PERU RUKE OD SVEGA: Fejsbuk promenio ime da pobegne od skandala! Od Kembridž analitike do Fejsbukovih papira

Tehnološki gigant Fejsbuk promenio je ime u Meta. Da li će posle silnih kontroverzi i skandala, ta naizgled kozmetička promena imati neki ozbiljniji uticaj na kompaniju?

Putovanje Fejsbuka od jednostavne onlajn platforme za povezivanje prijatelja, do gigantske društvene mreže bilo je obeleženo brojnim kontroverzama.

Kao uticajna sila sa preko 2 milijarde korisnika, Fejs je bio na meti kritika i aktivni učesnih raznih "noćnih mora", od širenja lažnih vesti i govora mržnje, preko polarizacije birača uoči američkih izbora, do problema sa privatnim podacima korisnika i sumnjivim sadržajem na mreži, optužbama za dezinformisanje i malverzacije.

Ovaj "gigant" je video sve i radio svašta a sada namerava da podvuče crtu i krene iznova. Ostaje da se vidi da li će im to poći za rukom.

Ruža pod bilo kojim drugim imenom mirisala bi isto

Treba imati na umu da ovo nije ništa novo u svetu velikih tehnoloških kompanija - Gugl je svoja brojna "preduzeća" skupio pod okvir Alfabeta. Snepčet je postao "kamera kompanija" Snep inc i radi na AI naočarima, proizvodnji sadržaja i trguje na društvenim mrežama.

Problem je što sa imenom, Fejsbuk mora da promeni i način na koji se ponašaju, odnosno imidž budući da se milenijalci sve više okreću platformama za vizuelno pripovedanje poput Instagrama, dok je Generacija Z potpuno napustila Fejsbukov ekosistem i preselila se na TikTok.

"Promena imena je marketinško rešenje krize reputacije. Problem je mnogo veći od rešenja", satra Adam Hanft, strateg za brendiranje. Ali, dodaje on sumorno, ljudi će se mahom fokusirati na kozmetičku promenu i zaboraviće da ova kompanija predstavlja pretnju po demokratiju i dobrobit pojedinaca.

Fejsbuk papiri

Poslednji haos u nizu izazvala je bivša zaposlena, uzbunjivačica Frensis Haugen koja je optužila Fejsbukove platforme (Instagram, Vatsap, Mesindžer) da nanose štetu deci i izazivaju političko nasilje.

Sve je potkrepila kopijama internih istraživanja koje je predala američkoj Komisiji za bezbednost i berze. U tim dokumentima se vidi da je Fejbukov prioritet bio profit a ne bezbednost, kao i da je svoje istraživanje krio od investitora i javnosti.

Zanimljivo je da je Haugen davala intervju u trenutku kada su Fejsbuk, Instagram i Vatsap pali na više od šest sati, najduže do sada.

Haugen je navela da Fejsbuk ugrožava javnu bezbednost poništavanjem izmena svog algoritma po završetku predsedničkih izbora 2020. godine, dozvoljavajući dezinformacijama da se ponovo šire na platformi. Takođe je navela da je Fejsbuk imao najgori pristup ograničavanju štetnih sadržaja.

Ubrzo su se pojavili i drugi "uzbunjivači" koji su naveli da je Fejsbuk ukinuo neke od zaštitnih mera koje je postavio za borbu protiv dezinformacija pre i neposredno posle izbora 2020. godine, da su kreirali fiktivne korisničke naloge kako bi testirali kako sistemi preporuka kompanije sadrže dezinformacije i polariziraju sadržaj, da su imali neprikladne preporuke za korisnike - primera radi konzervativnoj majci zainteresovanoj za politiku, roditeljstvo i hrišćanstvo su preporučivali QAnon, radikalnu, ekstremnu, konspirativnu platformu za borbu protiv "levičarske elite".

Kompanija je morala da pauzira razvoj Instagrama za decu (Instagram Kids) zbog kontroverzi, a pojavili su se podaci o negativnom uticaju Instagrama na mlade tinejdžere - nedavna istraživanja koje je sproveo sam Fejsbuk pokazala su da Fejsbukova aplikacija šteti mentalnom zdravlju tinejdžera, pri čemu je 32 odsto tinejdžerki smatralo da ova društvena mreža pogoršava nezadovoljstvo njihovim telom -i dokazi da kompanija ne radi ništa na tome sa uguši neprikladni sadržaj na svojim platformama.

Brojni svetski mediji počeli su da se bave takozvanim "Fejsbuk papirima" - internim dokumentima kompanije koji su pokazuvali kako su koordinisane grupe na Fejsbuku sejale sukobe i nasilje, loše moderisale sadržaj u zemljama gde se ne govori engleski, ali i kako su trgovci ljudima koristili njihove platforme za svoja zlodela.

Vol Strit žurnal i CNN su pisali o eksploataciji tinejdžerki i dece na Instgagramu, meksičkom Halisko Nueva Generasion kartelu koji je koristio platforeme za promovisanje svojih ideja i regrutovanje članova i, generalno, jurenju za profitom, ignorišući bezbednost svojih mlađih korisnika ali i sopstvene mehanizme uklanjanja nepoželjnog sadržaja.

Fejsbuk je pokušao da oblati Hogenovu, navevši da oni jesu poslovna kompanija i da zarađuju ali da nije tačno da to rade na uštrb bezbednosti korisnika.

Kembridž analitika

Takozvani "Fejsbukovi papiri" bili su najveća kriza u kojoj se našla Zakerbergova kompanija od skandala Kembridž analitike sa curenjem privatnih podataka korisnika 2018. godine.

Ispostavilo se da su podaci 87 miliona Fejsbukovih korisnika procurili iz Kembridž analitike, koja ih je prikupljala za svoju aplikaciju testa ličnosti. Ti podaci iskorišćeni su za manipulaciju američkim izborima i glasanjem za Bregzit u Velikoj Britaniji.

Do svega je došlo nakon što je kompanija promenila svoj algoritam za vesti (News Feed) dodatno podelivši i polarizujući sadržaj.

Zakerberg je obećao promene, čvršću kontrolu i veću bezbednost. Najveće obećanje - koje još nije ispunjeno - je bilo stvaranje "čiste istorije" čime se korisnicima davala mogućnost da nateraju Fejsbuk da izbriše sve informacije koje je prikupio dok oni krstare vebom. Do toga još nije došlo.

Lažne vesti i optužbe za etničko čišćenje

Dve godine ranije, 2016. godine, Fejsbuk Lajv je gurnuo kompaniju u kontroverzu lažnih vesti. Fejsbuk je tada bio platvorma na kojoj su ljudi dobijali svoje "vesti" koje im je kompanija slala na osnovu njihovih preferenci i uz prilično cenzure.

Neki bivši zaposleni tada su naveli da takozvani "trending" odeljak nije zapravo prikazivao nikakve vesti, već da je sadržaj kreirala kompanija.

Fejsbuk je 2017. opet optužen da podržava etničko čišćenje u Mjanmaru jer su Rohinge nazvali "opasnom organizacijom".

Zbog kršenja prava na privatnost, Fejsbuk i Zukerberg su svedočili pred Federalnom trgovinskom komisijom 2012. godine. američka vlada kaznila je Fejsbuk sa 5 milijardi dolara zbog toga što nisu ispunili obećanje i nisu prestali da obmanjuju korisnike kojima su obećavali strogu kontrolu pristupa privatnim informacijama, drugim rečima - vaši podaci na ovoj društvenoj mreži su "na izvol'te".

Vatsap i mediji

U decembru 2020. Evropska unija je najavila ambicioznu reformu "digitalnog prostora" kako bi se "bolje zaštitili korisnici i njihova osnovna ljudska prava onlajn" a kompanije koje ne budu to poštovale, poput Fejsbuka, biće kažnjene sa 10 posto ukupnih godišnjih prihoda ili će morati da prodaju deo svojih kompanija.

Početkom 2021. godine histerija je nastala kada je Vatsap (WhatsApp) najavio milionima korisnika da će ili morati da podele sa Fejsbukom svoje privatne podatke (broj telefona, brojeve telefona ljudi u svom adresaru, profilna imena i fotografije) ili neće više moći da koriste mrežu za razmenu poruka. To je dovelo do "egzodusa" miliona na druge društvene mreže, što je nateralo Fejsbuk da malo prilagodi svoj zahtev.

U februaru, Fejsbuk se našao na udaru tradicionalnih medija. List iz Zapadne Virdžinije, Čarlston gazet tužio je Fejsbuk da je, zajedno sa Guglom, "ubio novinsku kuću" manipulativnim ditigalnim marketingom koji je opstanak tradicionalnih medija učinio sve težim.

Kompanija kojoj je nekada primarni fokus bio "glas i inkluzija" ubrzo potom je sprečila Australijance da postuju linkove ka vestima na svojim Fejsbuk stranama. Razlog - australijska vlada se drznula da zatraži od Fejsbuka da plati izdavačima kada se njihov sadržaj pojavi na platformi.

Australijska vlada je usvojila zakon sa ciljem da Gugl i Fejsbuk plaćaju za vesti na svojim platformama da bi posle višednevnih pregovora Fejsbuk odustao od privremenog ukidanja prenošenja informativnog sadržaja u Australiji, a vlada usvojila amandmane koji omogućavaju da Fejsbuk i Gugl ne budu obuhvaćeni novim zakonom.

Obe kompanije su se tada obavezale da plate značajne iznose pojedinim australijskim medijskim kućama izvan ovog zakona, što se smatra kompromisom.

Taj isti februar bio je problematičan i za poslovanje Fejsbuka u Turskoj gde su se našli pred "dilemom" - da li da podrže slobodu govora, ignorišu vladinu zabranu objavljivanja postova Kurda i tako ostanu bez desetina miliona korisnika u zemlji ili da popuste i zažmure na dešavanja i kršenje slobode govora i zadrže milione. Izbor zapravo i nije bio težaj.

Ubrzo potom, Vašington post je objavio izveštaj Digitalne građanske alijance (DCA) u kome se navodi da Fejsbuk, Instagram i JuTjub promovišu prodaju droge na svojim platformama i to u trenutku kada desetine hiljada Amerikanaca umre svake u epidemiji opoida.

U aprilu je 533 miliona brojeva telefona i ličnih podataka Fejsbukovih korisnika procurilo - uključujući i Zakerbgov, što je Fejsbuk opravdao "ranjivošću" na kojoj kompanija radi od 2019. Problem je bio u tome što Fejsbuku nije palo na pamet da obavesti korisnike o ovom incidentu, već su saznali preko Biznis insajdera i drugih medija.

Muslimani godinama optužuju Fejsbuk da ne radi ama baš ništa na gušenju antimuslimanskog govora, postova i jezika mržnje na svojoj platformi.

Uz to, ove godine su se ponovo pojavile optužbe da Fejsbuk služi kao oglasna tabla za krijumčare ljudi, da njihove platforme ugrožavaju decu koja tverkuju i dele neprikladne fotografije i sadržaje onlajn...O teorijama zavere, širenju neproverenih informacija ali i zabrani "golotinje" i reklamiranja muzeja, da ne govorimo - jer je Vilendorfska venera pornografija, a teorija o nepostojanju korone je sasvim ok?!

Sve to je dovelo do toga da poverenje u Fejsbuk i druge tehnološke gigante dramatično padne (ali ne i njihova zarada).

U trećem kvartalu, kompanija je zaradila 29 milijardi dolara, imala 1,93 milijarde aktivnih dnevnih korisnika i u proseku na svakom zaradila 10 dolara.

Fejsbuk je, uz promenu imena, najavio da će se fokusirati na mlađe korisnike predstavljanjem svog video dela platforme - Reels koji će biti direktan konkurent TikToku i koji bi Fejs i Instagram trebalo da učini privlačnijim za korisnike stare između 18 i 29 godina.

Kurir.rs/K.P.