KOSMOS 1408 RAZNESEN U PARAMPARČAD Putin testirao UBICU satelita! Raketu lansirao MIG-31 po američkom receptu?! SAD besne

Sjedinjene Američke Države digle su u ponedeljak popodne uzbunu kada su saopštile da je Rusija testirala antisatelistsko oružje sa kojim je u paramparčad u vasioni raznesen satelit "Kosomos-1408", koji je u obritu lansiran daleke 1982 godine.

„Kao i sekretar Blinken, ogorčen sam zbog ove neodgovorne i destabilizujuće akcije. Sa svojom dugom i dugom istorijom u ljudskim svemirskim letovima, nezamislivo je da bi Rusija ugrozila ne samo američke i međunarodne partnerske astronaute na ISS-u, već i njihove sopstvene kosmonaute. Njihove akcije su nepromišljene i opasne, prete i kineskoj svemirskoj stanici i tajkonautima na brodu. Sve nacije imaju odgovornost da spreče namerno stvaranje svemirskog otpada od ASAT-a i da neguju bezbedno, održivo svemirsko okruženje. NASA će nastaviti da prati krhotine u narednim danima i kasnije kako bi osigurala bezbednost naše posade u orbiti, saopštio je administrator u NASA Bil Nelson.

„Ruska Federacija je bezobzirno sprovela destruktivni satelitski test protivsatelitne rakete direktnog uspona protiv jednog od svojih satelita“, rekao portparol Stejt departmenta Ned Prajs, koju je potvrdio je da je satelit uništio ASAT

S druge strane ruska svemirska agencija Roskosmos umanjila je značaj incidenta.

„Orbita objekta, koja je danas primorala posadu da se preseli u svemirsku letelicu prema standardnim procedurama, udaljila se od orbite ISS-a. Stanica je u zelenoj zoni“, tvitovala je agencija.

Svemirska odbrana

O tome kako je uništen satelit raketom postoje dve verzije, ali pre toga valja napraviti kratak uvod o tome

Sovjetski Savez od prvog lansiranja satelita 4.oktobra 1957 i prvog leta čoveka 12.aprila 1961 posvetili su značajnu pažnju u korišćenju svemira za vojne svrhe. Po tumačenju sovjetskih stratega kosmos više ne bi služio samo za postavljanje, kretanje sredstava za razne vidove, obezbeđenje i podrške mirnodobske upotrebe vojne sile i eventualnih ratnih dejstava na Zemlji ( osmatranje, uzbunjivanje, veza, navigacija, navođenje, meteorologija) već bi se pretvarao u novo poprište direktnih sudara dve supersile.

Sistem sovjetske svemirske odbrane uključivao: komandno i obaveštajno mesto u blizini Moskve, posebno lansirno mesto na Bajkonuru ( Tura-Tam), transportnu raketu i presretački satelit za uništavanje raketa familije Poljot. U Sovjetskom Savezu se protivsatelitska dejstva razvijaju još od 1963. godine.

Prva verzija

Prema prvoj verziji Rusija je testirala antisaltelitsku raketu "Kontakt" koja se koristila kao presretač satelita i navodno je lansirana sa aviona MiG-31BM. Radi se o raketi koja je dužine 9 metara, navodno je napravljena sredinom 1980 tih godina prošlog veka.

Ono što je predmet nagađanja i za sad nema potvrde jeste način kako je uništen satelit. Naime, tamo pred kraj 1980 tih godina manevar lansiranja protivsatelitskog oružja izveden je bio principom "zooma" odnosno ubrzavanjem dobijenim vertikalnim letom aviona do maksimalne brzine sa visokim uglom propinjanja do visine od 20.000 metara.. U ovom slučaju to jeste sposoban avion poputn MiG-31 koji ima maksimalnu brzinu od 2,8 maha odnosno 3.000 kilometara na čas, i plafon leta od 24.400 metara. U pitanju je bio najverovatnije dvoest u kome su se nalazili pilot i operator naoružanja.

U toku tog leta pilot je u vezi sa operativnim centrom kosmičke odbrane na zemlji koji ga vodi do tačke i visine lanisranja raketnog oružja. Ova raketa ima dva pogonska stepena koji mu omogućuju da savlada prostore između maksimalne visine lansiranja sa aviona od oko 30 km i minimalne visine izviđačkih satelita od oko 120 km, a zatim da se uputi u pravcu cilja.

Inače Amerikanci su prvi izveli ovakva testiranja u vreme Ronalda Regana i njegove čuvene inicijative "Rat zvezda" i to sa lovcima F-15. Za ovaj eksperiment je korišteno projekat protivraketne rakete koja je modifikovana. Naime ovakve rakete imaju oblik svežnja od 56 uskih cevi dužine 4,5 m i ukupnog prečnika 0,5 i mase 550 kg. Cevi imaju male raketne motore, a postavljeni su u vidu prstena u čijoj sredini nalaze osam malih infracrvenih teleskopa za samonavođenje, računar i inercijalni uređaj. Posle lanisranja sa aviona oružje leti u kosmos balističkom putanjom do određene tačke da bi se stabilizovalo. Tada se aktiviraju uređaji za navođenje, a potom dolazi do odvajanja prvog stepena pogonskog dela oružja. Oružje večičine 33x36cm nastavlja let prema cilju uz pomoć četirir mala dodatna motora /drugi stepen pogona) i brzinom od 12.000 do 20.000 metara u sekundi udara u cilj i uništava ga. Ta brzina udara dovoljna je za probijanje oklopa tenka, pa to oružje vrlo lako uništava slabo otporne i satelite vrlo male mase.. Uništavanje direktnim udarom smatra se znatno efikasnijim od eksplozije klasičnog parčadnog punjenja u blizini cilja zbog toga što presretačko oružje leti na izuzetno velikim brzinama. Ukupno trajanje presretanja od poletanja aviona do udara traje nekoliko minuta, uništavanje se izvodi za manje od dva časa posle otkrivanja cilja. U sadašnjoj varijanti predviđeno je za lansiranje do orbita od 500 km i ima domet od 1.450 km namenjenog za uništavanje osmatračkih satelita.

U Rusiji na projektu ruske rakete radio je projektni biro Vimpel koji je početkom 1990 tih završio svoje tesitranje uništavača satelita koji je lansiran sa aviona MiG-31D na kome su obavili lavovski deo tehnologije u institutu Energija pod nadzorom V. Gluška. Predviđeni su bile dve verzije satelita uništavača namenjenih pre svega eleiminsanjem vojnih satelita na sličnoj osnovi opremljenih sa raketama i visokoenergetskim laserom. Razlikovali su se međusobno po lovnom području. prvi su bili sateliti za nisku orbitu, a drugi za srednje visine i geostacionarnu orbitu.

Prema drugoj verziji obaranje je izvedeno sa zemlje. Amerikanci su naime još 2019. izvestili da su komercijalni sateliti otkrili skrivena područja lansiranja ruskog sistema protiv balističkih raketa i protivsatelitskog naoružanja u oblasti Plesecka na severu Rusije.

Druga verzija

Područje lansiranja najnovijeg protivsatelitskog sistema naoružanja A-235 PL-19 Nudol nalazi se u vojnoj bazi Pleseck (oko 800 kilometara severno od Moskve), na mestu bivšeg lansiranja rakete Ciklon-2.

Naime izgradnja lansirnih mesta novih protivsatelitskih raketa počela je krajem 2015 – početkom 2016, do leta 2017. Plan je bio da sistem protivbalističkih raketa PL-19 Nudol zameni sadašnji sistem protiv balističkih raketa A135 "Amur" iz sovjetskog doba. Informacija o ovom sistemu u javnosti je veoma malo, a oni dostupni navode da se radilo na nekoliko presretača. U razvoju su korišćena iskustva svih prethodnih projekata. Rad na sistemu prekinut je polovinom 1980 tih. Radilo se o dvostepenoj raketi koja je u prvoj fazi kostitila pogonski motor na čvrsto gorivo, a u drugoj fazi koristila je tečni kiseonik. Rakete 51T6 imale su ukupnu dužinu 20 m i startnu masu od 30-40 tona ( različiti su podaci). Domet rakete se procenjuje na oko 350-600 km. Ove rakete su imale nukelarnu bojevu glavu sa zadatkom da balističku raketu unište na velikoj visini. Druga raketa 53T6 konstruisana je da uništi balisitčke ciljeve nakon njihovog ulaska u atmosferu. Telo rakete je imalo oblik izdužene kupe. Raketa je imala solidan motor koji je omogućavao brzinu od 3.500-4.000 m/s prema drugim izvorima čak 5km/s. lansirna težina rakete 53T6 iznosila je 9,6 tona, a ukupna dužina 12m. Različiti izvori govore da je ova raketam mogla uništitit cilj do visina od 100 km. Bojeva mogla je biti dvojaka. Visoko eksplozivna ili nuklearna: Obe rakete su bile spakovane u kontejnere za lansiranje i nameštene u silose odakle su ispaljivane. Inače obe rakete su vođene radio komandno.

Prvi prototip sistema izgrađen je 1976. godina na poligonu Šari Šagan. Kompleks je ispitan u nepotpunom izdanju, a umesto radara Don-2NP korišten je radar Amur P i komandni centar 5K80P. Ugradnja svi komponenti sistema je trajala od 1978-1979. kompletiranje sistema započela je njegova provera koja je trajala sve do 1984 godine. Izvedeno je nekoliko desetina lansiranja raketa.

Takođe uporedo sa lansiranjem raketa proveravan je bio i radar Don-2NP u koji od sredine 1980- tih počinje ugradnja jačeg računara Elbrus-2. Od jeseni 1987 do kasnog leta 1988 testiran je modifikovani sistem Amur II. Izgradnja prvih objekata u Moskvi počela je sredinom 1980 tih. Godine 1989 raketni sistem A-135 je završenm a početkom 1991 A-135 preuzeo je prvi eksperimentalna borbena dežurstva, a nekoliko meseci kasnije obezbeđen je bio dovoljan broj raketnih presretača. edino kriste rakete 53T6 koje se i dalje povremeno lansiraju sa poligona Šari Šagan u Kazahstanu. Cilj ovih lansiranja je verifikacija preformansi oružja. Tačan broj raketa koje su operativne je nedostupan. Raličiti izvore navode da je proizvodnja raketa 53T6 zaustavljena posle nekoliko stotina primeraka. Raketni sistem A-135 modernizovan je početkom 2011 godine. To se pre svega odnosilo na raketu, koja je dobila novi motor i instalacije na lansirnim rampama.

Tokom nekoliko narednih godina posle raspada SSSR sistem raketne odbrane Moskve doživo je tešku situaciju. Sistem je tek zvanično postao operativan 1995/1996 sa mogućnošću presretanja na visinama od 5-30 km za rakete 53T6 ( Lulijev konstruktor) sve bojeve glave su bile nukelarne. Basistov je izjavio da su operativne rakete dostizale za 150 posto veću udaljenost nego one korišćenje u testovima što je značilo da su rakete mogle dosegnuti satelite na nižom sferama atmosfere što je probano na nekoliko neoperativnih vremenskih satelita. Sve rakete 51T6 do kraja 1999 su penzionisane i povučene iz operativne upotrebe, pa se danas jedino koriste rakete 53T6 koje se i dalje povremeno lansiraju sa poligona Šari Šagan u Kazahstanu. Cilj ovih lansiranja je verifikacija preformansi oružja. Tačan broj raketa koje su operativne je nedostupan. Različiti izvore navode da je proizvodnja raketa 53T6 zaustavljena posle nekoliko stotina primeraka. Raketni sistem A-135 modernizovan je početkom 2011 godine. To se pre svega odnosilo na raketu, koja je dobila novi motor i instalacije na lansirnim rampama.

Kurir.rs/A.Mlakar