NATO IZDAJNIK ILI ŽRTVA S*KS ŠPIJUNA Smrt kontraadmirala Hermana Ledkea! KGB igra koja je dovela do serije samoubistava u Nemačkoj

Ova priča počela je 27. septembra 1968. godine u jednoj fotografskoj radnji u tada prestonici Zapadne Nemačke Bonu. Fotograf koji je od mušterije dobio film da ga razvije i napravi fotografije, krenuo je svoj uobičajeni posao. Na početku filma sve je izgledalo idilčno, porodica na nekom odmoru. Kako se razvijanje nastavilo, slike vesele porodice zamenjivali su snimci gole plavuše. Ali, to nije bilo sve. Fotograf i njegov pomoćnik, ostali su u šoku kada su razvili poslednjih devet fotografija na kojima je pisalo "NATO- kosmičke vrhunske tajne". To je bila oznaka za vrhunsku klasifikaciju poverljivosti u ovom zapadnom odbrambenom savezu.

Od osobe sa visokim stepenom poverenja njegova lojalnost Nemačkoj i NATO paktu dovedena je u pitanje.

Kontraobaveštajci BND koji su se upleli u celu priču po ozivu polcije brzo su pronašli kontraadmirala Ledkea. I to gde? Na banketu koji je bio priređen u čast pedesetsedmogodišnjeg kontradmirala na kome su najviši nemački oficiri proslavljali njegov odlazak u penziju iz zdravstvenih razloga. Agenti BND, kao fini i uviđajni ljudi, lepo su sačekali da se proslava završi i većina učesnika raziđe i zamolili ga da sa njima pođe do jedne prostorije u kojoj se nalazio mali kauč i sto. Ispred najvišeg vojnog funkcionera NATO suočili su ga sa kompromitujućim snimcima.

Kontraadmiral Ledke prepoznao je na slikama svoju porodicu, a onda su počele da se nizaju slike golih devojaka, a ne samo plavuše sa početka priče, a ostao je u šoku kad je video uslikane tajne dokumente i tri snimka registraske tablie njegovog automobila. Za 12 fotografija Ledke je poricao da ima bilo kakvu vezu sa tim i tvrdio da mu je sve namešteno i da neko pokušava da mu smesti. Pristao je na pretres kuće koja se nalazila izvan Bona, ali policija i BND u njoj nisu našli ništa sumnjivo. Kontraadmiral Ledke tražio je da skokne do svoje kancelarije u zgradi SHAPE koja se nalazila pored Monsa u Belgiji. Tražio je da pokupi samo neke stvari. Svojim kolegama koje je sreo ispričao je da se sprema da ide u lov. Ispostaviće se da su oni bili poslednji koji su ovog visokog oficira NATO videli živog.

Osmog oktobra 1968. u popdnevnim časovima oko 16.30 jedan od prolaznika naišao je na telo muškarca obučenog u maslinasto zelenu lovačku uniformu pored automobila. Telo je pronađeno u oblasti Imerat, u brdima Ajfel. Istraga je pokazala da je to bio kontraadmiral Herman Ledke i da je ubijen hice koji je bio ispaljen iz njegove puške. Iako se ulazna putanja zrna nalazila pri dnu kičmenog stuba, zvanični nalaz glasio je je da niko osim njega nije umešan u njegovu smrt. Ili se radilo o samoubistvu ili o nesrećnom slučaju, izazvanom tako što je nehajno bacio pušku na zadnje sedište, a da prethodno nije blokirao okidač puške. Ova izjava iz istrage zgranula je lokalnog lekara koji je prvi pregledao žrtvu. Dejvid Luis, koji je rekonstruisao čitav slučaj za potrebe svoje knjige "Seks špijunaža", smatrao je da je pod tim okolnostima nesrećni slučaj čista besmislica. Ali, ako je Ledke bijne, koje onda počinilac? I zašto?

Ispostaviće se da je smrt ovogo visokog oficira NATO bila trinaesta po redu u nizu koja je bila uvod u jednu od veliki kriza unutar sam alijanse i to u razmaku od dve nedelje.

Pet sati pre nego što je pronađeno telo Hermana Ledkea, general Horst Vendland, zamenik šefa BND, zapadnonemačke kontraobaveštajne službe ispalio je hitac sebi u glavu u svojoj kancelariji u Pluahu.

Deset dana kasnije potpukovnik Johanes Grim iz Ministarstva odbrane Nemačke zadužen za planove ratne mobilizacije, na identičan način je sebi oduzeo život. Eltrod Grapetin, službenica Federalnog arhiva, 14.oktobra pred spavanje popila je smrtonsosnu dozu pilula za spavanje. Istog dana Hans Hajnrih Šenk, funkcioner Ministarstva za privredu, nađen je obešen u svom stanu u Kelnu. Nedelju dana kasnije iz Rajne ivađeno je telo Gerharda Bema službenika u Ministarstvu odbrane.

U policijskim izveštajima sva ta samoubistva pripisana su problemima lične prirode, brizi za zdravstveno stanje ili nesotavrenih ambicija i napredovanja u službi. Ali, kontraobaveštajne službe NATO nisu pokazale sklonost da ove razloge uzmu zdravo za gotovo.

Mediji su ovaj crni niz smrti počeli da povezuju sa nestankom šest poznatih istočnonemačkih špijuna koji su pobegli na istok, kada se na Zapadu pojavio jedan odbegli Čeh. I to ne neki običan Čeh, nego general Jan Sejna, koji je isokristio konfuziju posle upada sovjetskih trupa u Čehoslovačku avgusta 1968. Kako bi dobio azil na zapadu general Sejna kao protivuslugu oktrio je obim infiltracije KGB-a u strukture NATO. Rusi kad su shvatili da im je čitava špijunska mreža dovedena u pitanju, odnosno opasnost, odlučili su da svoj poraz pretvore u propagandnu pobedu. Na sva zvona razglasili su da je "NATO pun izdajnika", udajući se da će među 14 članica doći do svađe i da će klin nepoverenja između SAD i Nemačke biti trajno zabijen, sa čime i oslabljena ukupna odbrambena moć Zapada. Kontraadmiral Ledke je bio taj klin.

Seksi špijunka

A, onda je priča počela da se odmotava. Naime Herman Ledke bio je pasionirani fotograf, koga je jedna mlada i zavodljiva Francuskinja dve godine ranije pozvala u svoj stan, par sati pošto su se upoznali u jednom noćnom klubu u Parizu. Ona mu je spremno pozirala naga, a onda su se prepustili vrelim dodirima i poljupcima, pre nego što se sve završilo strastvenim seksom. U proleće 1966. Ledke je sa vrelom Frsncuskinjom imao još nekoliko strastvenih susreta i ljubavnih seansi začinjenih seksom. A onda jednog dana na scenu su stupili agenti KGB-a koji su mu pokazali fotografije, ali ne one koje je on snimao, nego neke druge. Hladne glave saopštili su mu da će fotografije kao dokaza preljube poslati njegovoj ženi, dok će petoro dece biti osramoćeni javno ovom preljubom. Da to ne učine od njega su tražili saradnju. Ledke ucenjen i pritisnut uza zid pristao je na saradnju. Prve informacije koje je KGB-u morao da dostavi bile su malog značaja. Za uzvrat je dobio negative, ali Sovjeti su ovekovečili primopredaju. Tad mu je saopšteno da se ulog u ovoj igri povećava, a to je značilo da će morati da založi i svoju karijeru u NATO paktu i da pribavi dosta poverljivih dokumenata.

Te godine kao bomba odjeknula je vest da je tadašnji francuski predsednik Šarl de Gol naredio da se komanda SHAPE iseli iz Pariza i napusti Francusku. Planeri nato našli su se u čudu i šoku. Naređeno je munjevito preseljenje dokumentacije, kancelarija u Belgiju u Mons. Sovjeti su bili alramirani ovim pokretom, pa su naredili Ledkeu da ih detaljno informiše o svemu i ako bude mogućnosti zavrbuje još kritica.

Komandi kadar NATO do aprila 1967 preseljn je bio u Belgiju u nove objekte. Ledke je bio izložen sve većem pritisku. Kada su njegovom odeljenju prirodali i poslove istraživanja i ispitivanja novog oružja, Moskva je pokazala veliko interesovanje. Primorali su ga da im pokaže nove uređaje sa samonavođenje raketa Houk. Iako se bunio zbog tog zahteva, Ledke ga je izvršio. Usepo je da uz rizik ukrade uređaj i demonstrira njegov rad u jednom tajnom skloništu. Kada su ga sovjetski stručnjaci ispitali, Ledkeu je naređeno da vrati uređaj, ali je on to odbio, s obrazloženjem da je to opasno. Sovjeti su uređaj ostavili na jednom seoskom đubrištu.

Ledke je bio pod sve većim stresom. Dvostruki život špijuna i visokog oficira NATO ozbiljno je narušio njegovo zdravlje i on je sa okalšanjem dočekao lekarski nalaz koji je sugerisao privremenu penziju, nadajući se da će tako izbeći haos u koji mu se život pretvorio. Međutim, Sovjeti su bili daleko od kraja i prekida saradnje.

Prljava nameštaljka

Naime jedna od sovjetskih agenata je "pozajmio" njegovu foto kameru tipa "Minoks" izvadio iz nje kasetu sa poluutrošenim filmom i unutra ubacio novi kotur, takođe poluutršenog filma na kome su se u početku nalazili snimci poverljivih dokumenata koje je on Sovjetima predao pre godinu dana i registraske tablice njegovog automobila. Ledke nije posumnjao u prevaru, kada je ponovo uzeo aparat. Na brojčaniku je i dalje stajalo 12 utrošenih snimaka. Film iz fotoaparata iskoristio je do kraja snimivši svoju novu ljubavnicu i porodicu, a onda je predao film na razvijanje i tako nesvesno sam pokrenuo skandal zbog koga je otišao u smrt.

Istražni organi znajući za ovu aferu nagađali su da ga je možda KGB likvidirao, ali je ta hipoteza odbačena, zašto bi ubili čoveka, kome je tek suđenje trebalo da počne, i preko koga su mogli da kompromituju Zapad. Nagađalo se da je jedini dobitnik sa smrću kontraadmirala bio NATO pre svega obaveštajne službe SAD i Nemačke. Posle serije izjava na saslušanjima narasle su tvrdnje da iza likvidacije visokog ovifira NATO stoje CIA i BND koji su na taj način očuvali sopstveni ugled i izašli u najvećoj tišini iz političke krize u odnosima među saveznicima.

Kurir.rs/A.Mlakar