NOVA OTKRIĆA O PRVIM KONTINENTIMA: Iz okeana su izronili čak 700 miliona godina pre nego što se mislilo
Prvi kontinenti na Zemlji izronili su iz okeana 700 miliona godina ranije nego što se prethodno mislilo, sugeriše nova analiza drevnih stena.
Istraživači koji su proučavali sedimente stena u istočnoj Indiji veruju da bi ovo otkriće moglo da objasni povećanje kiseonika u atmosferi i formiranje glečera tokom tog perioda Zemljine istorije.
Analiza sedimenata iz Singbuma, u blizini Kalkute, sugeriše da su prvi stabilni kontinenti – poznati kao kratoni – počeli da se pojavljuju iznad nivoa mora pre 3,3 i 3,2 milijarde godina, piše Gardijan.
Dr Prijadarši Čovduri sa Univerziteta Monaš, vodeći autor studije, rekao je da je tim shvatio da stene mora da su se formirale na kopnu zbog prisustva karakteristika poput mreškanja - slično načinu na koji vetar i talasi ostavljaju tragove na peščanoj plaži.
"Shvatili smo da su to drevne rečne (stene), nastale u rekama i estuarima", rekao je on.
Čovduri je rekao da su prvi kontinenti verovatno formirani pre postojanja tektonike ploča, koja je danas glavni pokretač povećanja nadmorske visine kopnenih masa.
"Danas imamo tektoniku ploča da kontrolišemo nadmorsku visinu. Кada se (ploče) dva kontinenta sudare, formirate Himalaje, formirate Alpe", rekao je on. "To nije bio slučaj pre 3 milijarde godina".
Naučnici umesto toga pretpostavljaju da su se najraniji kontinenti izdigli iz globalnog okeana koji je prekrivao zemlju nakon 300 do 400 miliona godina neprekidne vulkanske aktivnosti.
Čovduri je rekao da je kraton Singbum možda nastao od gomile lave tokom vremena, tako da kora – duboka oko 50 kilometara – "postane tako debela i da samo lebdi iznad vode… kao santa leda koja pluta na vodi".
Tim je izvukao sitna zrna minerala poznatog kao cirkon iz sedimenata Singbuma. Upotrebom lasera na cirkon, a zatim merenjem relativnih količina oslobođenih elemenata, tim je uspeo da proceni starost stena.
Geološke sličnosti povezuju kraton Singbum sa kratonima u Južnoj Africi i Zapadnoj Australiji.
Istraživači veruju da bi vremenske prilike kratona dovele do oticanja hranljivih materija, snabdevajući okean fosforom i drugim građevinskim blokovima za rani život.
"Kada stvorite kopno, ono što takođe stvarate su plitka mora, poput laguna", dodao je Čovduri, "ubrzavajući rast oblika života koji proizvode kiseonik i koji su možda pojačali kiseonik u atmosferi i okeanu".
Pojava ranih kontinenata bi takođe povukla ugljen-dioksid iz atmosfere, što bi dovelo do lokalizovanih džepova hladne klime i formiranja glečera, rekao je Čovduri. "Ovo je bio prvi korak ka tome da Zemlja postane pogodnija za život".
Studija je objavljena u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences.
Kurir.rs
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega