BEZ FILMA NEMA NI KULTURE, A KULTURA JE PROZOR U SVET: Nem i razrušen, čuveni Arijana bioskop u Kabulu čeka da sazna svoju sudbinu

Kul linije u stilu 1960ih na fasadi bioskopa Arijana ističu se na kružnom toku u centru Kabula. Decenijama je ovaj bioskop zabavljao Avganistance i svedočio o avganistanskim ratovima, nadama i kulturnim promenama.

Kao i ostatak zemlje, Ariana je u čudnom limbu, čekajući da vidi kako će talibani vladati.

Skoro 20 zaposlenih u bioskopu, svi muškarci, i dalje se pojavljuju na poslu u nadi da će na kraju dobiti platu. Čuvena Arijana, jedan od samo četiri bioskopa u prestonici, u vlasništvu je opštine Kabul, tako da su njeni zaposleni državni službenici i ostaju na platnom spisku.

Muškarci traće vreme. Druže se u napuštenoj kabini za prodaju karata ili šetaju Arijaninim zakrivljenim hodnicima. Redovi plišanih crvenih sedišta okruženi su tihom tamom.

Direktorki Arijane, Asiti Ferdous, prvoj ženi na toj funkciji, nije dozvoljeno ni da uđe u pozorište. Državnim službenicama je naređeno da ne dolaze na posao kako se ne bi mešale sa muškarcima, dok talibani u potpunosti ne odluče da li će ženama biti dozvoljeno da rade.

Životi "na čekanju"

Ferdous (26) je pripadnica generacije mladih Avganistanaca odlučnih da stvore veći prostor za prava žena. Talibansko preuzimanje vlasti uništilo je njihove nade. Ferdous, koja je takođe slikarka i vajarka, sada ostaje kod kuće.

"Provodim vreme radeći skice, crtajući, samo da bih nastavila da vežbam", rekla je ona Asošijejted presu. "Ne mogu više da izlažem".

Tokom prethodne vladavine od 1996. do 2001. godine, talibani su nametnuli radikalno tumačenje islamskog zakona, zabranjujući ženama da rade, školuju se, pa čak i da u mnogim slučajevima, napuštaju dom. Muškarci su bili prisiljeni da puštaju brade i prisustvuju molitvama više puta dnevno. Zabranili su muziku i druge umetničke forme, uključujući filmove i bioskop, pozivajući se na verovanje da su slike ljudi idolopokloničke.

Pod međunarodnim pritiskom, talibani sada kažu da su se promenili. Ali se i dalje ne zna šta će dozvoliti a šta neće. Zbog toga su životi mnogih Avganistanaca "na čekanju".

Šest decenija istorije

Za Arianu, to je još jedno poglavlje u burnoj šest decenija dugoj istoriji bioskopa.

Arijana je otvorena 1963. Njena elegantna arhitektura odražavala je moderni duh koji je tadašnja vladajuća monarhije pokušavala da donese duboko tradicionalnoj naciji.

Stanovnica Kabula Ziba Niazai priseća se da je odlazila u Arijanu kasnih 1980ih, tokom vladavine predsednika Nadžibulaha koji je podržavao Sovjetski Savez, kada je bilo više od 30 bioskopa širom zemlje.

Za nju je to bio ulazak u drugi svet. Tek se udala, a novi muž ju je doveo iz njihovog rodnog sela u planinama u Kabul, gde je imao posao u Ministarstvu finansija. Bila je sama u kući ceo dan dok je on bio u kancelariji. Kada bi se vratio sa posla, često ju je vodio u Arijanu na bolivudski film.

Posle godina komunističke vladavine, bila je to sekularnija era u poređenju sa drugim periodima, barem za usku urbanu elitu.

"U to vreme nismo nosile hidžab“, rekla je Niazai, sada u kasnim 50im, misleći na maramu za glavu koja je sada obavezna. Mnogi parovi su išli u bioskop i nije bilo posebnih delova za žene, mogao si da sediš gde god želiš, rekla je ona.

U to vreme, rat je besneo širom zemlje dok se Nadžibulahova vlada borila protiv koalicije ratnih vođa i islamskih militanata koju su podržavale Sjedinjene Države. Mudžahedini su ga srušili 1992. godine. Onda su se okrenuli jedni protiv drugih u borbi za vlast koja je srušila Kabul i u kojoj je stradalo hiljade ljudi uhvaćenih u unakrsnoj vatri.

Arijana je bila teško oštećena, zajedno sa većinom okolnih zgrada, u čestim bombardovanjem i borbama.

Prvi odlazak talibana

Godinama je bioskop bio u ruševinama, dok su talibani proterivali mudžahedine i zauzeli Kabul 1996. godine. Bioskopi koji su preživeli borbe u i oko Kabula, bili su zatvoreni.

Arijanino oživljavanje usledilo je posle svrgavanja talibana u invaziji koju su predvodile SAD 2001. godine. Francuska vlada je pomogla obnovu bioskopa 2004. godine, u okviru paketa međunarodne pomoći vrednog više milijardi dolara koja je narednih 20 godina preoblikovala Avganistan.

Sa odlaskom talibana, bioskop je doživeo novi nalet popularnosti.

Indijski filmovi su uvek privlačili publiku u Arijanu, kao i akcioni filmovi, posebno oni sa Žan-Klodom Van Damom, rekao je Abdul Malik Vahidi, koji je zadužen za karte. Kako je avganistanska domaća filmska industrija oživela, Arijana je puštala pregršt avganistanskih filmova proizvedenih svake godine.

Imali su tri projekcije dnevno koje su se završavale u popodnevnim satima. Cena karte je bila 50 avganija – oko 50 centi. Većina publike bili su muškarci. U konzervativnom avganistanskom društvu, bioskopi su muški prostor. Gledateljke su bile retkost.

Vahidi se prisetio da su on i drugi zaposleni morali da pregledaju sve strane filmove kako bi izbacili one sa scenama koje su bile previše seksi, poput parova koji se ljube ili žena koje pokazuju previše kože.

Ako bi im nešto promaklo, to je moglo da izazove gnev nekih filmskih gledalaca. Poznato je da je uvređena publika bacala predmete na platno, iako se to nikada nije dogodilo u Ariani, rekao je Vahidi. Setio se jednog gledaoca, ogorčenog scenom, koji je izjurio i vikao na njega: "Kako možeš da prikazuješ pornografiju?“

"Ako zemlja nema film, onda nema ni kulturu"

Ferdous je imenovana za direktorku Arijane pre nešto više od godinu dana. Prethodno je vodila odeljenje za rodnu ravnopravnost u opštini Kabul, gde se borila za rodnu ravnopravnost, jednake plate za zaposlene žene i postavljanju žena na više funkcije u gradu, poput policijskih uprava.

Kada je došla u Arianu, muški članovi osoblja su bili iznenađeni, "ali su bili veoma kooperativni i dobro su sarađivali sa mnom".

Fokusirala se na to da bioskop bude više otvoren za žene. Odvojili su jednu stranu gledališta za parove i porodice gde bi žene mogle da sede. One koji su ulazili u bioskop čuvari su morali da pretresu pa je Ferdous dovela ženu čuvarku kako bi se gledateljke osećale prijatnije.

Parovi su počeli da dolaze redovno, rekla je. U martu, bioskop je bio domaćin festivala avganistanskih filmova koji se pokazao veoma popularnim, a prisustvovali su mu i avganistanski glumci koji su razgovarali sa publikom.

Sada je sve stalo, a Arijanini zaposleni ne znaju šta ih čeka. Muškarci su primili deo plata. Ferdous je rekla da uopšte nije dobila ni dinara od dolaska talibana na vlast.

"Žene su te koje najviše pate. Žene samo traže svoje pravo na rad“, rekla je ona. "Ako im se ne dozvoli, njihova ekonomska situacija će se samo pogoršati". dodala je.

Inanulah Amani, generalni direktor odeljenja za kulturu opštine Kabul, rekao je da bi, ako talibani zabrane filmove, Arijanini zaposleni mogli da budu prebačeni na druge opštinske poslove. Ili bi mogli biti otpušteni.

Zaposleni kažu da ne mogu ni da pretpostave šta će talibani odlučiti, ali niko se ne nada mnogo da će dozvoliti filmove.

To bi bio gubitak, rekao je Rahmatulah Ezati, glavni kino operater Arijane. "Ako zemlja nema film, onda nema ni kulturu. Kroz filmove smo videli druge zemlje poput Evrope, SAD i Indije".

Kurir.rs