ZAŠTO EVROPA DRHTI OD DOLASKA ISKANDERA U BELORUSKE ŠUME? Kakvo je to oružje koje uznemirava ZAPAD i zašto kruži BAUK ovih raketa

Situacija na belorusko-poljskoj granici se svakog dana usložnjava i sve ide prema daljoj eskalaciji. Posle migranata beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko nedavno je zapretio Zapadu, ako ne puste migrante da će tražiti od Ruske Federacije sa kojom se nalaze u odbrambenom savezu da kupe raketni sistem Iskander M, koji bi trebao da bude poslednji argument u slučaju da EU i SAD odluče da poošte i onako jake sankcije protiv njega koje su uvedene početkom ove godine zbog demonstracija opozicije oko izbornih neregularnosti.

Suočena sa napretkom tuđih vojnih tehnologija, Rusija je preduzela korake u izradi potpuno novog taktičkog raketnog balističkog sistema. Ograničena međunarodnim ugovorima, opredelila se za domet do 300 km, dok zapadni vojni analitičari tvrde - čak 400 km koji će biti sposoban da probije svaku protivraketnu odbranu i bude visoko precizan i na maksimalnom dometu.

Tako se radio novi raketni sistem pod imenom 9M723K1 „ Iskander“ koji je revolucionaran po mnogo čemu i značajan sistem koji nema pandan na Zapadu.

"Iskander" je proizveden u konstruktorskom birou KBM "Kolomona", a prvobitna namena mu je bila zamena ostarelih balističkih raketa tipa „ Skad“ i "Točka U". Prvi put se u javnosti pojavio daleke 1996. godine kada se mogla videti prva verzija ovog novog balističkog oružja.

"Iskander" je dostupan u nekoliko verzija: u tri verzije za rusku vojsku - "Iskander" dometa 280 km, "iskander M" dometa 400 km i "Iskander K" sa 500 km dometa, kao i "Iskander E" - izvozna verzija dometa 280 km, koja je uvedena u operativnu upotrebu 1999. godine. Razlog ovakvo malog dometa izvozne verzije "iskandera" nalazi se u tome što Rusija poštuje zabranu izvoza raketa dometa većeg od 300 kilometara.

Sistem se sastoji od osmotočkaškog lansirnog vozila VAZ6909, koje nosi ne jednu već dve rakete sa kojima sistem teži 40 tona, a vozilo za transport i pretovar nosi takođe po dve rakete. Stanica za pripremu lansiranja ima sisteme za obradu obaveštajnih podataka koje zatim pretvara u podatke za gađanje i prosleđuje raketnom sistemu za navigaciju.

Komandna stanica i stanica za održavanje su takođe integrisane unutar lansirnog vozila, što omogućava lakše maskiranje i skirvenost sistema do trenutka dejstva. "Inskander" veoma brzo napušta lansirni položaj i odlazi na drugi vatreni položaj ili se prikriva da bi se dopunio novim raketama.

Osnovna taktička jedinica raketnog sistema "Iskander" je baterija od četiri lansirna vozila, četiri vozila za pretovar, četiri vozila za planiranje misija, održavanje i odmor posade.

Raketni sistem se sastoji od jednostepene rakete na čvrsto gorivo mase 3,8 tona koja nosi bojevu glavu od 480 kilograma. Bojna glava može biti kasetna (za napad na površinske ciljeve i živu silu, te komandna mesta), standardna bojeva glava za napad na slabije utvrđene ciljeve i probojna namenjena za uništavanje neprijateljskih podzemnih objekata.

Spominje i mogućnost da se bojeva glava modifikuje na nošenje hemijskog ili nuklearnog naoružanja. Raketa u sebi nosi sistem navigacije i kontrole leta koji joj u dve faze - ispaljivanju i spuštanju ka cilju -omogućava izmenu putanje leta kakao bi raketa uspela da izbegne protivraketne sisteme. Sistem navigacije obavlja se preko satelita (GLONASS), a može se obavljati i preko radara, TV ili IC vođenja.

Nova verzija "iskander M" sa raketom R-500 dobila je još bolje ocene. Reč je o poboljšanom sistemu koji za sada nije namenjen izvozu. Usavršavanje se odnosi na novu raketu povećane preciznosti od neverovatnih jedan metar na poligonskim ispitivanjima. Iako raketa R-500 ima 30 odsto kraći domet nudi visoku preciznost i nezaustavljivost.

Usavršena varijanta "iskander M" biće oslonac u borbi protiv najavljenog američkog antiraketnog štita. Pretpostavka je da bi sistem "iskander" dejstovovao po radarskim postorojenjima antiraketnog štita i onesposobio ih za pružanje informacija o lansiranju i putanji leta balističkih raketa «Topolj». "Iskander M" predstavlja novo oružje koje će, kako Rusi tvrde, služiti za odvraćanje u lokalnim konfilktima jer je njegov domet dovoljan da pogodi bilo koji neprijateljski vitalni cilj u okruženju.

Prve isporuke ovog sistema krenule su 2007. godine. Prvi operativni bataljon proglašen je 21. jula 2010. godine u enklavi Kalinjingrad na samoj granici sa Poljskom.

Novi iskander udara još jače

A, onda je došla ta famozna 2018. i svašta oko sporazuma o graničenju raketa srednjeg dometa INF, koji su 8. decembra1987. potpisali američki i sovjetski predsednik. Sporazum o likvidaciji raketa kratkog i srednjeg dometa od 500 do 5.500 kilometara bio je vremenski neograničen i pod strogom kontrolom. Sovjetski Savez je iz Evrope uklonio i uništio 270 raketa SS-20, svaku sa po tri bojeve glave dometa 5.000 km, 112 projektila SS-4 dometa do 2.000 km, 265 taktičkih raketa „luna" i SS-2 21 točka, 265 raketa „skad", SS-23 i SS-12. Amerikanci su uklonili 108 balističkih raketa „peršing II" dometa 1.800 km, 464 krstareće rakete „tomahavk" dometa 2.500 km i 72 balističke rakete „peršing I" te 163 projektila tipa „lens" dometa 110 km. U okviru sporazuma Gorbačov je pristao da se ne broje rakete, već bojeve glave na njima, čime je izašao u susret Amerikancima. Sovjetski generali su to nevoljno prihvatili. Sporazum o eliminaciji raketa malog i srednjeg dometa predviđao je uništenje ne samo aktivnih nego i rezervnih raketa i njihovih delova. Ali samo američkih i ruskih. Ugovor nije obuhvatao projektile oko 20 zemalja, među kojima su Velika Britanija, Francuska, Kina, Indija, Pakistan, Izrael i Severna Koreja, kao i Iran, koji pokušava da konstruiše rakete srednjeg dometa. Zato je i dobio naziv „dupla nula". Posle 34 godine sprazum je otišao u zaborav. Amerikanci su optužili Rusiju da je prekršila dogovor kada su rakete Iskander -K i M zamenje krstarećim raketama 9M729 firme Inovator, čije razvoj je završen 2014, a trestiranje 2016. Januara 2019. ova krstareća raketa po prvi put prikazana je pred sranim vojnim atašeima. Na Zapadu dobila je oznaku SSC-8.

Rakete 9M 728 i 9M729 su zajednički je u većini elemenata. Modernizacija se odnosila na povećanje vatrene moći i preciznosti. Raketa 9M279 opremljena je sa bojevom glavom veće snage i novim sistemo za upravljanje koji obezbeđuje veću preciznost u pogotku cilja. Međutim u odnosu na 9M728 domet je smanjen za 10 kilometara, ali je povećana težina. Za sada ovim raketama opremljeni su raketni bataljoni u Mazdoku u Severnoj Osetiji i Šuji blizu Moskve. Takođe deo raketnih sistema razmešten je na poligonu Kapustin Jar u južnoj Rusiji i Kamšilovu istočno od Jekaterinburga. Svaki od četiri bataljona sa krstarećim raketama 9M729 imaju četiri lansera na vozilu, koji ima četiri lansirne cevi, što znači da Rusija ima 64 takve rakete.

Zašto se NATO plaši

Nato pre svega želi da povuče iz operativne upotrebe ovaj raketni sistem zbog straha da bi mogao da nosi nuklearnu bojevu glavu . Inače NATO još od 2019. optužuje Rusiju da raketni sistem Iskander sa raketom 9M 729 krši sporazum sa SAD iz 1993. u nukelarnim snagama srednjeg dometa INF ( Intermediate-Range Nuclear Force. Ono što NATO strahuje jeste da bi ova ruska krstareća raketa omogućila Moskvi nuklearni napad na Evropu bez prethodnog obaveštenja.

Kurir.rs/A.Mlakar