SUKOBI, GLAD I PROTERIVANJE U TIGRAJU Zašto je ostatak sveta zabrinut?

Američki sekreatar Entoni Blinken danas i sutra boraviće u Africi, a posetiće i keniju gde će razgovarati o konfliktima u susednoj Etipiji.

Ovaj alarmantni savet, u svetlu onoga što se dešavalo u Kabulu, izdat jer deluje da pobunjeničke snage iz severnog regiona Tigraj mogu da krenu na glavni grad Adis Abebu.

Godinu dana nakon građanskog rata, koji je iza sebe ostavio humanitarnu krizu, pojačava se zabrinutost van granica te zemlje.

Diplomatski pritisak Afrike i SAD se povećava, jer ono što se dešava u Etiopiji ima ogromne implikacije za ostatak regiona i širi svet, prenosi BBC.

Zašto je to važno?

Brojke same po sebi su šokantne.

Najmanje 400.000 ljudi na severu se suočava sa glađu, 80 odsto osnovnih lekova nije dostupno, a više od dva miliona ljudi je proterano iz svojih domova, piše BBC.

Savezna vlada je optužena da je namerno sprečila da pomoć stigne u Tigraj, što ona poriče.

Pored toga, postoje dokazi o protivpravnim ubistvima, mučenju i seksualnom nasilju koje su počinile obe strane.

Ali postoje i strateški interesi.

Etiopija, sa populacijom od 110 miliona - druga po veličini na kontinentu, bila je ključni, stabilan zapadni saveznik u nestabilnom regionu.

Postoji zabrinutost da bi trenutne borbe mogle da izazovu šire nasilje u ovoj multietničkoj naciji koje bi čak mogle da dovedu do njenog raspada. Ako bi milioni ljudi pobegli sukobom zahvaćene zemlje, susedne države bi se teško izborile sa tim.

Etiopija bez izlaza na more graniči se sa šest zemalja, od kojih su u dve već sukobi - Južni Sudan i Somalija, a u Sudanu je nedavno bio vojni puč.

Pre nego što je otišao u svoju posetu Africi, Blinken je upozorio da bi iznenadni sukobi bili "pogubni za narod Etiopije, ali i za druge u regionu".

Trupe iz Eritreje se već bore u Etiopiji, a produžena kriza mogla bi da uvuče i druge susede.

Ali, navodno druge zemlje su već uvučene u sukobe.

Da li je prestonica ugrožena?

Nakon niza napredovanja boraca Narodnooslobodilačkog fronta Tigraja (TPLF) duž glavnog autoputa koji vodi sa severa u Adis Abebu, napetost je porasla.

SAD su uputile poziv za evakuaciju svojim građanima, a etiopski premijer Abij Ahmed objavio je vanredno stanje i zatražio još vojnih regruta.

Vlasti Adis Abebe pozvale su ljude da registruju oružje.

Druga grupa pobunjenika koja je povezana sa TPLF-om saopštila je da se takođe približava prestonici.

Multietnička priroda grada dodatno je pojačala tenzije.

Ali Tigrajanske snage su i dalje udaljene više od 300 km od grada - oko grada Kombolča.

-To nisu talibani koji marširaju kroz Avganistan i zauzimaju grad za gradom bez ispaljivanja metka, rekao je Tibor Nađ, bivši pomoćnik američkog državnog sekretara za Afriku, za BBC.

-Tamo gde TPLF sada deluje, postoji ogroman otpor... i to bi bila užasno krvava bitka za Adis Abebu, dodao je.

On smatra da se zauzimanje glavnog grada koristi kao pretnja na isti način na koji bi nuklearna sila mogla da iskoristi mogućnost lansiranja svog oružja.

TPLF je rekao da ono što zaista želi jeste da omogući da zalihe pomoći dođu do Tigraja.

Ima li prostora za mirovne pregovore?

Sada postoji zabrinutost da sukob ulazi u novu fazu i da će bilo kojoj strani biti sve teže da odstupi.

Postoji i bojazan da bi se borbe mogle proširiti širom zemlje.

TPLF se udružio sa nizom grupa koje se takođe protive vladi u novoj koaliciji koja traži kraj Abijevog mandata.

Izaslanik Afričke unije u regionu, bivši predsednik Nigerije Olusegun Obasandžo, govorio je o veoma ograničenim mogućnostima.

-Malo je vremena za bilo kakvu intervenciju, rekao je on Savetu bezbednosti UN nakon što je razgovarao sa obe strane tokom nedavne posete Etiopiji.

On poziva na dijalog i političko rešenje, ali još nije opisao kako bi se to moglo postići.

Odgovor etiopskog ambasadora u UN, Taija Atska Selasija, obuhvatio je poteškoće sa kojima će se posrednici suočiti. Rekao je da poštuje poziv na dijalog, ali je zatim opisao TPLF kao "kriminalnu grupu".

Portparol TPLF-a, Getačev Reda, je u međuvremenu na Tviteru napisao da se "većina 'mirovnih inicijativa' uglavnom bavi spasavanjem (premijera) Abija, a ne rešavanjem najkritičnijih političkih izazova u zemlji".

Zašto je izbio rat?

U korenu sukoba je neslaganje između premijera Abija i TPLF-a, koji je skoro 27 godina dominirao celom zemljom, a ne samo Tigrajem.

Abij je došao na vlast 2018. godine nakon talasa protesta pripadnika etničke grupe Oromo.

Oromi - najveća grupa u Etiopiji - dugo su se osećali marginalizovano. Abij, i sam Oromo i deo vladajuće koalicije, smatran je čovekom koji može da reši problem.

U vrtlogu reformi, u kojoj je liberalizovao politiku i sklopio mir sa dugogodišnjim neprijateljem Eritrejom, TPLF je bio po strani.

Tinjajući spor između TPLF-a i Abija tada je izbio u rat pre 12 meseci kada su snage Tigraja optužene da su napale vojne baze radi krađe oružja, a savezna vlada je odgovorila.

Kurir.rs