ZAŠTO JE HAOS NA ISTOČNIM GRANICAMA EU DOBRA VEST ZA PUTINA? Iako nije realna pretnja, pasivnost Zapada ide na ruku ruskom lideru

Da li je Vladimir Putin pretnja po mir ili je on samo posledica mlake politike zapadnih zemalja, istraživao je američki CNN.

Američki državni sekretar Antoni Blinken rekao je prošle nedelje da su SAD "zabrinute izveštajima o neuobičajenim ruskim vojnim aktivnostima" i pomenuo mogućnost da Rusija možda "pokušava da ponovi" svoju invaziju na suseda iz 2014. godine. Francuski predsednik Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel pozvali su Rusiju da "pokaže suzdržanost" jer bi svaki pokušaj "podrivanja teritorijalnog integriteta Ukrajine imao ozbiljne posledice".

Kako navodi CNN, pitanja koja zahtevaju odgovore su: 1) Koliko je situacija odmah opasna; 2) Šta zapadna alijansa može da uradi, ako išta, da odvrati Rusiju od dalje provokacije; i 3) Šta zapravo želi ruski predsednik Vladimir Putin?

U četiri oka, evropske diplomate i zvaničnici kažu da situacija nije ista kao 2014. godine, kada su ruski operativci napali Ukrajinu i prisvojili crnomorsko poluostrvo Krim.

Orisija Lucevič, ukrajinska analitičarka u Četam hausu, se slaže sa ovim mišljenjem. "To je najbolji rat koji možete da vodite a da čizmom ne kročite na zemlju. Za razliku od 2014. godine, ovde se ne radi o teritoriji, već o potkopavanju upornog kretanja Ukrajine ka Zapadu i poruci Zapadu da Rusija ima legitimno prisustvo u ovom regionu".

Međutim, zvaničnici se plaše da je Putin stvorio nešto poput kvake-22 što veoma rado koristi.

Putin zna da, ako nagomila trupe, Zapad mora da odgovori. To pokazuju izjave visokih zvaničnika SAD, Francuske, Nemačke i EU. Problem je u tome što je istorija pokazala da izjave i druge mere ne utiču na Putina.

"Rusija je mnogo puta pokazala da je u stanju da istrpi sankcije“, rekla je Ketrin Klaver Ešbruk, direktorka Nemačkog saveta za spoljne odnose. "Putin zna da je sankcije teško prodati određenim grupama kod kuće, kada mogu indirektno da utiču na nemačko poslovanje ili snabdevanje energijom u Francuskoj“, jer kompanije ne mogu da rade sa ruskim kompanijama.

Kvaka-22 je da Putin dobija na legitimitetu svaki put kada su ovi zapadni lideri primorani da razgovaraju sa njim kako bi deeskalirali napete situacije.

"Svaki put kada je neko poput Merkelove primoran da digne slušalicu i razgovara sa njim o sprečavanju krize, on postaje istovremeno i uzrok i rešenje problema. To ga čini veoma moćnim kod kuće i drugde u Evropi“, rekao je jedan neimenovani visoki diplomata EU.

U Evropi se trenutno odvija još jedna situacija koja bi mogla da omogući Putinu da igra i ulogu i neprijatelja i prijatelja - migrantska kriza na poljsko-beloruskoj granici gde hiljade izbeglica pokušavaju da uđu u EU i sukobljavaju se sa poljskim graničarima koji im odgovaraju suzavcem i vodenim topovima.

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko optužen je da je izazvao krizu usmeravanjem migranata sa Bliskog istoka i Azije na granicu. Iznenadni priliv u bilo koju zemlju unutar EU stvara realnu mogućnost političke krize i glavobolje za Brisel.

Priroda unutrašnjih granica EU znači da kada jednom uđete u zemlju kao što je Poljska, postaje lakše da se krećete unutar bloka. To bi gotovo sigurno dovelo do toga da se države članice okrenu jedna protiv druge, počele bi podele unutar bloka i jedinstvo EU bi bilo podriveno. A to što čini Putina i Lukašenka veoma srećnim.

Da stvar bude komplikovanija, Poljska je trenutno u dugom sporu sa Briselom zbog odluke Varšave da svoje zakone stavi iznad zakona EU. Visoki zvaničnik EU objasnio je za CNN da Poljska "već koristi ovu krizu da se zalaže za jedinstvo po pitanju migracija. Problem je u tome što će Poljska solidarnost u vezi s tim shvatiti kao saradnju u sopstvenom kršenju pravila koje podriva Uniju. "

Iako Putin negira bilo kakvu umešanost u migrantsku krizu, branio je Lukašenkovo rešavanje problema. Rusija je takođe najvažniji saveznik Belorusije, koji pomaže da Lukašenko - čovek koga često nazivaju poslednjim evropskim diktatorom - ostane na vlasti. Većina analitičara kaže da je malo verovatno da bi takva politika konfrontacije bila sprovedena bez konsultacija sa Kremljom.

Ova vrsta krize omogućava Putinu da uživa podržavajući Lukašenka i potpirujući vatru, dok istovremeno igra mirotvorca. Da je Putin jasno stavio do znanja da želi da Lukašenko prestane, gotovo je sigurno da bi on to i učinio.

Nije jasno šta je Putinov dugoročni plan za obe krize. Međutim, sigurno je da je razjedinjeni i nemočni Zapad suočen sa krizom na svojim granicama dobra vest za ruskog lidera.

Zapad je mnogo puta tokom protekle decenije izgledao nemočno pred ruskom agresijom.

"Zapadni diplomatski arsenal je depresivno prazan kada je Rusija u pitanju“, rekao je analitičar za globalna pitanja Majkl Bočirkiv.

On smatra da su kombinacija američke ravnodušnosti, kognitivne disonance Evrope o tome šta želi od Rusije i Putinove relativne nesposobnosti da učini bilo kakvu stvarnu štetu moćnijim zapadnim državama ostavile Putina sa utiskom da u suštini može da radi šta hoće i da ne dobije ništa više od grubih reči.

"Mnoge istočnoevropske nacije su sada uplašene da SAD i njihovi najbliži saveznici jednostavno više nisu zainteresovani za spoljnu politiku, naročito posle povlačenja iz Avganistana“, rekao je Bočirkiv.

Koliko god da su situacije u Ukrajini i Belorusiji ozbiljne, sasvim je moguće da se podvedu pod ideju da relativno slabi lideri poput Putina i Lukašenka pokazuju svoju "snagu" u delovima sveta gde znaju da to mogu da urade i izvuju se. Realno, Putin jednostavno nije velika pretnja Zapadu, ocenjuje CNN.

Tragedija te realnosti je u tome što za one koji žive u njegovoj sferi uticaja, nedostatak reakcije međunarodne zajednice znači da čovek koji prezire igranje po pravilima ima apsolutnu moć nad njihovim životima. Da li će to biti dovoljno snažan podsticaj za zemlje poput SAD, Nemačke, Francuske i Velike Britanije da deluju, ukoliko se agresija pogorša, može samo da se nagađa.

Kurir.rs