi da ima ogromne posledice po region.

Kameni korali udružuju se i stvaraju koralni greben koji je, pak, dom četvrtine pomorskog života. Grebeni su i prirodna barijera između otvorenog mora i kopna i smanjuju snagu talasa koji udaraju u obalu, naročito tokom uragana i oluja.

Nestanak korala bio bi veliki udarac na turističku industriju Floride, budući da je jedna studija utvrdila da turisti koji dolaze na Floridu da pecaju i rone duž grebena donose prihod od 8,5 milijardi dolara.

Kurir.rs