NEOBIČNI BORCI ZA ZAŠTITU PLANETE: Preživljavaju skupljajući plastične boce i limenke, a bez njih bi se ovaj grad ugušio u otpadu

Kako se procenjuje, u Njujorku živi 10.000 sakupljača konzervi i limenki, uglavnom starijih migranata iz Južne Amerike i Kine.

Krhkog izgleda i pognutog držanja, Marin staje pred stepenicama tipične kuće od smeđe cigle kojima je "prošaran" njegov kvart, podiže poklopce kanti za smeće i gura u njih ruke zaštićene rukavicama.

Pretražuje i plastičnu ambalažu napunjenu smećem koja na pločniku čeka da je pokupe gradski čistači, dok velike prozirne vreće vise s njegovih kolica, do vrha pune raznobojnim asortimanom limenki od gaziranih pića i piva.

"Tražim i skupljam limenke kako bih preživeo", kaže na španskom Marin, koji je poreklom iz meksičke države Oaksake. "Ne primam nikakvu pomoć, nema ni posla za mene, tako da se čovek mora boriti", dodaje.

Marin nema poslodavca, već menja limenke i boce za novac u jednom od gradskih privatnih centara za recikliranje. Za svaku od njih dobije novčić od pet centi, a u prosečnom danu zaradi između 30 i 40 dolara, što mu je dovoljno da sa ćerkom koja radi u perionici veša, plati mesečnu stanarinu od 1800 dolara.

Naknada od pet centi određena je 1982. godine u Njujorku zakonom poznatim kao "Zakon flaše" i koji je donet kako bi se građani podstakli na reciklažu i nije menjan proteklih 40 godina.

"Imao je stvarno dobar učinak na smanjenje smeća u celoj državi, posebno u Njujorku", rekla je Džudit Enk, osnivačica pokreta za borbu protiv zagađenja - Beyond Plastics - koji je provodio kampanju za donošenje zakona.

Enk sada želi da se iznos novca povisi na 10 centi. "Nismo bili svesni da će to postati glavni izvor novca za mnoge porodice, a upravo to se dogodilo", rekla je ona za AFP.

Državne vlasti kažu da je zakon rezultirao recikliranjem 5,5 milijardi komada plastike stakla i aluminijuma u celom Njujorku samo 2020. godine.

Skupljači konzervi imaju ključnu ulogu u tim naporima, ali oni nisu službeni radnici i nemaju beneficije i zdravstveno osiguranje koje bi dolazilo s priznatim poslom i simbolizuju ogromnu nejednakost i društveni jaz između bogatih i siromašnih.

"Teško je. Ljudi pešače kilometrima", kaže Josefa Marin, koja je takođe iz Meksika. "Postoje mesta gde ljudi ne vole da im skupljamo đubre. Teraju nas kao da smo besni i ne shvataju da mi od toga živimo", rekla je ona.

Sakupljači kažu i da su oni ti koji održavaju grad čistim.

"Bez nas, sva ta plastika bi otišla u kanalizaciju i more. Mi radimo nešto za našu planetu, za našu ekologiju", kaže 52-godišnja Marin koja svoje limenke odnosi u neprofitni centar za reciklažu u Bruklinu koji služi i kao dnevni centar za sakupljače.

Direktor centra Rajan Kastalija kaže da u centar dolaze razni. "Imamo ljude koji su beskućnici i kojima je potreban svaki cent da prežive. A onda imamo i one koji ovo tretiraju kao biznis i njime prehranjuju porodice i prikupe hiljade konzervi svakog dana", rekao je on.

Proleće 2020. godine bilo je naročito teško jer je pandemija korone zatvorila baroce i restorane. Sa druge strane, kako su drugi poslovi nestajali, sve više ljudi se okrenulo sakupljanju plastičnog i metalnog otpada.

"Ja sam građevinac. Plata je mnogo bolja, ali posla nema pa već godinu dana skupljam limenke. Ne zarađujem mnogo. Previše je ljudi na ulicama", kaže Alvaro, 60-godišnji Meksikanac.

Kurir.rs/