NATO ODGOVORIO RUSIJI: Ovo je PET vaših najvećih MITOVA o SEVERNOATLANTSKOJ ALIJANSI! Šta sadrži mali priručnik

Odnosi NATO pakta i Rusije nisu bili nikad gori. Od labudove pesme koja je počela posle raspada Sovjetskog Saveza kada je bila formirana i stalna misija Rusije pri NATO, do zajedničkog partnerstva, završilo se 2021. proterivanjem ruskih diplomata koji su obeleženi kao saradnici ruske vojne obaveštajne službe GRU. Zapravo sunovrat je krenuo sa aferom Litvinjenko novembra 2006, zatim kratkotrajni rusko-gruzijski rat na Kavkazu u kome je Kremlj po prvi put pokazao mišiće i da Rusija nije više ona iz Jeljcinogo doba. Usledila je zatim aneksija Krima 2014. i rat na istokuUkrajine između vlasti u Kijevu i proruskih pobunjenika. Protivraketni štit i njegova instalacija u Rumuniji i delom u Poljskoj, narasle tenzije na Baltiku uticale su da se oštra retorika pojača.

Prema tom mini priručniku pet najvažnijih mitova su sledeći:

MIT PRVI NATO nije zaintersovan za pravi dijalog sa Rusijom

Generalni sekretar NATO sastao se sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom (22. septembar 2021.)

Činjenica kako tvrdi Alijansa: Žalimo zbog odluke Rusije da obustavi rad svoje diplomatske misije pri NATO-u i NATO-ove vojne kancelarije za vezu u Moskvi i da zatvori NATO-ovu kancelariju za informisanje u Moskvi.

NATO i saveznici su bili dosledni u svojim pozivima na smislen dijalog sa Rusijom. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je više puta naglašavao da je dijalog sa Rusijom neophodan kada su tenzije visoke. To je poruka koju je ponovio na nedavnom sastanku sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom. Generalni sekretar je takođe ponovio dugogodišnju ponudu NATO-a da se održi sastanak Saveta NATO-Rusija. Rusija do danas nije odgovorila na ovu ponudu.

U oktobru 2021. NATO je povukao akreditaciju osam članova Ruske misije pri NATO, koji su bili neprijavljeni ruski obaveštajci. Ova odluka je doneta na osnovu obaveštajnih podataka i ne menja politiku NATO-a prema Rusiji, koja kombinuje odvraćanje i odbranu sa smislenim dijalogom.

MIT DRUGI: NATO ignoriše predlog da se vojne vežbe udalje od „linije kontakta“ između NATO i ruskih snaga

Činjenica kako tvrdi Alijansa: Ne postoji „linija kontakta“ između NATO i ruskih snaga – već međunarodno priznate granice NATO saveznika. Raspoređivanje NATO-a na teritoriji saveznika je defanzivno, proporcionalno i u skladu sa našim međunarodnim obavezama.

Naše pojačano napredno prisustvo u istočnom delu naše Alijanse nije zamišljeno da izazove sukob, već da spreči sukob. To je odgovor na rusku upotrebu vojne sile protiv svojih suseda i njeno vojno jačanje u baltičkom regionu i šire.

Za razliku od ruskog predloga, vidimo da se nastavljaju agresivne ruske vojne aktivnosti, uključujući veliko nagomilavanje ruskih snaga ui oko Ukrajine ranije ove godine.

Pozivamo Rusiju da poštuje postojeća pravila transparentnosti, uključujući vojne vežbe i položaj snaga. Takođe pozivamo Rusiju da se uključi u proces modernizacije Bečkog dokumenta kako bi se poboljšale mere verifikacije. Ostajemo otvoreni za dalji dijalog o smanjenju rizika i transparentnosti, u Savetu NATO-Rusija i kroz naše kanale između vojske i vojske.

MIT TREĆI: Ukrajina ne može u NATO

Činjenica kako tvrdi Alijansa: NATO saveznici pozdravljaju težnje Ukrajine da se pridruži NATO-u i ostaju pri odluci donete na samitu u Bukureštu 2008. da će Ukrajina postati članica Alijanse.

Odluke u vezi sa članstvom u NATO-u su na svakom pojedinačnom kandidatu i 30 NATO saveznika. Rusija nema pravo da interveniše i ne može da stavi veto na takav proces.

Odbacujemo svaku ideju o sferama uticaja u Evropi – one su deo istorije i treba da ostanu deo istorije. Kao i svaka zemlja, Ukrajina ima suvereno pravo da bira sopstvene bezbednosne aranžmane. Ovo je fundamentalni princip evropske bezbednosti, koji je i Rusija potpisala i trebalo bi da poštuje. Nakon završetka Hladnog rata, Rusija je igrala ulogu u izgradnji inkluzivne evropske bezbednosne arhitekture, uključujući kroz Parisku povelju, uspostavljanje OEBS-a, stvaranje Evroatlantskog partnerskog saveta i Osnivačkog akta NATO-Rusija.

MIT ČETVRTI: NATO odbacuje predloge Rusije za kontrolu naoružanja

Činjenica kako tvrdi Alijansa : Predlog Rusije za moratorijum na razmeštanje raketa srednjeg i kratkog dometa sa kopna u Evropi nije kredibilna ponuda. Zanemaruje realnost na terenu. Realnost je da u Evropi nema novih američkih projektila, ali u Evropi postoje nove ruske rakete – SSC-8.

Bilo kakva geografska ograničenja za raspoređivanje ruskog SSC-8 nisu verodostojna, jer je raketni sistem mobilan i može se brzo pomeriti. Sve dok Rusija ne uništi sistem SSC-8, ovaj moratorijum nije prava ponuda.

NATO na odmeren način reaguje na značajne rizike koje predstavlja ruski SSC-8 kako bi osigurao da odvraćanje i odbrambeni stav NATO-a ostane verodostojan i efikasan. NATO ne želi novu trku u naoružanju i nema nameru da raspoređuje novo kopneno nuklearno oružje u Evropi. Saveznici ostaju čvrsto posvećeni kontroli naoružanja, razoružanju i neproliferaciji.

MIT PETI: NATO opkoljava i pokušava da obuzda RusijuČinjenica kako tvrdi Alijansa: NATO je odbrambeni savez, čija je svrha da zaštiti naše države članice. Naše vežbe i vojna raspoređivanja nisu usmereni protiv Rusije – ili bilo koje druge zemlje.

Ovaj mit takođe ignoriše geografiju. Kopnena granica Rusije duga je nešto više od 20.000 kilometara. Od toga, manje od šesnaestine (1.215 kilometara) deli se sa članicama NATO-a. Rusija ima kopnene granice sa 14 zemalja. Samo njih pet su članice NATO-a.

Izvan teritorije NATO-a, Alijansa ima vojno prisustvo samo na Kosovu iu Iraku. Mirovna misija KFOR se sprovodi sa mandatom Ujedinjenih nacija, koji je odobrio Savet bezbednosti UN, čiji je članica i Rusija. Neborbena misija ATO-a u Iraku predstavlja ključni doprinos borbi protiv međunarodnog terorizma i sprovodi se uz puno poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Iraka i na zahtev iračke vlade. Nasuprot tome, Rusija ima vojne baze i vojnike u tri zemlje.

Kurir.rs/A.Mlakar