MOŽE LI EU DA NATERA POLJSKU DA PLATI KAZNU? Ursula dala tri uslova, dva će biti problem, a tu je i pitanje naplate duga

Poljska i Evropska unija našle su se ove sedmice u žestokom klinču zbog sporne odluke suda u Varšavi.

U četvrtak je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ponudila rešenje krize sa Varšavom, odnosno, odnosno tri uslova koja Poljska mora da ispuni ako želi da zaleči odnose sa EU i, još važnije- dobije 36 milijardi evra grantova i zajmova iz fondova EU koji bi joj pomogli da sanira posledice korona krize.

Plan predsednice EK neće dobro "leći" vladajućoj stranci Pravda i slobode (PiS), koja je godinama ulagala svoj politički položaj kod kuće na argument da se pravosudni sistem u zemlji mora rekonstruisati, navodi Politiko.

Fon der Lajen je tražila od Poljske da raspusti Disciplinsko veće za sudije (koje je najviši sud EU u julu proglasio nezakonitim), kao i da reformiše disciplinski režim za sudije i započne proces za vraćanje na posao svih sudija koji su otpušteni tokom sporne reforme pravosuđa.

Sporno disciplinsko veće je telo, koje u EU vide kao način da vladajuća stranka “prevaspita” neposlušne sudije i natera ih da presuđuju u njenu korist, možda će biti najmanji problem.

Poljski zvaničnici, na prvom mestu premijer Mateuš Moravjecki, već su najavljivali da će veće biti ukinuto, a predsednik je potvrdio da će novi zakon o pravosuđu biti spreman "narednih meseci".

Druga dva uslova će biti problem, naročito kada je u pitanju vraćanje otpuštenih sudija na radna mesta.

Ipak, novac koji EU nudi Poljskoj je preko potreban, posebno vladajućoj PiS jer 2023. godine ovu zemlju očekuju parlamentarni izbori. Korona kriza je uzela svoj danak u Poljskoj - stotine hiljada radnih mesta je izgubljeno.

Sa druge strane pitanje reforme pravoduđa godinama je bila ključni politički adut PiS-a, pa bi pristanak na uslove EU moglo da znači da odustaju od svog programa, ali i da je sve što je urađeno do sada na reformi pravosuđa bilo pogrešno.

Da bi otključala prvu tranšu novca iz sada zamrznutih fondova, Poljska mora da sprovede tražene reforme i pokaže napredak koji je postigla do sredine 2022. godine. Prva tranša je 13 odsto ukupnog iznosa, a kasnije bi mogla da pristupi preostalim sredstvima u okviru programa za oporavak.

Ima li EU načina da natera Poljsku da kaznu plati i na koj način? Ukoliko Varšava ostane pri svom stavu, Unija može prinudno da naplati novac koji potražuje tako što će za visinu traženog iznosa smanjiti sredstva koja su Poljskoj odobrena u višegodišnjem budžetu Unije.

Sa druge strane, tu je i pitanje mogućeg izlaska Poljske iz EU, takozvanog "Polegzita". Uprkos kočoperenju, poljske vlasti nisu mnogo zainteresovane da napuste Uniju, naročito posle Bregzita i čitavog haosa u koji je Britanija upala posle.

Okreni-obrni, deluje da će Poljska i ovoga puta proći bez većih posledica.

Poljska je, uz Mađarsku, neposlušno dete EU a drama na relaciji Varšava-Brisel traje od 2015. godine - EU je čak pretila Poljskoj gubitkom prava glasa i milijardi evra subvencija zbog kršenja EU obaveza, da bi eskalirala odlukom Ustavnog suda Poljske da EU zakone proglasi inferiornim u odnosu na poljske.

Iako je Fon der Lajen optimista i veruje da je dogovor moguć, izvori Politika u Poljskoj nisu toliko ubeđeni. Jedan visoki poljski zvaničnik rekao je da bi dozvoljavanje sudijama da dovode u pitanje status drugih sudija bila "veoma debela crvena linija" koja bi se teško prešla.

To je na neki način potvrdio i ministar pravosuđa Zbignjev Ziobro, lider desničarskog koalicionog partnera PiS koji je ocenio da Varšava ne treba da čini nikakve ustupke Briselu, naročito jer su njihovi zahtevi "nezakoniti".

Ostaje da se vidi da li će u ovaj sukob EU-Poljske nestati posle nekoliko dana.

Kurir.rs