Stotine migranata zaglavljene su na niskim temperaturama na beloruskoj granici sa Poljskom pokušavajući da uđu u Evropsku uniju, dok prestonice EU i Minsk optužuju jedni druge za izazivanje krize i ugrožavanje života.

Poljska i druge zemlje članice EU kažu da Belorusija ohrabruje migrante da pređu granicu u EU u znak osvete za sankcije uvedene Minsku zbog kršenja ljudskih prava, optužbu koju vlada predsednika Aleksandra Lukašenka negira.

Odnosi između EU i Minska su se naglo pogoršali nakon što je Lukašenko, na vlasti od 1994. godine, odneo pobedu na predsedničkim izborima prošle godine. Njegovi protivnici, koje podržava Zapad, kažu da je glasanje bilo namešteno i da su organizovali masovne ulične proteste koje su beloruske snage bezbednosti potom nasilno ugasile.

Velike grupe ljudi koji beže od sukoba i siromaštva na Bliskom istoku i drugde počele su da lete u Minsk ovog proleća. Potom putuju do granice sa članicama EU Poljskom, Litvanijom ili Letonijom taksijem, autobusom ili automobilima koje im obezbeđuju krijumčari ljudi i pokušavaju da pređu. Ako uspeju, traže azil u Poljskoj ili kontaktiraju članove porodice ili krijumčare koji ih mogu odvesti u zapadnu Evropu, krajnju destinaciju za većinu.

Većina migranata koristi turističke agencije širom Bliskog istoka koje u partnerstvu sa beloruskim kompanijama rezervišu turističke pakete koji obično uključuju vizu, let i smeštaj. Agencije obezbeđuju vize u beloruskim konzulatima od Ankare do Bejruta koji regulišu broj izdatih viza.

Kako sve više migranata saznaje za rutu iz Minska preko krijumčara, društvenih medija i onlajn reklama, poljska granična straža je prijavila sve veći broj pokušaja prelaska granice.

Cena celog putovanja varira i može da dostigne oko 14.000 dolara. Minsk je u oktobru ograničio broj turističkih agencija u Belorusiji kojima je dozvoljeno da dostave turističke pozivnice, a šverceri, kao i agencije, prijavili su rast cena.

Varšava i Brisel kažu da Lukašenko namerno gura migrante u EU u znak odmazde za sankcije protiv njega i drugih najviših beloruskih zvaničnika, čak im pomaže pružajući alate za presecanje graničnih ograda.

Poljske vlasti su stavile na raspolaganje dokumente, uključujući zvanične pozive, zahteve za vize i rezervacije hotela, za koje kažu da pokazuju ulogu beloruskih turističkih agencija u pozivanju migranata u Minsk.

Lukašenkova vlada, koju podržava Rusija, negira da je proizvela krizu i krivi Evropu i Sjedinjene Države za nevolje ljudi koji su zaglavljeni na granici.

Poljska je saopštila da će izgraditi zid duž dela granice na meti migranata i već je podigla ogradu od bodljikave žice duž najugroženijih delova.

U septembru je Varšava takođe proglasila vanredno stanje u pojasu od 3 km (1,8 milje) duž granice. Početkom novembra Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je angažovalo više pripadnika policije, granične straže i dobrovoljaca u toj oblasti.

Evropska komisija pozvala je druge vlade EU da odobre strože sankcije Belorusiji zbog trgovine migrantima i da stave na crnu listu avio-kompanije koje lete u Belorusiju sa Bliskog istoka i drugih žarišta.

Komisija je ponudila pomoć Poljskoj u pojačanju iz graničnih službi EU, Fronteksa, kao i da pomogne u provjerama prošlosti tražilaca azila i migranata. Varšava je do sada govorila da je sposobna sama da se nosi sa situacijom.

Kurir.rs/Reuters