DOŠAO JE RED NA ŽENSKOG PAPU? Ove feministkinje pokušavaju da spasu Katoličku crkvu i uvedu je u 21. vek i eru ravnopravnosti

Ulrike Knobe, 65-godišnja vernica, nikada o sebi nije mislila da je feministkinja. "Čak sam bila i protiv feministkinja dugo vremena“, kaže ona sa širokim osmehom.

Ovu demonstraciju u nemačkom katedralnom gradu Fuldi organizovala je Marija 2.0 — katolički ženski pokret koji poziva na jednakost i radikalnu reviziju crkve.

Pokret ima više od 65 ogranaka širom zemlje. Njegovi ciljevi uključuju rukopoloženje žena, priznavanje LGBTQ veza, ukidanje obaveznih pravila celibata za pripadnike sveštenstva i odgovarajuće istrage navoda o seksualnom nasilju.

Osnovala ga je šačica žena iz Minstera, u severnoj Nemačkoj, pre dve godine, u svetlu skandala o seksualnom zlostavljanju koji su potresli zemlju i narušili katoličko članstvo koje broji više od 22 miliona ljudi.

"Ljudi su bili veoma ljuti“, kaže Angelika From, 70-godišnja članica Marije 2.0, o skandalima. "I mnogo ljudi je napustilo crkvu zbog ovoga".

Ona je jedna od otprilike 200 demonstranata koji su se prošlog meseca okupili u Fuldi, jureći po živopisnom gradu u svom pokretnom skuteru i deleći flajere.

To je bio treći put da je grupa protestovala ovde; krivudajući po kaldrmisanim ulicama do veličanstvene katedrale u kojoj su se desetine biskupa iz cele zemlje okupile na Nemačkoj biskupskoj konferenciji.

Tokom trodnevne manifestacije, mnoštvo sveštenika u prepoznatljivim okovratnicima sliva se u grad kao što su to činili vekovima. Čak i na pešačkim prelazima ovde se nalaze trepćuće slike episkopa.

U katoličkom svetu, nemačka "grana" je jedna od najbogatijih i najmoćnijih. Zarađuje više od 6 milijardi evra (6,96 milijardi dolara) godišnje od "crkvenog poreza“ svojih članova i donira milione dolara pomoći širom sveta.

Ali nedavni skandali – uključujući izveštaj iz 2018. koji je otkrio da su sveštenici seksualno zlostavljali više od 3.600 dece između 1946. i 2014. – ubrzali su pad nemačke crkve, podelili njeno rukovodstvo i izazvali protestne pokrete među doživotnim članovima.

Broj Nemaca koji napuštaju Katoličku crkvu decenijama raste, ali je rekordnih 272.771 otišlo 2019. godine, nakon objavljivanja izveštaja o seksualnom zlostavljanju.

Nemačka nije jedina, katoličke crkve širom sveta — uključujući SAD, Irsku i Australiju — potresene su istragama koje bacaju svetlo na višedecenijsko zlostavljanje. U Francuskoj, u strašnom izveštaju objavljenom ranije ovog meseca utvrđeno je da je procenjeno da je katoličko sveštenstvo zlostavljalo 216.000 dece između 1950. i 2020. — što čini blizu 4% ukupnog seksualnog nasilja u zemlji.

Mnogi ljudi potpuno okreću leđa katoličanstvu kao rezultat ovih otkrivanja. Ali članovi Marije 2.0 se bore da modernizuju crkvu umesto toga, pozivajući da se vlast podeli ravnopravno.

Radikalna vizija

U Katoličkoj crkvi samo muškarci mogu da postanu sveštenici i biskupi — i moraju ostati neoženjeni i u celibatu. Članovi Maria 2.0 vide ovo kao zastarelu strukturu kojoj je drastično potreban potpuni remont.

"Samo su muškarci ti koji odlučuju, samo muškarci imaju odgovornost, a mi želimo da je dele muškarci i žene“, kaže Knobe. "Ženski način organizovanja i upravljanja crkvom bio bi drugačiji od onoga što rade samo muškarci".

Na pitanje CNN da li bi budući papa mogao da bude žena, šačica članova slaže glavom: "Da“, kažu. "Što da ne?"

Iako je uglavnom ženski pokret, Marija 2.0 takođe ima neke muške pristalice – mnogi na protestu u Fuldi bili su muževi demonstrantkinja.

Svaka žena ima svoje razloge za pridruživanje pokretu. Neki, poput From, su dugogodišnji aktivisti za rodnu ravnopravnost u crkvi.

Ova aktivistkinja nežnog glasa rođena je 1951. godine u duboko katoličkoj porodici u bivšoj komunističkoj Nemačkoj Demokratskoj Republici, gde je vera bila potisnuta.

Njena porodica je kasnije izbegla u tadašnju Zapadnu Nemačku. Sa 20 godina, From se udala za bivšeg sveštenika i par je imao troje dece. Sada su razvedeni.

From kaže da je "skoro izgubila veru“ 1970ih nakon što je čula priče o ženama kojima su sveštenici napravili bebu i koje su onda bile prisiljene da putuju u inostranstvo radi abortusa. Ali nastavila je da studira feminističku teologiju, a 1990ih je osnivala grupu Women’s Ordination Worldwide (Žensko rukopoloženje širom sveta).

Sada sa dijagnozom raka i činjenicom da jedva da može da hoda, From kaže: "Mislim da neću doživeti promene".

Drugi, kao što je Mečild Eksner Herfort, u aktivizam su uplovili kasnije. Ova 58-godišnja organizatorka demonstracija u Fuldi imala je tradicionalno katoličko vaspitanje. Tek kada se ponovo uključila u crkvu, posle uspešne karijere, bila je pogođena njenom dubokom nejednakošću.

"Bila sam prva žena u velikom menadžerskom timu na evropskom nivou... i zaista sam uživala u ovoj slobodi da imam neka vrsta jednakih prava“, kaže Eksner-Herfort. "Onda kada sam ostarila, počela sam da se bavim crkvom i mislila sam da će biti isto“, dodala je uz smeh.

Umesto toga, Eksner-Herfort je dozlogrdilo to što je ženama rečeno da ne mogu da zauzimaju iste pozicije kao muškarci. "Apsolutno sam uverena da ako crkva želi da preživi, ​​mora da se promeni“, kaže ona.

Marija 1.0

Nemaju sve katoličke žene isto gledište. Grupa Marija 1.0 nastala je 2019. godine kao kontrapokret Mariji 2.0. Kaže da ima za cilj "da katoličkoj doktrini da glas“.

"Verujemo da Mariji ne treba ažuriranje“, napisala je Klara Štajnbreher, 23-godišnja šefica Marije 1.0, u intervjuu e-poštom za CNN. "Umesto toga, mi se zalažemo za originalna učenja Katoličke crkve, naše majke", dodala je ona.

Grupa ima 3.500 članova, sa sedištem uglavnom u Nemačkoj, ali i širom Austrije i Švajcarske, kaže Štajnbreher, koja studira matematiku i psihologiju na Katoličkom univerzitetu.

Ona je rekla da su metode Marije 2.0, kao što je bojkot crkvenih službi, bile "zbunjujuće, nametljive i ne baš hrišćanske“, dodajući da je "većina sadržaja inicijative anticrkvena, jer žele da se promene nepromenljiva verovanja“.

Umesto toga, Štajnbreher smatra da "prave reforme proizilaze iz... imenovanja stvarnih nedostataka“, kao što je "neadekvatna obuka kandidata za sveštenstvo“.

Što se tiče seksualnog zlostavljanja, Štajnbreher tvrdi da je Katolička crkva "već učinila mnogo u borbi protiv seksualnog zlostavljanja u svojim redovima“, ali je dodala da "još ima posla i da je potrebno vreme da rane zacele“.

Raznovrsni demonstranti

U Fuldi, gostujući biskupi borave u gradskoj baroknoj palati, čiji je ulaz obložen isklesanim žbunjem i cvećem živopisnih boja. Napolju je još jedan privlačan prizor. Ogromna skulptura sveštenika koji drema u visećoj mreži okačenoj za polomljene krstove, sa rečima: "11 godina se nemilosrdno suočava sa slučajevima zlostavljanja“.

Skulptura je delo nemačkog umetnika Žaka Tilija, čije velike karikature svetskih lidera — od bebe Donalda Trampa koji kida klimatske sporazume do višeglavog čudovišta Borisa Džonsona za Bregzit — obično krase političke parade.

U blizini, aktivisti grupa za podršku žrtvama seksualnog zlostavljanja dele letke prolaznicima i pokušavaju da privuku pažnju pripadnika sveštenstva dok jure.

Jens Vindel, jedan od demonstranata, rekao je za CNN da ga je sveštenik zlostavljao tokom perioda od dve godine, od kada je napunio 9.

"Trauma ne prestaje, jer zlostavljanju nema kraja“, kaže Vindel, sada 47-godišnjak, žmireći na jarkom podnevnom suncu. "Crkva nije učinila dovoljno da tome stane na kraj".

Vindel je osnovao grupu za podršku žrtvama zlostavljanja u Hildeshajmu, u severnoj Nemačkoj, i dolazi na biskupsku konferenciju u Fuldi svake godine od 2015.

Skeptičan prema retorici Marije 2.0 o seksualnom zlostavljanju, strahujući da je žene "zloupotrebljavaju u svoju svrhu“.

Ali Vindel kaže da, iako pokret "nije povezan sa seksualnim zlostavljanjem“, on u velikoj meri podržava njegove ciljeve, jer "oseća da žene treba da budu ravnopravne sa muškarcima“.

Druge grupe u kampanji vide da je njihov cilj bliži Mariji 2.0. Tomas Pešl je član HuK grupe za podršku homoseksualcima u crkvi i došao je u Fuldu da se pridruži skupu Marija 2.0.

Ovaj 60-godišnjak drži džinovski transparent duge pored svog supruga Tomasa Herolda. Njih je 2003. venčao odmetnuti sveštenik u Frankfurtu koji je podržavao njihovu zajednicu u, kako oni u šali zovu, "zabranjenoj službi“.

"Crkva ne može da nastavi kako jeste, jer ljudi odlaze“, kaže Pešl. "Oni su toliko udaljeni od ljudskih života, da više nisu u stanju da govore ljudima šta da rade.

Kriza poverenja

Iako su država i crkva zvanično odvojene u Nemačkoj, u stvarnosti stvari su manje jasne. Verska nastava je deo državnog školskog programa, a crkve imaju mesta u bezbrojnim nadzornim odborima — od javnog servisa do sindikata.

Ali crkva se sve više smatra "autoritarnom, zastarelom institucijom“, kaže Detlef Polak, profesor sociologije religije na Univerzitetu u Minsteru. "I to je takođe razlog zašto ljudi odlaze."

Crkveni porez u zemlji - koji iznosi između 8% i 9% računa za porez na dohodak članova - je još jedan faktor odvraćanja.

Krajem 2019. godine, nemački katolici su pokrenuli projekat Sinodnog puta u nastojanju da povrate poverenje u crkvu. Uključuje stotine članova laika, akademika, sveštenstva i biskupa koji raspravljaju o tome šta za mnoge ostaju tabu teme — uključujući ukidanje pravila celibata i omogućavanje ženama da igraju veće uloge u crkvenom životu.

Projekat bi trebalo da se završi 2023. godine, iako njegovi rezultati neće promeniti katoličku doktrinu.

Međutim, ove debate oko modernizacije nemačke crkve izazvale su kritike iz Vatikana. Neki od njenih najviših zvaničnika, uključujući papu Franju, izrazili su zabrinutost da bi konferencija mogla dovesti do fragmentacije šire crkve.

"Nemački sveštenici su definitivno liberalniji od katoličkih sveštenika iz Afrike ili istočne Evrope“, rekao je Polak, dodajući da predstavljaju "izazov za Vatikan“.

Ranije ovog meseca, papa Franja je pokrenuo dvogodišnje svetske konsultacije o budućem pravcu crkve - potez koji su pozdravili reformisti i kritikovali konzervativci koji se plaše da će potkopati strukturu crkve.

Za sada se o zahtevima Marije 2.0 za jednaka prava raspravlja u okviru projekta Sinodni put, izjavio je Matijas Kop, portparol nemačke biskupske konferencije.

Upitan da li je dovoljno učinjeno u borbi protiv seksualnog zlostavljanja u crkvi, Kop je dodao: #Radimo na tome. Uradili smo mnogo i moramo da nastavimo u ovome.”

Za to vreme u Fuldi, demonstranti sklapaju svoje transparente i pakuju svoje ružičaste kartonske krstove, spremni za sledeći miting. Njihova bitka je daleko od kraja.

Kurir.rs