KOLIN PAUEL: Profesionalni vojnik koji je gurnuo SAD u rak sa Irakom, republikanac koji je podržao Baraka Obamu i demokrate

Kolin Pauel, prvi državni sekretar afroameričkog porekla, čiji je rad u nekoliko republikanskih administracija oblikovao spoljnu politiku SAD u poslednjim godinama 20. i prvim godinama 21. veka, preminuo je od posledica koronavirusa.

Njegova reputacija, naveo je CNN, bile zauvek ukaljana kada je, u vreme kada je bio Bušov državni sekretar Ujedinjenim nacijama predočio lažne obaveštajne podatke kako bi gurnuo sad u rat u Iraku.

Iako nikada nije stigao do Bele kuće, kada je položio zakletvu na mestu državnog seretara 2001. postao je najviši crni zvaničnik u istoriji SAD i četvrti u redu za predsedničko mesto.

"Mislim da je to pokazalo svetu da je ovo zemlja mogućnosti", rekao je Pauel Senatu tokom polaganja zakletve.

Pauel se kasnije razišao sa Republikanskom strankom i svoj politički "kapital" koristio je da pomogne demokratama, pre svih Baraku Obami koji je postao prvi Afroamerikanac na čelu SAD.

Profesionalni vojnik

Kolin Luter Pauel rođen je 5. aprila 1937. u Harlemu u porodici migranata sa Jamajke. Odrastao je u južnom Bronksu i brzo se pronašao u vojsci.

"Voleo sam strukturu i disciplinu vojske", rekao je Pauel CNNu početkom 2000ih. "Osećao sam se važno u uniformi. Nisam se ni u čemu drugom isticao".

U vojsku je otišao po diplomiranju 1958. i dva puta je bio u Južnom Vijetnamu 1960ih gde je dva puta ranjen i gde je preživeo pad helikoptera i spasao dvojicu svojih drugova.

Po povratku kući, otišao je u Nacionalni ratni koledž i polako se peo na više rangove u vojsci. Promovisan je u brigadirnog generala 1979. godine, postoa je Reganov savetnik za nacionalnu bezbednost 1987. godine i Buš stariji ga je 1989. godine postavio na čelo generalštaba.

Pauelov rad u administraciji Buša starijeg bio je obeležen nekim od najvažnijih akcija američke vojske u kasnom 20. veku, uključujući operaciju Panama 1989. godine, Zalivski rat 1991. godine i humanitarnu intervenciju u Somaliji, iako se povukao iz vojske 1993. godine, nekoliko dana pre katastrofalne bitke za Mogadiš.

Iako je u početku bio nesklon slanju američkih snaga na Irak, postao je veran i pouzdan potrparol administracije kada je napad na vojsku Sadama Huseina konačno počeo.

"Prvo ćemo ih odseći a onda ćemo ih ubiti", rekao je Pauel novinarima o iračkoj vojsci,

Posle toga, Pauel je postao nacionalni heroj, i uživao je podršku 71 posto stanovnika u prvih nekoliko godina rada. Tada je dobio i dve medalje za svoj rad: Kongresnu zlatnu medalju u martu 1991. godine za planiranje i koordinisanje američkog odgovora na iračku invaiju i Predsedničku medalju slobode.

Pauel je bio dobitnik i Bronzane zvezde i dva Purpurna srca a četvrtu zvezdu je dobio 1989. godine i tako je postao drugi Afroamerikanac koji je stigao do tog ranga. Takođe je dobitnik i više civilnih priznanja.

Diplomata u turbulentno vreme

Pauel je bio viđen za predsedničkog kandidata 1996. godine. Iako se očekivalo da će se uključiti u trku, odbio je rekavši da nije "strastven" kada je reč o politici.

"Takav život zahteva poziv koji ja još uvek ne čujem. A bilo bi nepošteno da se pretvaram da je situacija drugačija, ne bi bilo pošteno ni prema američkom narodu", rekao je on.

Pauel je ponovo bio favorit za predsedničkog kandidata 2000. godine ali je i tada odbio da učestvuje i umesto toga je podržao Džordža Buša, rekavši na konvenciji republikanaca da će tadašnji guverner Teksasa pomoći "da se premoste naše rasne podele".

Bio je član prvog Bušovog kabineta kao državni sekretar.

Kao i Buš, ni on nije želeo da Amerika projektuje svoju vojnu moć u svetu ali se sve to promenilo posle terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001.
Kao Bušov glavni čovek, prikupljao je međunarodnu podršku američkom Ratu protiv terorizma ali je njegovo guranje SAD u intervenciju u Iraku ostalo ono što ga je obeležilo.

Pauel je u februaru 2003. u govoru pred UN predstavio "dokaze" američkih obaveštajnih snaga da Irak ima oružje za masovno uništenje. "Nema sumnje da Sadam Husein ima biološko oružje i sposobnost da brzo proizvede još oružja", rekao je Pauel.

Kasnije, nikakvo oružje za masovno uništenje nije pronađeno u Iraku a dve godine posle Pauelovog govora u UN, u vladinom izveštaju je bilo navedeno da je obaveštajna zajednica "smrtno pogrešila" u svojoj proceni.

Šteta je već bila načinjena, kako Iraku koji su SAD pregazile, tako i Pauelovoj reputaciji.

Pauel je napustio Stejt department početkom 2005. godine posle ostavke godinu dana ranije. U svojim memoarima rekao je da je govor u UN bio jedna od njegovih najvećih grešaka i greška sa najširim posledicama.

Promena politike

Po odlasku iz Bušove administracije, Pauel je postao strateški savetnik u firmi za veliki kapital Klajner Perkins, držao je motivacione govore na poslovnim seminarima i napisao je memoare 2012.

Iako je najveći deo profesionalne karijere proveo u republikanskim administracijama, pred kraj života je počeo da podržava demokrate i žestoko kritijuke konzervativce.

Podržao je Baraka Obamu za predsednika SAD i glasao je za Hilari Klinton na izborima 2016. godine. Tom prilikom je za Donalda Trampa rekao da je "nacionalna sramota i parija međunarodne zajednice". Zanimljivo je da su troje elektora iz Vašingtona te godine glasali za Pauela umesto za Hilari Klinton.

Ponovo je kritikovao Trampa 2020. godine i podržao Džoa Bajdena. "Imamo Ustav i moramo da poštujemo taj Ustav, a predsednik se udaljio od njega", rekao je Pauel i naglasio da ne postoji šansa da podrži reizbor predsednika Trampa.

Posle upada Trampovih pristalica na Kapitol u januaru 2021. godine Pauel je rekao CNN da sebe više ne smatra republikancem.

"Sada sam samo građanin koji je glasao za republikance, glasao za demokrate. A sada, samo gledam svoju zemlju i ne zanimaju me stranke", rekao je Pauel.

Kurir.rs