ŽENE I DECA ISLAMSKE DRŽAVE: Katastrofa sa kojom svet ne može da se izbori

Kamp al Hol je haotično mesto puno očaja i opasnosti. U šator gradu okruženom naoružanim čuvarima, posmatračnicama i bodljikavom žicom žive žene i deca stranih boraca Islamske države.

Sličnu priču pričaju i ostale dok pokušavaju da se udalje od režima koji nikada nije krio svoju brutalnost i svoje ciljeve. Njihovi muževi su sada mrtvi, zaribljeni ili nestali, a one su zaglavljene u kampu sa decom.

Oko 60.000 ljudi živi u kampu, uključujući 2500 porodica stranih boraca IS. Mnogi su ovde stigli posle poraza džihadističke grupe u Baguzu 2019. godine.

Žene pričaju oprezno kako ne bi privukle pažnju na sebe a samim tim i potencijalno smrtonosne posledice. Nisu čuvari ti koji ih brinu već druge žene, one najzagriženije koje i dalje sprovode ISIS pravila u kampu. Tog jutra, jedna žena je pronađena mrtva.

Svakodnevna ubistva

Nasilje i radikalizacija u kampu je goruće pitanje za kurdske snage koje upravljaju al Holom.

Dr ABdulkarim Omar, de fakto ministar spoljnih poslova kurdske administracije severoistočne Sirije priznaje da u kampu, ISIS i dalje vlada. Kaže da su "hardlajnerke" odgovorne za najveći deo nasilja.

"Svakodnevno imamo ubistva, pale šatore ljudima koji ne poštuju ideologiju Islamske države i svoje radikalne stavove nameću deci", rekao je on.

A dece ima svuda. U Siriju su stigla iz svih krajeva sveta - Atije, AFrike, Evrope.

U kampu nemaju zanimaciju. Grupica mlađe dece gađala je novinare kamenjem. Druga su potpuno pasivna, praznog pogleda uprtog u daljinu.

Većina su preživela nezamislive užase, konstantno u pokretu dok se ISIS povlačio sa svojih teritorija u Iraku i Siriji. Mnoga su upoznala samo rat i nikada nisu išla u školu.

Neka imaju vidljive povrede, amputirane ruke ili noge. Većina je ostala bez bar jednog roditelja.

Starije dečake čuvari, koji svakodnevno sporovode bezbednosne kontrole, smatraju za pretnju. Kada postanu adolescenti, prebaciće ih u zatvorenije pritvorne centre, daleko od porodica.

"Kada dostignu određene godine, predstavljaju opasnost za sebe i druge i nemamo izbora nego da sagradimo rehabilitacione centre za ovu decu", kaže dr Omar i objašnjava da dečaci onda kontakte sa majkama imaju preko Međunarodnog crvenog krsta.

"Svaki dan je sve stariji"

Na severu al Hola je Rodž, manji kamp u kome takođe žive žene i deca ISIS-a. Nasilja je tu manje. U kampu mahom žive Britanke, uključujući i Šamimu Begum, Nikol Džek i njene ćerke - poznate "neveste džihada".

Kamp je podeljen bodljikavom žicom. Tu je i grupa žena sa Trinidada i Tobaga, karipskog ostrva koje ima jednu od najviših stopa regrutacije za ISIS na zapadnoj hemisferi.

Jedna od žena ima 10-godišnjeg sina. Sa decom je živela pod režimom Islamske države i kada joj je muž ubijen, ostala je sa ISIS-om sve do kraja. Čula je da starije dečake odvajaju od majki i sada strahuje da će se to dogoditi i njoj.

"Gledam ga i svaki dan je stariji, svakog dana pomislim da će doći i odvesti ga", kaže.

U blizini, njen sin igra fudbal sa mlađim bratom i sestrom. Otac im je stradao u vazdušnom napadu. Dečak kaže da će mu nedostajati mama ako se odseli od nje.

Sanitarni i higijenski uslovi u kampu su skromni - postoje poljski klozeti i tuš kabine, a voda za piće stoji u rezervoarima. Postoji i mala pijaca u kampu gde se mogu kupiti igračke, odeća i hrana.

Svakog meseca, porodice dobijaju pakete hrane i odeće za decu. Neke žive u združenim porodicama. Pod Islamskom državom neke žene su delile muža i te veze sada znače podelu odgovornosti i brige o deci.

Uništenje, bombardovanje, rat

Mnoga deca idu u školu u kampu koju vodi organizacija Spasimo decu (Save the Children).

"Čujemo mnogo priča i, nažalost, nijedna nije pozitivna. Ali se nadamo da će uspeti da imaju normalno detinjstvo i budu zdrava i bezbedna", kaže Sara Radšdan iz sirijskog ogranka grupe.

"Videli smo i mnogo promena ponašanja. Videli smo kako crtaju scene uništenja, bombardovanja, rata... ali sada crtaju pozitivnije predstave sreće, cveća i kuća".

Za sada se, međutim, ne zna kako će ova deca napustiti kamp ni kakva ih budućnost čeka.

Neke zapadne zemlje neveste džihada smatraju bezbednosnom pretnjom. Mnoge žene demantuju da su pretnja ali nijedna nije mnogo voljna da priča o ISIS žrtvama, o hiljadama Jazidi žena koje je grupa porobila jer su ih doživljavlai kao neprijatelje, o onim jereticima koji su ubijeni ili koji su stradali boreći se za grupu.

Gotovo sve tvrde da nisu videle nikakvu nasilnu propagandu ISIS-a. Iako su živele u kalifatu, mnoge tvrde da nikada nisu videle ni čule za odsecanja glava, masakre i genocid koji je grupa počinila.

Većina njih nema mnogo kontakata sa spoljnim svetom i nemaju predstavu kako ih svet i njihove domovine doživljavaju.

Neke evropske zemlje poput Švedske, Nemačke i Belgije primaju nazad neku decu i njihove majke, ali kako se situacija u kampovima pogoršava, kurdske vlasti sve češće apeluju na vlade da vrate svoje državljane kući.

"Ovo je međunarodni problem, ali međunarodna zajednica ne shvata ozbiljno svoje dužnosti i odgovornost prema njima", kaže dr Omar. "Ako se ovako nastavi, bićemo suočeni sa katastrofom sa kojom nećemo moći da se izborimo".

Kurir.rs