ŠAMARČINA Evo kako je Kina isterala SAD iz njihovog dvorišta i postala glavni igrač u Latinskoj Americi!

U izgradnju puteva, luka i nuklearnih elektrana u ovom delu sveta Peking je uložio 140 milijardi dolara šireći svoj uticaj

Kina je, zahvaljujući svom ekonomskom razvoju, postala glavni igrač u Latinskoj Americi i na Karibima, koji su nekad važili za dvorište Sjedinjenih Države, gde Amerika vodi glavnu reč.

Tri najveće kineske državne banke su od 2005. u ovaj region uložile čak 140 milijardi dolara.

Glavni partner

Taj novac je uložen u izgradnju puteva, brana, luka, kao i nuklearnih elektrana, a recept za uspeh azijskog zmaja su investicije, zajmovi i kupovina. Još stotine milijardi, niko ne zna koliko tačno, uloženo je putem ugovora sa komercijalnim bankama, privatnim investitorima i u druge poslove, kojima je teško ući u trag.

Za poslednjih 20 godina obim kineske trgovine sa zemljama ovog regiona povećan je čak 25 puta, preneo je Dejli mejl.

Kina je sa Latinskom Amerikom 2020. imala obim trgovine od "tek" 12 milijardi dolara, a on je prošle godine iznosio čak 315 milijardi. Kina je postala glavni trgovinski partner za tri od četiri najveće zemlje u regionu (Brazil, Argentina i Kolumbija).

- Ekonomska strategija Kine je da se neutrališe uticaj Amerike u njenom dvorištu. Američka mornarica se nalazi u Južnom kineskom moru, američke trupe su na Tajvanu, a Vašington prigovara Pekingu za situaciju u Hongkongu. Ovo je način da Kina poruči Americi da i ona može da se igra u njenom dvorištu baš kao što to Amerika radi u Aziji, kaže Tomas Šanon, bivši podsekretar SAD za politička pitanja od 2016. do 2018.

Isti obrazac

Kina je u Latinskoj Americi primenila isti obrazac za širenje svog uticaja kao i u Africi i delovima Evrope.

On podrazumeva plasiranje velike količine novca uz nisku kamatnu stopu, kao i jeftinu radnu snagu za pomoć u izgradnji infrastrukture, a kad račun naraste, onda počinje da kontroliše situaciju.

Paragvaj, Venecuela i Ekvador Kini duguju više od deset odsto svog BDP, a u sličnoj poziciji su i Grenada i Dominikanska Republika, države sa malom ekonomijom, a koje su uzele velike zajmove.

U najgoroj situaciji je Venecuela, sa 62 milijarde zajmova, a slede Brazil, Ekvador, Argentina i Bolivija.

Kurir.rs