ONE SU NAJTRAŽENIJE U BRITANIJI: Nude im dvostruko veće plate, skupe automobile, vikendice, stanove na korišćenje...

Pandemija i Bregzit žestoko su pogodili Britaniju, bar kada je reč o dadiljama.

"Rat za dadilje postaje sve prljaviji. Čula sam za slučaj jedne porodice koja je došla na večeru kod svojih prijatelja. Primetili su kod njih vrlo dobru dadilju pa su krišom nabavili njen broj telefona i ponudili joj godišnju zaradu od 70.000 funti, a kao bonus i Rendž Rover automobil", rekla je ona.

Poređenja radi, prosečna plata u Britaniji je prošle godine iznosila 31.000 funti, što znači da je dadilji ponuđena dvostruko veća plata za njene usluge.

Među dadiljama kruže brojne slične priče. Jednoj je ponuđena povišica od 25 hiljada funti godišnje i električni Mini Kuper.

"Nikada nije bilo bolje biti dadilja", kaže Čalendžer.

Telegraf navodi da je nestašica dadiljama izazvana toksičnom kombinacijom Bregzita i pandemije.

Naime, dobar deo dadilja ranije je dolazio iz drugih zemalja, ali sada zbog ograničenja - i pandemijskih i zbog izlaska Britanije iz EU, teško dolaze u zemlju.

Mnoge dadilje iz drugih evropskih zemalja vratile su se kući na početku pandemije pa su izgubile status i radnu dozvolu u Velikoj Britaniji.

Britanci su se nadali da će ih spasiti radna snaga iz Australije i sa Novog Zelanda, ali je tamo na snazi bila zabrana letova.

Situacija je jedno vreme bila relativno podnošljiva jer se radilo od kuće, ali posle ukidanja svih mera pre nekoliko meseci, porasla je potražnja za kvalitetnim dadiljama. Ponuda dadilja pala je za 20 odsto, a potražnja porasla za 30 posto u odnosu na prošlu godinu.

"Svedoci smo situacija gde porodice uz platu, dadiljama nude i druge pogodnosti poput automobila, redovnih spa tretmana i odmora u inostranstvu", rekao je osnivač portala Čajldker Ričard Konvej.

To samo doliva ulje na vatru u "ratu za dadilje". Oni s nižim prihodima ranije su se koristili programima kulturne razmene, pa su studentima od 18 do 26 godina iz drugih zemalja nudili smeštaj u svom domaćinstvu i nedeljni džeparac, što je posle Bregzita postalo gotovo nemoguće.

Sada je moguće dobiti samo studente iz Velike Britanije ili, u vrlo retkim slučajevima, Australije i sa Novog Zelanda.

Zbog potražnje i beneficija, sve više mladih pokušava da se bavi ovim poslom, bez obzira na to što nemaju iskustvo u odgajanju dece.

Za nekoliko sati čuvanja dece nedeljno, nekada se zarađivalo stotinak fundi, dok se sada ta suma kreće i do 350 funti uz bonuse poput besplatne članarine u teretani, plaćene autoškole. Priča se da je jedna porodica dozvolila svojoj bejbisiterki da svakog meseca besplatno koristi njihovu vikendicu, dok druga svojoj dadilji plaća redovne termine depilacije i solarijuma.

Najiskusnije dadilje na tržištu rada danas zarađuju i do 100.000 funti godišnje, tvrdi Nataša Erl, direktorka agencije Barlington neniz.

Ona upozorava da bi to moglo da dovede do situacije da učitelji i nastavnici napuste svoja mnogo manje plaćena radna mesta, na kojima brinu o velikom broju dece, i prebace se na čuvanje svega jednog ili dva deteta.

Čalendžer sa druge strane navodi da je posao dadilje vrlo odgovoran i da je malo verovatno da će se nastavnici odlučiti za njega.

"Nema godišnjeg odmora, praznika, nema vikenda. Rad za neku visokopozicioniranu porodicu vrlo je zahtevan, ne smete da isključite mobilni i nikad ne znate kada će vas pozvati da uskočite u njihov privatni avion i negde otputujete da im čuvate decu", rekla je ona.

Britanski Telegraf navodi da je britanski sistem predškolskog i brige o deci trenutno treći najskuplji na svetu a da sa novim porastom cena, trećina roditelja troši više na vrtiće i dadilje nego na stambeni kredit.

Telegraph piše kako je britanski sustav predškolskog odgoja te brige o djeci općenito trenutno treći najskuplji na svijetu. Novim porastom cena trećina roditelja troši više na dadilje ili vrtiće nego na stambeni kredit, što je Britance dovelo pred dilemu - ili da plate brdo para za dadilje ili da sami čuvaju svoju decu kako znaju i umeju.

Kurir.rs