ATOMI I URANIJUM UMESTO GASA Šta se krije iza pisma 10 članica EU Briselu posle gasne krize!
Nedavna gasna kriza, kada je cena plavog energenta u jednom danu skočila na skoro fantastičnih 2.000 dolara i time premašila i cenu zlata na svetskim berzama, ponovo je pokrenula "bogohulnu" temu nuklearne energije. Prvi koji su je u orbitu lansirali bili su nemački mediji koji su izvukli, doduše ne baš iz naftalina francusku ideju da se obnovi gradnja nuklearki. Samo nedelju dana kasnije čak 10 članica EU objavilo je zajedničko pismo u kome su se založili da se nukelarna energija izjedanči sa onom, koja je dobivena iz obnovljivih izvora energije i da se uvrsti u "zelenu energetsku tranziciju", što su neki dočekali na nož.
Nuklearna energija je od sredine 1980 tih , posebno posle Černobiljske nukelarne katastrofe, kada je eksplodirao reaktor, a radijacija zapljusnula celu Zapadnu i Severnu Evripu postala nešto što treba zatvoriti i opasno, a posebno skladištenje nuklearnog otpada koje je postalo centralni problem. U period od nekih 30 godina, većina elektrana je stavila katanac na ogradu. Neke stare članice EU se ipak nisu odrekle nuklearne energije kao Francuska, a od novih Bugarska koja je planirala gradnju druge elektrane, a i Mađarska je imala takve ambicije na Dunavu. Nemačka je imala 17 nuklearki i polovinu je ugasila posle katastrofe u Fukušimi 2011, a da li će uprkos postojanju dva gasovoda Severni tok 1 i 2 do kraja završiti zadatak da iskljući i preostalih osam ostaje da se vidi, a to će pre svega čekati novog kancelara i opciju da li će Zeleni ući u vlast i zauzeti neko od ministarstva koje ima veze sa energetikom. Za sad je to samo u domenu nagađanja.
Elem, u grupu država koja je Evropskoj komisiji poslala pismoi pozvala je da nuklearnu energiju priznaju kao obnoviljv izvor energije, sa niskim sadržajem ugljendioksida spadaju: Slovenija, Francuska, Bugarska, Finska, Hrvatska, Mađarska, Poljska, Slovačka i Rumunija.
Međutim, Austrija, kao stara članica EU i dalje ostaje ljuti protivnik gradnje novih i zatvaranja postojećih nuklearnih elektrana, zbog čega je dolazila u česte okršaje sa Slovencima, a od pre par godina i Mađarima, kad su saznali da i oni planiraju gradnju.
Francuska
S druge strane Francuska je jedina članica EU kojoj ne pada na pamet da odustane od nukelarne energije. Zanimljivi su podaci da je Francuska zemlja, koja 80 posto nuklearne energije dobija iz atomskih elektrana i ne planira njihovo zatvaranje, već da nuklearna energija postane temelj energetske autonomije od države, kao bi se izbegle, restrikcije, nestašice i kriza koja dovodi do povećanja cena.
Mađarska
Mađarska je zemlja koja je krenula stopama ekspanzije nuklearne nergije. Mađari su u okviru nuklearne elektrane Paks počeli da grade novi blok sa dva reaktora jačine 1000 MW. Za sada najveća prepreka je finasiranje, jer Mađari žele da bar deo novca za ovaj projekat da EU, ali s obzirom da su u igri Rusi i sankcije to će biti veoma teško. Mađarska u elektrani Paks poseduje četiri reaktora snage 1830 MW. Ova elektrana pokriva 37 posto nacionalne potrošnje. Četiri reaktora se smatraju među najbezbednijima na Balkanu.
Poljska
Je jedina država koja na svojoj teritoriji nije imala nikad nukelarnu elektranu. S obziorom da od one priče od gasu dobijenom iz uljanih škriljaca nije bilo ništa i histerije što u blizini njenih teritorijalnih voda prlazi ruski gasovod, nuklearna energija postala dominantna priča.
Slovačka
U Slovačkoj postoji jedna nukelarna elektrane. Nuklearno regulatorno telo Republike Slovačke (UJD) izdalo je sredinom maja ove godine dozvolu za puštanje u rad bloka 3 nuklearne elektrane Mohovce (Mochovce). Puštanju su prethodili brojni tehnički pregledi i ispitivanja svih sistema i opreme, da bi se dokazala spremnost za fizičku i energetsku fazu pokretanja. Inače gradnja trećeg bloka posebno je nervirala Austriju, koja je na sve načine pokušala da zaustavi gradnju trećeg bloka i zatvaranje dva, ali u tome nije uspela. Treći bloh u Nuklearnoj elektrani Mohovce ima snagu reaktora od 471 megavata, što pokriva približno 13 posto ukupne potrošnje električne energije u Slovačkoj. Sa ovim trećim blokom Slovačka je postala samostalna u snabdevanju električnom energijom, koju su do tad morali da uvoze.
Slovenija
Slovenci su svoju nukelarnu elektranu dobili još u vreme SFRJ. Izgradnja je započeta 1975 na samoj granici tada republičkoj Slovenije i Hrvatske. Gradnja je završena u septembru 1981, a u rad je puštan 1983. Inače to je bila prva nukelarna elektrana zapadnog tipa, koja je bila izgrađena u nekoj socijalističkoj zemlji.Inače Slovenija iz ove elektrane dobija četvrtinu električne energije. Slovenija sad planira gradnju drugog bloka sa godišnjom proizvodnjom od 9.000 GW i životnim vekom raktora od 60 godina. Slovenačke vlasti su već izdale dozvolu za gradnju, ali da bi radovi počeli biće najverovatnije organizovan referendum, a i susedna austrija baš i ne gleda blagonaklono na ovaj poduhvat. Životni vek sadašnje nukelarne elektrane Krško pocenjen je do 2043.
Hrvatska
Je država koja na svojoj teritoriji nema nukelarnih elektrana. Međutim, ima suvlasništvo u Nuklearnoj elektrani Krško. Za sad se nagađa da Hrvatska želi u ovaj posao uđe zajedno sa Slovencima. Svoju blagonaklonost naglasio je i aktuelni hrvatski premijer Andrej Plenković koji je naveo da nukelarna energija ima najmanje štete po životnu okolinu.
Na ovu želju vlasti u Zagrebu ustali su Zeleni i drugi pobornici životne srednije, jer smatraju da je Krško koje se nalazi u blizini Zagreba nalazi na sezmički veoma aktivnom području, što ukazuje serija zemljotresa u poslednjih godinu dana, kao i da će od gradnje do zatvaranja emitovati visoke količine ugljen dioksida u vazduh.
Bugarska
Na 290 kilometara od Beograda nalazi se nuklearna elektrana Kozloduj na obali Dunava. Ova nuklearna elektrana koja je izgrađena 1974. ima ukupno šest reaktora ruske proizvodnje, od kojih su su operativna samo dva 5 i 6, koji su izgrađeni 1988. i 1992. godine. U pitanju su rekatori jačine 953 megavata. Oni pokrivaju prema nekim procenama 44 posto buigarske potrošnje za strujom. Ono što je obeležilo rad ove elektrane bile su rasprave o njenom zatvaranju i nepouzdanosti zbog serije manjih incidenata. Bugarska je na pritisak EU prva dva reaktora zatvorila 2002, a druga dva 2004. Međutim, Bugarska je imala ambiciozni plan da izgradi novu nukelarnu elektranu Belene. Vlada u Sofiji je dva puta prekidala i obnavljala gradnju elektrane, a poslednji put sredinom jaunara ove godine odlučila je da stane i da umesto nove proširi kapacite Kozloduja. Za Belene Bugraska je kupila od Rusije nove nuklearne reaktore. Bivši premijer Bojko Borisov je tad najavio da će se zgradi u Kozloduju 7 i 8 reaktor.
Plan izgradnje nuklearne centrale Belene urađen je 1980-ih godina, radovi su počeli 1987, a projekat je napušten 1990, posle propasti socijalističke vlasti Bugarske. Vlada je 2002. godine ponovo pokrenula taj projekat, a 2008. je potpisan ugovor sa ruskom kompanijom Atomstrojeksport (Atomstroyexport) o izgradnji dva bloka nuklearne centrale. Međutim, izgradnja je ponovo obustavljena 2012, pošto je Vlada pokušala da na projektu angažuje i američke i evropske investitore i pošto je od ruske kompanije tražila da smanji cenu. Bugarski parlament je 2018. glasao da se projekat nastavi, ali je procedura privremeno obustavljena zbog pandemije.
Rumunija
Poseduje samo jednu neuklearnu elektranu na samom ušću Dunava u Crno More. Poznata je pod nazivom Černa Voda. Ova elektrana posedjuje šest nueklearnih rekatora od kojih radi samo jedan jačine 650 MW. Ova elektrana pokriva potrebe 13 posto rumunske potrošnje za strujom. Rumunija je 2011 najavila gradnju svoje druge nuklearne elektrane, precizirajući da će to biti obavljeno do 2030. Tad je sa šest investitora o izgradnji još dva reaktora u nuklearnoj elektrani. Nuklearna elektrana Cernavoda je u prvoj polovini 2021. godine u dva navrata zasutavljala rad.
Kurir.rs/A.Mlakar
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore