SMRT GA NIJE HTELA Ovo su najznačajnije zavere i atentati na Fidela Kastra! Od otrovne jakne i penkala do automata u kameri!

U istoriji svetske politike nije postojala osoba koja je preživela više atentata od pokojnog Fidela Kastra. Od svojih prvih političkih koraka, do trijumfa revolucije i celokupne vladavine koja se protegla duboko u 21 vek suočavao se sa atentatima. Za njega se s pravom govorilo da je to čovek koga "smrt nije htela". I kad je zaista umro, mnogi njegovi protivnici nisu više bili među živima, a njihovi naslednici koji su nastavili mržnju prema "Maximo lideru" nisu mogli verovati da je umro, pa su dosta bili suzdržani dok nije sve to bilo potkrepljeno, a i tad, kao i danas se plaše Kastrovog duha da će opstati na Kubi.

Za prvi pokušaj atentata na Fidela Kastra smatra se još za vreme ustanka posle iskrcavanja i povratka na Kubu. Na Siera Mestri otkriven je zaverenik u redovima "Barbudosa" Eutimo Gera. Utvrđeno je da je od Batistinih saradnika dobio 10.000 dolara da uvede Kastra, Raula, Če Gevaru i ostale borce u zasedu da budu likvidirani. Međutim, mrežom doušnika je otkiven i na prekom sudu osuđen na streljanje. Priče koje kruže govore da mu je lično presudio Če Gevara, a ne streljački stroj.

"Operacija Zapata", odnosno invazija CIA plaćenika i antikastrista na plažu u Zalivu svinja, koja se završila neslavno i Kastrovim trijumfom saslušavanjem plaćenika javno pred TV kamerama kako priznaju svoja nedela, je drugi pokušaj atentata na Kastra. Tih 1.200 plaćenika je kasnije zamnjeno za hranu i lekove, a pošto su diplomatski odnosi bili prekinuti Vašington je poslao svog prekaljenog advokata Džejmsa Danovana da ispregovara puštanje na slobodu zarobljenih plaćenika.

Danovan je sa sobom doneo na poklon Kastru sportsku jaknu. Ono što je administracija u Vašingtonu prećutala, bilo je da je CIA tu jaknu premazala otrovom, koji je koža trebala da upije kad Kastro obuče jaknu. Međutim, planeri su se zeznuli jer je jakna bila obložena krznom, što je ptpuno neuobičajeno i neupotrebljivo na Kubi i na Karibima sa temperaturama koje teško da padaju ispod 25 stepeni. Međutim, plan je razotkriven, Donovan o tome nije ništa znao, a u Vašingtonu je pukla afera. Na tome se stalo.

Uloga mafije u atentatu na Kastra

CIA je za potrebu likvidacije Fidela Kastra odlučila da angažuje i mafiju, koja je sa dolaskom "Barbudosa" izgubila hotele, kockarnice, bordele i popriličan prihod koji se ostvarivao u ovoj meki i hazarderskoj oazi pre nego što je nastao Las Vegas. Posebno za to zaintersovan je bio Santos Trafikante, bivši kubanski kum, koji je zbog revolucije morao da preseli poslove u Majami. Tu se uplelo još nekoliko bosova iz Čikaga i Njujorka koji su bili voljni da uklone Kastra. CIA je uplatila četiri miliona dolara. Kružok Trafikante, Roseli, Đankano počinje da kuje zavere. Jedna od ideja bila je slanje kastru otrovnih cigara iz Njujorka, zatim otrovno naliv pero, ili sipanje u mleko otrovne tablete.

I idejama, ali neuspešnim bilo je i uključivanje biološkog rata i to pokušaj da se doni veš kunaskog lidera zameni i podmetne veš koji je bio zaražen bakterijama tuberkuloze, zbog čega Kastro nikada nije posle toga upotrebljeni veš prao, nego je odmah išao na spaljivanje.

Slučaj Marite Lonernc, Kastrove ljubimice koju je mafija i CIA prislilia da odletei u Hvana Libre i dva puta pokuša da ubije Kastra. Prvi put marta 1961. kada je nosila otrvone tablete, koje mu je trebala dati. Taj atenta je kako kažu knjige koštao 6.000 američkih dolara. Marita umesto u piće tablete je bacila u WC šolju i ispričala sve Kastru. Kastro joj je prišao tad pružio revolver, ali ona nije imala snage da puca u njega. Napisala mu je oproštajno pismo i ostavila CIA -nih 6.000 dolara. Da je ostavila komunističkoj barabi njihov novac, ova agencija joj nije oprostila nikada.

Kastro je na meti Amerikanaca bio i septembra 1960. kad je došao u Njujork na zasedanje Generalne skupštine UN. Amerikancima je posebno išao na nerve jer je počeo sa nacionalizacijom poljoprivrede . Pokušaj ubistva koji je isto bio povezan sa mafijom propao je jer Kastro nije voleo da se pridržava uobičajenog protokola pa svoju delegaciju nije smestio u hotel na Menhetnu, nego je oišao u Harlem (Afromaeričku četvrt) u jedan zapušteni hotel. U Harlemu je nastao džumbus, gde su ga dočekali kao polubožanstvo, pa osim Kubanaca čuvali su ga i svi žitelji ovog naselja, da faktički nijem ogla ni ptica da proleti, a da se ne zna.

Na mti atentator Kastro se našao i prilikom posete Kolumbiji kad je bio u poseti svom velikom prjatelju, piscu i nobelovcu Gabrijelu Garsiji Markesu. Mamc je trebao da bude kubanski šef diplomatije Raul Roa, da se on ubije, a ona na sahrani i sam Kastro.

Kenedijeva smrt mu spasla život

Jedna od priča o atentatu na Kastra bila je i ona da je trebao da bude ubijen otrovnim penkalom u Parizu, ali je plan atentata poremetilo ubistvo američkog predsednika Kenedija u Dalasu novembra 1963.

Smrtonosni milk šejk

CIA je znala da je Kastro često znao da navraća u hotel "Havana Libre" da se opusti i popije milk šejk. Konobar koga je CIA pronašla trebalo je da smrtonosnu pilulu rastvori u milk šejku i da Kastru da popije. Međutim konobar je zeznuo stvar jer je pilulu ostavi u zamrzivaču, umesto negde napolju, pa nije mogao da je razbije. Uhapšen je i odmah je priznao da je pilula otrovna i da je planirao da ubije kubanskog lidera.

Na meti kamermana

Pokušaj aenta dogodio se i prilikom Kastrove posete Čileu 1972. CIA je za atentat angažovala jednog venecuelanskog kamermana da ubije Kastra. U kameri je umesto filma zapravo bio mini atuomat , koji je trebao da se aktivira kad Kastro stane ispred kamere. Zašto je kameran nije pucao ni danas nije sasvim jasno.

Otrov u televizijskom studiu

Jedan odp okušaja ubistva Kastra trebao je da se dogodi 1980 tih kad je u televizijski studio pokušano da se unese otrov. Kako je bilo planirano boca sa otorovom trebla je da bude pod stolom za kojim je sedeo kubanski lider i onda tokom obraćanja javnosti bio bi pušten gas koji bi izzvao histerični smeh, a onda bi se onesvestio i umro.

Operacija "Mungos"

Je takođe jedna od nizu pokušaja likvidacije Fidela Kastra čiji je cilj bilo rušenje negovog režima. Operacijom je trebao da rukovidi lično Kedneijv brat Robert (kasnije ubijen u atentatu 1968). Za ovu operaciju angažovano je bilo oko 400 operativaca CIA i 28 tajnih američkih agenata na Kubi, a onda 1962 godine za nju je saznao KGB koji su szanali za veliku invaziju na Kubu koja se sprema. Rusi su putem tajnih kanala pozvali braću Kenedi i saopštili im sve detalje operacije Mungos i da će Kastra oni sačuvati i angažovati se na njegoovj zaštiti. Tako je operacija propala.

Snajper za Kastra

Taj pokušaj ubistva kubanskog lidera trebao je da se dogodi 1994 prilikom posete Kolumbiji. Atentator je pokušao da gađa kastra tokom vožnje sa Markesom. Atentator je promašio, a Kastro je celu priču okrenuo na šalu.

Kurir.rs/A.Mlakar