ŠTA ĆE SE DESITI POSLE SMRTI KRALJICE ELIZABETE: Kompleksna operacija ima tajni naziv LONDONSKI MOST VIDEO

Kraljica Elizabeta Druga od kada je supila na tron dočekala je 13 britanskih premijera i 13 američkih predsednika. Sada ima 95 godina. U nekom trenutku vladavina kraljice Elizabete II će se okončati.

Biće to čudno, neizvesno vreme.

Ono što će se dešavati u satima nakon kraljičine smrti, mnogo će zavisiti od načina njenog odlaska. Ako se očekuje smrt (recimo, od duge bolesti), onda će biti napravljeni detaljni planovi kako se ponašati, šta raditi i kada i kako to objaviti. Ovi planovi se već prave. Unutar Bakingemske palate, sve ono što se odnosi na kraljičinu smrt i kasniju sukcesiju nosi kodni naziv “Most“. Ali ako je smrt iznenadna ili neočekivana, vest bi mogla odmah izaći na neplaniran i nekontrolisan način. Ovo se dogodilo kada je princeza Dajana umrla nakon saobraćajne nesreće u Parizu 1997. U svakom slučaju, većina zaposlenih u palati i povezanim institucijama biće odmah poslata kući. Kraljevski dvor ima telefonsku liniju za osoblje za distribuciju vesti i uputstava zaposlenima u ovakvim prilikama. Ako se očekivala smrt kraljice, vest će se najpre proširiti glavnim TV kanalima. Svi BBC kanali će prekinuti programiranje i prikazati BBC1 feed za najavu. Ostali nezavisni kanali neće biti u obavezi da prekinu svoj redovan program, ali gotovo sigurno hoće.

Prema The Daily Beast-u, ako bi se njena smrt dogodila preko noći, to bi bilo objavljeno u 8 sati ujutro. Bi-Bi-Si aktivno vežba za eventualnu smrt monarha kako ne bi bio uhvaćen nespreman. Voditelj Bi-Bi-Si-ja Piter Sisons žestoko je kritikovan zato što je nosio crvenu kravatu kada je objavio smrt kraljice majke da najavi smrt kraljice majke, tako da sada Bi-Bi-Si sada drži crne kravate i odela uvek spremne. Voditelji koji rade na Bi-Bi-Si-ju imaju vežbe u kojima se od njih traži da daju iznenadne “lažne“ najave koje se nikada ne emituju. Godine 2015., novinar Bi-Bi-Sija koji nije znao da je proba u toku, objavio je na Tviteru da je kraljica umrla — ni manje ni više, istog dana kada je bila u poseti bolnici — a “vesti“ su kasnije prenele mnoge strane kuće.

Svi humoristički programi će biti otkazani.

Poslednja smrt jednog monarha bila je 1952. godine, a Bi-Bi-Si je prekinuo sve komedije na period žalosti nakon objave. Dejli mejl izveštava da Bi-Bi-Si planira da uradi isto kada kraljica Elizabeta II umre, otkazujući sve komedije do posle sahrane. CNN ima unapred snimljene emisije o kraljičinom životu spremne za emitovanje. Naravno to imaju spremno i svi drugi glavni informativni kanali. Londonska berza će verovatno biti zatvorena ako se to objavi tokom radnog vremena, a možda će biti zatvorena i druga preduzeća. Protokoli koje će vladina tela slediti će biti iz Odeljenja za kulturu, medije i sport (iako mogu da potiču i iz palate). Ali teško je predvideti kako će vlada reagovati. Neposredan zvanični odgovor vlade — pored očekivanih izjava saučešća — biće teško predvideti.

Poslednja smrt monarha bila je 1952. godine; procedure koje su tada izgledale prikladne mogu biti strašno zastarele u 21. veku. Ožalošćeni su nosili crne trake da bi pokazali poštovanje prema kralju Džordžu VI, na primer, ali da li bi se danas koristilo slično javno prikazivanje žalosti? Nemoguće je znati dok se to ne dogodi. Zastave će se vijoriti na pola koplja do 8 sati ujutru na dan nakon sahrane. Crkvena zvona se mogu čuti na dan smrti ili dan posle. Šta god da se formalno desi, šok na dan smrti kraljice će dovesti do toga da Britanija praktično prestane da funkcioniše. Dan sahrane, otprilike dve nedelje kasnije, biće proglašen državnim praznikom. S obzirom na kraljičin međunarodni značaj, njena smrt će gotovo sigurno biti glavna vest u celom svetu. To će verovatno postati globalni trend na društvenim mrežama. Na kraju krajeva, Britanija ima ogromno prisustvo u inostranstvu - preko svojih ambasada, svojih bivših kolonija i Komonvelta (koji se zaklinje na lojalnost kruni), i, neformalnije - bilo koje zemlje u kojoj se govori engleski.

Britansko carstvo je nekada pokrivalo četvrtinu Zemljine kopnene mase, i tokom kratkog, nadrealnog perioda će se verovatno osećati kao da imperija još uvek postoji, jer će se svi njeni bivši subjekti okrenuti prema Britaniji. Jedan bivši ambasador je rekao da će ono što će se desiti u inostranstvu zavisiti od načina na koji će kraljica otići. Ako se to dugo očekivalo, postojaće detaljni planovi i procedure. Ako se dogodi iznenada, službe u inostranstvu će tražiti hitne smernice od Forin ofisa. Doduše, postoji mnogo neizvesnosti šta će se zapravo dogoditi. Prošlo je više od 60 godina od smrti jednog monarha. Za to vreme društvo se mnogo promenilo. Kada većina članova osoblja bude na putu i kada se javne turističke atrakcije zatvore, u Palati Sent Džejms će se održati poseban Savet kako bi se zvanično proglasio naslednik: princ Čarls, izuzimajući, naravni, bilo kakve nepredviđene okolnosti.

Tom Savetu će, između ostalih, prisustvovati tajni savetnici, lordovi, kao i visoki komesari pojedinih zemalja Komonvelta.

Međutim, ovaj Savet nije obavezan da bi naslednik kraljice Elizabete II postao “zvaničan“, pošto će Čarls postati monarh od trenutka njene smrti, dakle – nema perioda kada ne postoji suveren na prestolu. Zbog toga, zastava koja se naziva Royal Standard, i koja predstavlja monarha nikada nije na pola koplja, za razliku od državne zastave Velike Britanije. Na Savetu će se novi monarh (verovatno Čarls) zakleti na lojalnost Parlamentu i Engleskoj crkvi. On će takođe postati novi vrhovni upravnik crkve. (Katolici ne mogu da se popnu na presto.) Savet će takođe napraviti Proklamaciju o pristupanju koja će se pročitati na Dan proglašenja, ubrzo nakon smrti, u Londonu, Edinburgu, Vindzoru, Jorku i drugim gradovima i selima širom zemlje. Oba doma parlamenta će zasedati, ili će biti opozvana ako bude potrebno. Članovi će imati priliku da polože novu zakletvu na vernost novom monarhu. Svi članovi parlamenta moraju da se zakunu na vernost sadašnjem monarhu. Članovi oba doma izraziće saučešće i lojalnosti novom suverenu u formatu koji tek treba da se utvrdi. Posle ovoga, obe doma će biti suspendovana do zvanične državne sahrane.

Čarls — pod pretpostavkom da je on taj koji na kraju nasledi kraljicu Elizabetu II — neće nužno postati “kralj Čarls“. Kada se popnu na tron, članovi kraljevske porodice mogu izabrati svoje kraljevsko ime iz bilo kog svog hrišćanskog ili srednjeg imena. Kada je kraljica Elizabeta II upitana kako želi da bude njeno kraljevsko ime, ona je rekla - Moje, naravno, šta drugo? Ali ako je Čarls bio sklon promeni, kao Čarls Filip Artur Džordž, on bi takođe mogao biti kralj Filip, kralj Artur ili kralj Džordž. Postoji li mogućnost da kruna "preskoči" Čarlsa u korist njegovog sina Vilijama, o čemu se više puta raspravljalo u medijima? Ne. To bi izazvalo ustavnu krizu i definitivno se neće dogoditi. Sam Vilijam je rekao da do toga neće doći. Umesto toga, Vilijam će postati novi princ od Velsa. Čarls je ceo život čekao i pripremao se za ovaj posao. A dugovečnost njegove majke znači da ni on više nije mlad. On sada ima 73 godine.

Posle određenog odgovarajućeg perioda žalosti — do godinu dana ili više — uslediće krunisanje. To je veoma ceremonijalna stvar, iako novi monarh tehnički ima mogućnost da radi šta god želi. Čarlsov autoritet kao suverena neće proizaći iz ceremonije, tako da je mogao da odluči da je u potpunosti izbegne, ako želi. Ali pod pretpostavkom da Čarls ne želi u potpunosti da prekine sa tradicijom, on će se, opet, održati u Vestminsterskoj opatiji i predvodiće je nadbiskup od Kenterberija. Ceo događaj biće emitovan na televiziji i onlajn, a biće žurki širom zemlje, baš kao i posle kraljevskog venčanja princa Vilijama i Kejt Midlton 2011. godine. Kao nacionalni praznik, to venčanje je koštalo privredu između 1,2 milijarde i 6 milijardi funti, a krunisanje će biti slično — pored direktnih troškova za poreske obveznike održavanja najveće britanske ceremonije od 1950-ih.

Himna - “Bože čuvaj kraljicu” postaće ponovo “Bože čuvaj kralja“, kao što je bilo pre nego što je kraljica Elizabeta II stupila na tron. Policiji će biti potrebne nove oznake na svojim šlemovima, na kojima su trenutno prikazani kraljičini inicijali. Isto tako, veliki broj vojnih oznaka će zahtevati ažuriranje. A šta će biti sa komonveltom - organizacijom od 53 zemlje od kojih je 16 zemalja u kojima je britanski monarh zvanično šef države, uključujući Australiju, Kanadu, Jamajku, Novi Zeland i Barbados. To je ostatak Britanske imperije, koja danas postoji uglavnom kao trgovačka i politička organizacija. Ima malo formalnih ovlašćenja, ali nosi težinu simbolike. Mnoge od ovih zemalja bile su deo imperije protiv svoje volje i skoro sve su odavno proglasile nezavisnost. Pošto je kraljica Elizabeta II otišla, neki će možda odlučiti da prekinu ovu uniju sa Britanijom jednom zauvek. Velika podrška monarhiji verovatno potiče od lične naklonosti prema kraljici. Nakon njenog odlaska, mnoge nacije Komonvelta mogu odlučiti da je došlo vreme da se razdvoje. U Kanadi, na primer, postoje spekulacije da bi smrt kraljice mogla da izazove prekid veza.

Ovo zavisi i od vremena kraljičine smrti. Mnogi političari u zemljama Komonvelta — poput bivšeg australijskog premijera Tonija Abota — su nepokolebljivi monarhisti, koji će sigurno pokušati da blokiraju svaki pokušaj republikanizma. Ali ako kraljica umre kada političari koji su manje zaljubljeni u monarhiju budu na funkciji, republikanizam će možda naći prijemčiviju publiku.

Kurir.rs/Mondo