BLAGO IZ DUBINE: Ribari pronašli tragove Ostrva zlata, moćnog plutajućeg kraljevstva na Putu svile koje je nestalo poput Atlantide

Šriviđaja, poznato pod imenom Ostrvo zlata, vladali je Indonezijom više od 600 godina da bi u 12. veku nestalo bez traga, poput Atlantide. Sada, ribari u blizini Sumatre nalaze artefakte neprocenjive vrednosti.

Šriviđaja je verovatno najveće carstvo za koje nikada niste čuli: poznato kao Ostrvo zlata, plutajuće kraljevstvo je vladalo Indonezijom (i većim delom jugoistočne Azije) više od 600 godina.

U 12. veku nestalo je bez traga, poput Atlantide, za koju je grčki pisac Platon rekao da ga je potopio Atlantski okean.

Šriviđajino blago, čak i njegova lokacija, ostali su misterija... do sada.

Ribari u gradu Palembang, na ostrvu Sumatra u Indoneziji, počeli su da nailaze na tragove u mutnom koritu ogromne reke Musi pre pet godina.

Koristeći grubu i opasnu ronilačku opremu — i izbegavajući rečne krokodile — dovukli su kante blata koje su sadržele svetlucave tragove tajni Ostrva zlata.

Fascinantni nalazi uključuju drago kamenje i zlatni nakit, statuu Bude u prirodnoj veličini (za koju se kaže da vredi milione funti), kao i minđuše i zlatne perle sa ogrlica. Pojavili su se i prstenovi sa zlatnim draguljima sa kandžama, nalik ptičjim - koje je drevna civilizacija smatrala svetima. Zlatne drške mačeva ukrašene nazubljenim žezlima, simbolom svetog gromova.

Blago koje se spasava iz jedne od najzagađenijih reka na svetu datira još iz 8. veka.

"Veliki istraživači su tragali uzduž i popreko za Šriviđajom. Čak su je tražili na Tajlandu i u Indiji, ali bez uspeha“, rekao je Kingsli. "Čak i na Palembangu, tradicionalnoj lokaciji nestalog kraljevstva, arheolozi nisu uspeli da pronađu dovoljno grnčarije koju bi moglo da ima malo selo. Šriviđaja, poslednje moćno izgubljeno kraljevstvo na Zemlji, ljubomorno je čuvalo svoje tajne".

Glavni razlog zašto se Šriviđaja pokazala tako nedostižnom za moderne naučnike je taj što je to bilo plutajuće kraljevstvo.

Na kopnu su građeni samo hramovi i kraljevi dvorci, dok su obični ljudi živeli u plutajućim kućama od bambusa i drveta i sa slamnatim krovovima. Putovali su kanuima obloženim trskom. A kada su hteli da se presele, jednostavno bi spustili svoje domove niz reku.

Šriviđaja je dostigla ogroman uspeh jer je kontrolisala trgovačke rute na velikom Putu svile.

Skoro sva svetska roba, od začina do robova, prošla je kroz njene pomorske punktove. Kao što je napisao jedan istoričar iz 10. veka: "Tamo se nalazi kralj ostrva, koji komanduje carstvom bez ograničenja i ima bezbrojne trupe... Nijedan vladar na svetu ne izvlači toliku dobit iz svoje zemlje".

Pored ogromnog bogatstva stečenog od pomorske trgovine, Šriviđaja je imala nalazišta zlata duž reka Musi i Batang Hari na Sumatri, što znači da su njeni ljudi bukvalno sedeli na rudniku zlata.

Zlatni i srebrni novčići iz carstva bili su ugrašeni cvetom sandalovine (na koju je imala monopol) i rečju "slava" na sanskritu.

Šriviđaja je povezala Kinu i Istok sa Persijom i Zapadom, imali su trgovinske veze čak i sa budistima Bengala i Islamskim kalifatom na Bliskom istoku. Tokom vekova, kako su njihovo bogatstvo i moć rasli, navigatori, mornari i trgovci Šriviđaje istraživali su Borneo, Filipine, Tajland, Kambodžu, Bengalski zaliv i Madagaskar u Indijskom okeanu.

Samo prestonica je imala 20.000 vojnika, 1.000 monaha i 800 lihvara, a njeno viševekovno carstvo je za to vreme pružalo fantastično raskošan način života.

Budistički vladari kraljevstva nosili su kape ukrašene draguljima i pili vino napravljeno od fermentisanog cveća, kokosa i meda.

Usred velikih hramova i palata bili su, rekao je jedan pisac, "papagaji, beli, crveni i žuti, koji se mogu naučiti da govore arapski, persijski, grčki i hindi; tu su i zeleni i pegavi paunovi, beli sokolovi sa crvenom krestom'.

Kada bi kralj umro, njegov sluga je bio primoran da skoči u smrt u plamenu vatru da mu pravi društvo u zagrobnom životu.

Ali na kraju je zlatno doba za vodeno kraljevstvo Šriviđaja došlo do kraja.

Piraterija i napadi suparničkih imperija ugušili su njihove pomorske trgovačke rute, uključujući i napad indijske imperije Čola koja je koristila monsunske vetrove da uplovi na Sumatru, izvrši raciju u 14 luka i opljačka prestonicu.

Do 1025. godine, kraljevstvo Šriviđaja su progutale suparničke indonežanske imperije, a do 13. veka ono je jednostavno "prestalo da postoji“, tvrdi jedan istoričar.

Čak je i u samoj Indoneziji bio kraljevstvo bilo zaboravljeno, a ponovo je otkriveno tek u 20. veku i uglavnom su za njega znali stranci. Godine 1920. francuski istoričar Žorž Kode pronašao je ime kraljevstva u drevnim kineskim rukopisima i na kamenim natpisima.

Dr Kingsli kaže da postoji nekoliko teorija o tome zašto je Šriviđaja nestala i zašto se toliko zlata nalazi u blizini Palembanga.

"Da li su indonežanski vulkani potopili palate, hramove i nastambe kraljevstva kao neku azijsku Pompejeu", upitao je on. "Ili je reka progutala ceo grad?"

Sa strahom od vatre i duhovnim afinitetom prema vodi, Šriviđajanci su možda bacili zlatne relikvije u reku kao versku ponudu, prateći tradiciju kralja da baca zlatne cigle u vodu.

Danas, u savremenoj Indoneziji, ovo drevno blago traže trgovci antikvitetima. Specijalizovani magazin Wreckwatch navodi da nisu obavljena nikakva formalna iskopavanja lokacije. To što ribari prodaju robu, bez odgovarajućeg iskopavanja, takođe znači da stručnjaci ne mogu da identifikuju objekte i stave ih u istorijski kontekst.

I tako, drevna civilizacija Ostrva zlata sada je u opasnosti da ponovo nestane - u rukama mračnih, beskrupuloznih kolekcionara širom sveta.

"[Blago] je izgubljeno za svet“, rekao je dr Kingsli. "Ogromni delovi su izgubljeni na međunarodnom tržištu antikviteta. Novootkrivena priča o usponu i padu Srivijaje ponovo umire a da nije ispričana", rekao je on.

Biće potreban veliki međunarodni napor da se osigura da bilo koje od čuda Šriviđaje opstane — i da njeni blistavi dragulji i blago ne nestanu iznova.

Kurir.rs