PRESELILI SE U SEVERNU KOREJU JER IM JE OBEĆAN RAJ NA ZEMLJI, SAD TUŽE KIMA: Plati nam, uskratio si nam ljudska prava

Pet osoba koje tvrde da su pre nekoliko decenija namamljene u Severnu Koreju u okviru programa preseljenja, sada tuže tu zemlju i vladajući režim jer su im obećali "raj na zemlji" a u stvarnosti su im uskratili osnovna ljudska prava.

"Ne očekujemo da će Severna Koreja prihvatiti odluku niti platiti odštetu", rekao je njihov advokat Kendži Fukuda. "Ali se nadamo da će japanska vlada moći da pregovara sa Severnom Korejom", dodao je on.je.

Više od 90.000 Korejaca koji žive u Japanu, većina sa porodičnim vezama na jugu, preselila se u Severnu Koreju između 1959. i 1984. godine.

Petero, koji su svoju tužbu pokrenuli 2018. godine, među retkima su koji su učestvovali u Pjongjangovom programu i onda uspeli da pobegnu iz Severne Koreje i vrate se u Japan.

Većina doseljenika bili su među stotinama hiljada Korejaca koji su radili u rudnicima i fabrikama u Japanu, mnogi protiv svoje volje, tokom japanske kolonijalne vladavine Korejskim poluostrvom od 1910. do 1945. godine, kao i 1830 Japanki koje su se udale za Koreance.

Korejci koji su posle rata ostali u Japanu lišeni su japanskog državljanstva i diskriminisani su u obrazovanju, stanovanju i zapošljavanju.

Režim u Pjongjangu, uz blagoslov japanske vlade, obećao je etničkim Korejcima novi život u socijalističkom raju, sa besplatnim obrazovanjem i zdravstvenom zaštitom, zagarantovanim poslovima i stanovanjem.

Umesto toga, bili su prisiljeni da obavljaju fizičke poslove i trpe loše životne uslove, navodi se u tužbi i zahtevu za nadoknadu štete. Kažu da im je bilo zabranjeno i da otputuju u Japan i posete svoje porodice.

U zahtevu pred sudom u Tokiju, optužili su Pjongjang da ih je "obmanuo lažnim oglašavanjem da se presele u Severnu Koreju", gde je "uživanje ljudskih prava generalno bilo nemoguće".

Severnokorejska vlada, dodali su, uvek je nameravala da ih iskoristi za rešavanje problema nedostatka radne snage nakon rata u Koreji od 1950. do 1953. godine, i za demonstraciju političke superiornosti zemlje u svetu, navodi Hjuman Rajts Voč (HRW).

Japanska vlada i Crveni krst nisu deo slučaja. Tužba se odnosi i na njihovo odvajanje od članova porodice koji su još uvek zarobljeni u Severnoj Koreji.

"Ne znam što se dogodilo mojoj porodici. Možda ih je koronavirus pogodio, možda su neki od njih umrli od gladi", rekla je Eiko Kavasaki, jedna od podnosilaca tužbe. "Niko od nas ne bi otišao da smo znali istinu o Severnoj Koreji", dodala je Kavasaki, koja je tamo živela 43 godine do bekstva 2003. godine, ostavivši za sobom svoju odraslu decu.

Kanae Doi, japanski direktor HRW, rekao je da bi novi japanski premijer Fumio Kišida trebalo da "zatraži od Kim Džong-una da dozvoli onima koji su ostali u Severnoj Koreji da se vrate u Japan. Stotine hiljada žrtava programa 'raj na zemlji' i članovi njihovih porodica čekaju tu priliku".

Međunarodna zajednica trebalo bi da prepozna ovaj višedecenijski zločin i podrži ovaj pokušaj", naveo je Doi.

Kurir.rs