NOVA STUDIJA: Pad nivoa kiseonika će za milijardu godina ugušiti većinu života na Zemlji?

Nova naučna studija pokazala je da će nivo kiseoinika na Zemlji u jednom trenutku toliko opasti da će naša planeta ponovo postati bogata metanom a siromašna kiseonikom.

To se najverovatnije neće dogoditi narednih milijardu godina, ali kada do promene dođe, ona će nastupiti prilično brzo.

"Model predviđa da će deoksigenacija atmosfere, pri čemu će atmosferski O2 naglo pasti na nivoe koje podsećaju na arhajsku Zemlju, najverovatnije biti pokrenuta pre početka vlažnih uslova staklene bašte u klimatskom sistemu Zemlje i pre velikog gubitka površinske vode iz atmosfere", naveli su naučnici.

To će biti kraj puta za ljudska bića i većinu drugih oblika života koji se oslanjaju na kiseonik kako bi preživeli, što znači da nam je jedina nada da ćemo u narednih milijardu godina naučiti kako da kolonizujemo i eventualno teraformiramo druge planete.

Istraživči su sproveli detaljna modeliranja biosfere Zemlje, uzimajući u obzir promene u sjaju Sunca i odgovarajući pad nivoa ugljen dioksida, jer se taj gas razgrađuje s porastom temperature.

Manje ugljen dioksida znači manje organizama koji imaju sposobnost fotosinteze, poput biljaka, što pak rezultira sa manje kiseonika koji oni stvaraju fotosintezom, podseća Index.hr.

Naučnici su ranije predviđali da će povećano zračenje Sunca dovesti do toga da okeani ispare u roku od oko 2 milijarde godina. Međutim, novi model - zasnovan na nešto manje od 400.000 simulacija – pokazuje da će smanjenje nivoa kiseonika biti to što će ubiti većinu života.

"Pad nivoa kiseonika je vrlo, vrlo ekstreman", rekao je ranije ove godine za New Scientist Kris Rejnhard sa Tehnološkog instituta Džordžije. "Govorimo o milion puta manje kiseonika nego što ga ima danas."

Ova studija danas je posebno relevantna zbog nastojanja naučnika da otkriju prisustvo vaznemaljskog života.

Moguće je da bi trebalo da tražimo druge biosignale osim kiseonika kako bismo imali najbolje šanse da uočimo život van Zemlje, kažu istraživači.

Njihova studija je deo NASA-inog projekta NExSS (Nexus for Exoplanet System Science), koji istražuje nastanjivost drugih planeta.

Prema proračunima Rejnharda i naučnika koji se bavi zaštitom prirodne sredine Kazumija Ozake sa Univerziteta Toho u Japanu, razdoblje nastanjive Zemlje bogato kiseonikom moglo bi da traje 20 do 30 posto ukupnog životnog veka planete, dok bi život mikroba mogao da se nastavi još dugo nakon što mi nestanemo sa Zemlje.

"Atmosferu nakon velike deoksigenacije karakteršu povišeni nivoi metana, niski nivo CO2 i nepostojanje ozonskog omotača", rekao je Ozaki. "Zemlja će tad verovatno biti svet anaerobnih oblika života", dodao je on.

Kurir.rs