UBIO JE MILIONE LJUDI: Pre 60 godina osuđen Adolf Ajhman, poznatiji kao ARHITEKTA HOLOKAUSTA

Pre 60 godina svet je video lice zla.

Titula koja ne otkriva užas koji stoji iza nje

Ajhmanova suvoparna, tehnička titula, otprilike prevedena kao glavni nacistički "logistički koordinator", odaje njegov mehanički pristup poslu, ali ne otkriva užas koji se skriva iza toga. "Logistika" kojom je Ajhman "koordinirao" bila je sistematsko okupljanje i deportacija miliona Jevreja i drugih u smrt u nacističkim koncentracionim logorima.

Američke snage uhvatile su Ajhmana krajem Drugog svetskog rata, ali je on 1946. godine pobegao iz zarobljeničkog logora. Nekoliko godina kasnije, izraelski obaveštajci su ga pronašli i oteli u dramatičnoj operaciji u Argentini 1960. Ova akcija opisana je u nekoliko knjiga i filmova. Izraelski obaveštajci su ga prokrijumčarili iz Argentine u Jerusalim na sušenje.

Suđenje je počelo u aprilu 1961. Nekoliko meseci svet je na televiziji gledao kako izraelski tužioci i istražitelji metodično izlažu dokaze njegovih zločina. Tokom suđenja, Ajhman je sedeo u neprobojnoj staklenoj kutiji, nekada moćni organizator genocida sada je bio prisiljen da se suoči sa svojim zlim delima.

Na kraju suđenja, tročlano sudsko veće proglasilo ga je krivim za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i druga nedela i osudilo na smrt. Žalio se Vrhovnom sudu Izraela koji je potvrdio presudu i kaznu. Ajhman je obešen 1. juna 1962. godine.

Lekcije koje i danas snažno odjekuju

Iako je suđenje Ajhmanu deo svetske istorije, njegove lekcije i danas odjekuju. Mržnja zna osnovu rase, religije, pola, seksualne orijentacije i etničke pripadnosti, nažalost, ostaje snažna i rastuća pretnja u mnogim delovima sveta. Moramo pamtiti suđenje Ajhmanu po onome što može da nas nauči o našoj kolektivnoj prošlosti i budućnosti, ističe CNN.

Dvojica muškaraca koji su izveli Ajhmana pred sud, živi su i danas: tužilac Gabrijel Bah i istražitelj Mikael Goldman-Gilead. Obojica žive u Izraelu, duboko su zagazili u svoje 90e, okruženi porodicom. Šezdeset godina nakon suđenja, govore za CNN o svojoj ulozi u jednom od monumentalnih slučajeva u istoriji sveta.

Tužilac

Bah, koji danas ima 94 godine, priseća se detinjstva provedenog u neprestanom begu pred nacistima. Prisustvovao je Olimpijskim igrama 1936. u Berlinu i sedeo je dovoljno blizu Adolfu Hitleru da ga vidi kako se sa gnušanjem okreće nakon što je američki sprinter Džesi Ovens osvojio zlatnu medalju. Bahova porodica napustila je Nemačku 1938. i preselila se u Holandiju, samo nekoliko nedelja posle Kristalne noći kada su nacisti ubili desetine nemačkih Jevreja, uništili hiljade prodavnica, oštetili stotine sinagoga i uhapsili 30.000 ljudi.

Tinejdžer Bah i njegova porodica pobegli su iz Holandije mesec dana pre nacističke invazije 1940. i nastanili su se na teritoriji koji će kasnije postati Izrael. Tokom tog putovanja imao je svoj bar micva (obred zrelosti kod Jevreja), dok se nalazio na brodu Patrija, koji je na njegovom sledećem putovanju potopila bomba i odnela živote više od 250 ljudi. Kako je Bah rekao, on i njegova porodica "uvek su bili samo jedan korak ispred".

Bah je na kraju postao advokat u Izraelu i izabran je za jednog od trojice tužilaca odgovornih za suđenje Ajhmanu. Bah će kasnije postati sudija izraelskog Vrhovnog suda.

Uprkos decenijama koje su od tada prošle, sećanja na suđenje su i dalje živa. Jasno se seća svedočenja jednog od preživelih Jevreja, Martina Foldija, koji je sa ženom, sinom i kćeri 1944. godine prevezen stočnim vagonom iz Mađarske u Aušvic. Po dolasku, nacistički čuvar je signalizirao Foldiju da ide desno, a njegovoj ženi, sinu i kćeri da idu levo.

Gledao sam kako ta mala crvena tačka postaje sve manja

Kad je Foldi podigao pogled neposredno nakon što se odvojio od porodice, više nije mogao da vidi svoju ženu ili sina koji su se u daljini kretali napred u koloni. No, priseća se Bah, Foldi je ispričao da je malo pre deportacije svojoj dvogodišnjoj čerki kupio jarkocrveni kaput.

"Gledao sam kako ta mala crvena tačka postaje sve manja. Tako je moja porodica nestala iz mog života", rekao je Foldi

Iako je svedočanstava o nezamislivim strahotama bilo mnogo, Bah je rekao kako je svedočenje o crvenom kaputu bila "jedina minuta suđenja tokom koje je zanemeo" i morao je da se pretvara da lista papire kako bi se pribrao.

Bah odbacuje nastojanja da se ublaži stvarnost oko stravičnih zločina koje je počinio Ajhman. Ajhman i njegov advokat, koga mu je dodelio sud, tvrdili su da je on samo sledio naredbe nadređenih.

Hana Arent, koja je pratila suđenje za Njujorker u svojoj knjizi "Ajnhman u Jerusalimu", navela je da je Ajhman bio otelotvorenje "banalnosti zla". "Ajhman nije Jako, ni Magbet. On jednostavno, kolokvijalno rečeno, nikada nije shvatio šta radi", navela je ona.

Bah je zaključak Arentove odbacio kao besmislicu i naveo da je sam Ajhman rekao da žali što nije uradio više na ubijanju Jevreja. On je izneo i brojne primere u kojima se Ajhman na sve načine trudio da ubije svakog Jevreja na koga je naišao.

Bah sa ponosom navodi da je, uprkos intenzivnim emocijama i publicitetu, suđenje Ajhmanu bilo u skladu sa vladavinom prava.

Istražitelj

Za razliku od Baha, Goldman-Gilead nije uspeo da pobegne od nacista. Kad je bio tinejdžer 1942. godine, nacisti su njegovu majku i sestru poslali u logor za istrebljenje u Belzecu. Nikada ih više nije video.

On sam je uhvaćen, kao tinejdžer, u pokušaju skrivanja knjiga o izgradnji železnica. Jedan oficir SS-a pozvao ga je na javni trg i potom ga pred očima njegovih prijatelja i suseda udario više od 80 puta. Goldman-Gilead se onesvestio tokom brutalnog premlaćivanja i tek je kasnije saznao broj udaraca od svojih prijatelja koji su stajali i užasnuti brojali.

Nakon toga, Goldman-Gilead je preživeo više koncentracionih logora, uključujući i najzloglasniji od svih - Aušvic. Nacisti su mu na podlaktici istetovirali njegov zatvorenički broj: 161135. On i danas nosi svoju tetovažu, sa nekom vrstom prkosa. Na poznatoj slici Goldman-Gilead se godinama kasnije vidi kako sedi za stolom tužilaštva tokom suđenja Ajhmanu, sa podignutim rukavima košulje kako bi otkrio mišićavu podlakticu sa tetovažom koju su mu nacisti ostavili pre mnogo godina.

Šezdeset godina nakon suđenja, Goldman-Gilead kaže da se dobro seća svog ispitivanja Ajhmana."Kad je otvorio svoja usta, ne mogu to zaboraviti, kad je otvorio usta, video sam kako se otvaraju vrata krematorijuma", rekao je on CNN.

U jednom trenutku tokom suđenja, tužioci su pokušali da utvrde autentičnost dokumenta za koji se verovalo da predstavlja spisak jevrejskih zatvorenika koji su transportovani u konc logore. Goldman-Gilead je shvatio da je među navedenim brojevima i njegov broj zatvorenika, koji mu je trajno žigosan na ruci.

Pepeo rasut po moru

Nakon što je izraelski sud proglasio Ajhmana krivim i osudio ga na smrt, Goldman-Gilead bio je jedan od retkih koji je prisustvovao njegovom pogubljenju.

Ajhmanovo telo je kremirano a pepeo predat Goldmanu-Gileadu, koji je dobio uputstva da ga raspe po moru. Seća kako je primetio koliko je mala količina pepela od jedne osobe u poređenju sa planinom ljudskog pepela koju je, pre mnogo godina, morao lopatom da razgrće ispred krematorijuma u Birkenauu.

Goldman-Gilead i nekoliko drugih osoba ukrcali su se na brod u Sredozemnom moru. Zatim je uzeo posudu s Ajhmanovim pepelom i ispraznio je u more. Potom je "mirno stajao uz ivicu čamca i tiho razmišljao o svojim roditeljima, svojoj porodici i onima koji nisu imali privilegiju da vide jednog od najvećih ubica izvedenog pred lice pravde".

Pouke

Pouke iz suđenja Ajhmanu odjekuju i danas. Rasistički napadač ubio je 2017. godine devet vernika u crkvi u Čarlstonu u Južnoj Karolini. Beli nacisti uzvikivali su "Jevreji nas neće zameniti" i pokazivali rasističke simbole i slogane u Šarlotsvilu 2017. godine.

Naoružani napadač ubio je 11 jevrejskih vernika 2018. u sinagogi u Pitsburgu. Tokom nemira na Kapitolu, izgrednici su nosili neonacističke simbole, poput majice s natpisom "Camp Auschwitz".

U poslednjih nekoliko meseci, jedan član Kongresa nesmotreno je izneo besmislene i neupućene javne primedbe koje banalizuju i pogrešno karakteršu istinski užas holokausta. Prošle sedmice su u Aušvicu ispisani antisemitski grafiti i slogani koji negiraju holokaust.

"Sa Ahjmanovom smrću, ubilačka ideologija nacionalsocijalizma nije nestala. Ona još uvek postoji u obliku mržnje, opasne mržnje. I moramo biti na oprezu kako bismo sprečili da se katastrofe ne ponove", rekao je Goldman-Gilead za CNN.

"Moramo naučiti novu generaciju da ne mrzi i da izbegne takvu mržnju. U protivnom, naša će borba protiv takvog zla biti uzaludna", zaključio je on.

Kurir.rs