OKEANSKA ZONA SUMRAKA: Čuveni režiser o meduzama prečnika 2 metra, bizarnim stvorenjima i ulozi okeana u očuvanju planete VIDEO

Pre večitog mraka morskih dubina, na prostoru do kog stigne poneki zračak sunca, leži okeanska zona sumraka.

CNN je sa Kameronom razgovarao o tome zašto želi da sačuva ovu oblast i životinje koje tu žive.

Zašto je važno zaštititi okeansku zonu sumraka?

Zona sumraka je neverovatno mesto. To je najveća biomasa na planeti i dok sam istraživao najdublje delove okeana, nekoliko puta sam prošao kroz nju i video ova sjajna stvorenja.

Veoma je važna jer tu imate najveću masovnu migraciju životinjskog carstva na planeti koja ide gore-dole svakog dana. Stotine miliona tona mase ide gore-dole. Noću stignu gotovo do površine kako bi se hranili a onda se danju sjure dole u mračne dubine kako bi izbegli da ih predatori pojedu. To funkcioniše kao ogromna pumpa za ugljenik - izvlači ga iz atmosfere i dovlači u dubinu okeana.

Šta je jedinstveno u tom ekosistemu?

Imate neverovatne ribe ali su i neki beskičmenjaci prokletno spektakularni. Jednom sam video meduzu prečnika gotovo dva metra - vrlo redak primera koji nikada nije uihvačen. A imate i neverovatnu lignju, Hambolt lignju koja je veoma agresivna, a tu su i najmanje moguče bioluminiscentne životinje. Ako osvetlite tamu zone sumraka odgovoriće vam bukvalno milioni stvorenja. To je potpuno zadivljujuće.

Šta možemo da naučimo od zone sumraka?

Ljudi imaju savršen skor odlaska u nova okruženja i uništavanja istih. Ribarska industrija sada se okreće zoni sumraka jer su svesni ogromne biomase koja tu postoji. Sada kada se počinje sa eksploatacijom tih dubina, počinjemu da shvatamo njihovu ulogu u globalnom ekonsistemu i kontroli klimatskih promena.

Drugi rečima ako ona isisava gigaton ugljenika iz atmosfere godišnje - koliko proizvedu svi automobili na svetu - onda je moramo zaštititi jer ćemo tako zaštititi i svet.

Ljudi međutim imaju tendenciju da prvo iskorišćavaju ili vade pa tek onda da postavljaju pitanja. Potrebno je da naučnici ispitaju tu oblast, shvate je, razumeju kako se ugljenik kreće, kako okean radi i šta mi da radimo da ne poremetimo tu atmosferu.

Taj ekosistem je prilično žilav, ali ljudi su poznati po tome da su uništili žilave ekosisteme.

Da li ste optimista kada je reč o prirodnoj sredini?

Sve ove inicijative o kojimja svetski lideri govore - kontrola metana, više cene uglja i tome slično. Potrebno je da stvarno zagrizu i donesu zakone i pravne okvire. Samo pozivanje da se nešto promeni neće dovesti do promena.

Pesimista sam kada su politički i generalno ljudski sistemi u pitanju, ali sam optimista kada govorimo o ljudskim bićima. Snalažljivi smo. Kada smo priterani uza zid verujem da možemo da se udružimo i nađemo rešenje. I verujem da ćemo biti spremni da promenimo naš način života kada to bude potrebno.

Kako je istraživanje okeana uticalo na vaš život na kopnu?

Mislim da mi je dalo osećaj perspektive i poštovanja prirode. A to se prelilo i na način na koji živim, na pokušaje da ostavim što je moguće manje zagađenja za sobom. Cela moja porodica su vegani i naš ugljenični otisak je tri puta manji od otiska nekoga ko nije vegan. To je veliki korak koji svako može da napravi. Mislim da svi moraju da donesu odluke i preuzmu odgovornost.

Kako kroz svoje filmove skrećete pažnju na zaštitu životne sredine?

Snimio sam mnogo dokumentaraca o okeanu i oluvanju okeana, uključujući i najnoviji "Tajne kitova". Kada je reč o igranim filmovima "Avatar" serijal ima tu poruku važnosti zaštite životne sredine. Nije baš da vas udara direktno u facu ali je definitivno tu, između redova.

Da li ljudi razumeju koliko su nam okeani važni?

Mislim da, primera radi, farmer sa Srednjeg zapada, ne razume dovoljno ulogu okeana u svakodnevnom životu - koliko oni kontrolišu količinu padavina, klimu generalno.

Prosečna osoba ne zna mnogo o ovome, i zbog toga mislim da je važno ovo što sada radimo. Trudimo se da upoznamo sve na planeti, čak i ako oni žive u Sahari, koliko je važna uloga okeana u njihovim životima.

Kurir.rs