SITUACIJA JE GORA NEGO ŠTO SE ČINI: Stotine brodova čeka u svetskim lukama, posledice bi mogle da budu dodatni rast cena robe

Ne prestaju problemi u svetskim lancima snabdevanja.

Problemi su mnogo dublji od onoga što vidite u lukama

Najgore je u južnoj Kini gde je protekle sedmice luke na dva dana zatvorio i tajfun koji je pogodio to područje. Iako su vremenske neprilike česte u globalnom pomorskom prevozu, u ovom trenutku to je samo dodatni problem s obzirom na post-pandemijsku krizu.

Koliko je pandemija uticala na globalni pomorski prevoz govori činjenica da je jedan slučaj zaraze u avgustu zatvorio terminal Ningbo, izvan Šangaja na čak dve nedelje.

"Lanci snabdevanja pogođeni su sa svih strana i srušili su se na dosad neviđeni nivo", rekao je Sajmon Heni, analitičark pomorske konsultantske kuće Druri.

"Problemi su mnogo dublji od onoga što vidite u lukama", dodao je on.

Koliko će haos potrajati?

Povećana potražnja za potrošačkom robom, poremećaji u redu plovidbe kontejnerskih brodova izazvani pandemijom te nedovoljan broj lučkih radnika i vozača kamiona rezultirali su sve dužim čekanjem na utovar i istovar.

Probleme dodatno produbljuje i to što deo brodova dolazi na odredište kasnije nego što je predviđeno, što onda remeti poslovanje u celom lancu otprevanja robe. Poremećaji u lancima snabdevanja tako se odražavaju i na ranije spomenute cene brodskog prevoza.

Prosečna globalna cena prevoza 12 metara dugog kontejnera sada je blizu 10.000 dolara, tri puta više nego početkom godine i čak 10 puta više nego pre pandemije, pokazuju podaci Frejtosa.

Ditlif Trefcger, izvršni direktor Kuehne + Nagela, jedne od najvećih transportnih i logističkih kompanija na svetu, očekuje da će zagušenje u pomorskom teretnom prevozu potrajati najmanje do kineske Nove godine u februaru 2022. godine. Do tada, ova kriza može da postane još gora, ocenio je on.

Neki smatraju da bi kriza mogla da potraje i duže nego što se očekivalo, naročito ako vremenske prilike budu nepovoljne i ako se virus ponovo pojavi u kineskim lukama.

“Ulazimo u zimsko razdoblje na severnoj polulopti, što će doneti uobičajene izazove – sneg, vetar i zatvaranje lučkih terminala. Ne znamo šta sve može da se dogodi”, rekao je Lars Mikael Jensen, direktor globalne okeanske mreže u danskom Mersku, najvećem svetskom kontejnerskom prevozniku.

Jensen dodaje da ne može da proceni da li je najgore prošlo. U Evropi brodovi dugo čekaju na utovar i istovar u Hamburgu i Antverpenu. Sa druge strane, brodovi relativno brzo dolaze na vez u Roterdamu i britanskom Felikstovu, ali to ne znači da te luke nemaju problema.

Gde se najviše čeka?

Broj dana čekanja na istovar u najvećim svetskim lukama sada stoji ovako: najmanje se čeka u Šenženu (1 do 2 dana), potom sledi Šangaj/Ningbo (1 do 3 dana), pa Roterdam (do šest dana) i Savana (šest do sedam dana), a najgore je u Los Anđelesu/Long Biču (sedam do 12 dana).

Naime, zbog nedovoljnog broja vozača teretnih vozila i zagušenih rečnih teretnih linija, luke su krcate kontejnerima koje nema ko da odveze. Krajem prošle sedmice, Felikstov je bio najzagušenija britanska luka. Maersk je stoga deo tereta za Britaniju preusmerio u evropske luke odakle može biti prebačen na manje brodove.

Bolja situacija nije ni na američkoj zapadnoj obali. Iako je broj brodova koji čekaju ispred pacifičkih luka pao sa rekordnih septembarskih 76 na sadašnjih 57, nedovoljan broj lučkih i transportnih radnika doveo je do 12-dnevnog čekanja. Međutim, američke luke su trenutno ubedljivo najneefikasnije u svetu.

U odnosu na stanje pre pandemije, iskrcavanje brodova u lukama Los Anđeles i Long Bič traje tri puta duže.

Poređenja radi, velike kineske luke koje rade non-stop svih sedam dana u nedelji produžile su vreme istovara za samo 20 posto, pokazuju podaci IHS Markita.

Problem u američkim lukama je toliko ozbiljan da je predsednik Džo Bajden zatražio povećanje kapaciteta od železničkih i putnih prevoznika i luka. Velike kompanije poput Volmarta i UPS-a najavile su da će se dodatno angažovati u bržoj otpremi robe.

Kurir.rs/Index.hr