STIGLI PRE PORTUGALACA? Da li su Vikinzi prvi stigli do Azorskih ostrva i kakve veze miševi imaju sa tim?

Dokazi prikupljeni iz životinjkih ostataka pokazuju da su nordijski moreplovci stigli do Azora vekovima pre portugalskih istraživača.

Utvrđeno je da su oni bogati organskim jedinjenjima koja se nalaze u izmetu krava i ovaca. Istovremeno, utvrđeno je da ovi uzorci sadrže visoke nivoe ćumura, ali su imali malo polena autohtonog drveća.

Takva mešavina ukazuje na to da su rani doseljenici palili drveće da bi raskrčili zemlju za ispašu stoke, tvrde istraživači. Međutim, pravo iznenađenje je "godište" ovih uzoraka. Naučnici su otkrili da su deponovani negde između 700. i 850. godine, nekoliko vekova pre dolaska Portugalaca na ostrva.

"Naše rekonstrukcije nude nedvosmislene dokaze da su Azori bili naseljeni pre dolaska Portugalaca", naveo je tim na čeli sa ekologom Pedrom Raposeirom, sa Univerziteta Azora, u radu objavljenom u američkom časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences.

Oko 700. do 800. godin, vetar i vremenski uslovi na severnoj hemisferi verovatno su pomogli ljudima sa severa da stignu do Azora. A što se tiče identiteta ovih doseljenika, istraživači su odlučni: "Ovi rezultati sugerišu da su Nordijci najverovatnije bili najraniji doseljenici na ostrvima".

Raposeirovi zaključci podržava i istraživanje evolucionog biologa Džeremija Sirla sa Univerziteta Kornel, koji takođe tvrdi da su Vikinzi stigli do Azora, iako je njegov rad zasnovan na sasvim drugačijem biološkom izvoru - mišu.

"Miševi se ušunjaju na brodove i ljudi ih nose oko sveta“, rekao je Sirl za Observer. "Gde imate ljude, tu imate i miševe i ako možete da otkrijete odakle su ti miševi došli, dobićete uvid u to gde su ti ljudi imali svoje prvobitne domove", dodao je on.

Njegovo istraživanje pokazalo je da da populacije kućnog miša (Mus musculus), imaju različite genetske potpise u zavisnosti od njihovog lokaliteta. "Analizom mitohondrijalne DNK – koja se nasleđuje po ženskoj liniji – možemo uočiti razliku između miševa iz različitih delova Evrope“, rekao je on.

Na Britanskim ostrvima, jedna prepoznatljiva loza kućnih miševa nalazi se na Orkniju, na ostrvu Man, na Hebridima, u Kejtisu i delovima Irske.

"Sve su to bile oblasti uticaja Vikinga i, što je najvažnije, kada smo pogledali Norvešku, otkrili smo da miševi tamo nose isti genetski potpis“, rekao je Sirl.

Ukratko, Sirl i njegov tim veruju da su tačno otkrili vikinškog miša i od tada su tražili znake njegovog prisustva negde drugde - i pronašli ga u ostacima drevnih miševa sa Islanda i Grenlanda, koje su Vikinzi naselili pre više od 1.000 godina.

Zatim, pre nekoliko godina, Sirl je pogledao još dve lokacije mnogo južnije: Azore i Madeiru - i na oba mesta su otkrili da miševi tamo nose isti genetski potpis kao onaj koji je nosio "vikinški miš".

Takođe, pronašli su vrlo malo miševa koji su nosili genetske potpise poput onih pronađenih u populacijama miševa u Portugalu, za čije se pomorce smatralo da su se prvi naselili na ovim ostrvima.

"Ovi miševi su očigledno bili slučajni putnici koje su Vikinzi raspršili preko Atlantika, na Island i Grenland, kao i na Azore i Madeiru. To pokazuje koliko su se Vikinzi proširili", rekao je on.

Intrigantna je ideja da su Vikinzi stigli do Azora i Madeire pre Portugalaca. Potonji se smatraju pionirima Doba otkrića, u kojem su Evropljani istraživali i kolonizovali svet, a ove dve destinacije su bile među njihovim prvim naseljima.

Sada se čini da su portugalski mornari samo pratili Vikinge - i njihove miševe.

Kurir.rs