ZABRINJAVAJUĆE OTKRIĆE NAUČNIKA: Ljudski mozak se smanjuje, a sa njim i naše kognitivne funkcije?
Postoje čvrsti dokazi o povezanosti veličine mozga i kognitivnih funkcija kod čoveka.
Prosečan mozak odrasle osobe težak je između 1300 i 1400 grama i dugačak je oko 15 centimetara. No, nije uvek bilo tako.
Studija objavljena u časopisu Brain, Behavior and Evolution, ističe kako se u poslednjih 50.000 godina veličina ljudskog mozga smanjila. I to značajno, prenosi Zimo.
Kako je u studiji naveo J.M. Stibel iz Prirodnjačkog muzeja u Los Anđelesu, veličina ljudskog mozga smanjila se za više od pet posto kod modernih ljudi, u odnosu na naše pretke.
Promene u veličini tela, čini se da objašnjavaju poslednje promene u veličini mozga. Uz izuzetak modernih uzoraka, encefalizacijski nivoi ostali su prilično stabilni u poslednjih 50 hiljada godina.
Iako je moderni uzorak mozga pokazao relativno nizak nivo encefalizacije, povećanje BMI (indeksa telesne mase), čini se odgovornim za promenu u veličini, objašnjava Stibel i dodaje da rezultati njegovog istraživanja sugerišu da je relativno nedavno smanjenje veličine mozga, odgovor na promene u fiziologiji, pogotovo u odnosu mase tela i veličine glave.
Dodaje i da postoje snažni dokazi o povezanosti veličine mozga i kognitivnih funkcija kod čoveka.
Nedostatak strukturnih promena koje su mozak učinile efikasnim i značajno smanjenje u velilčini mozga, mogli bi dovesti do smanjenja kognitivnih funkcija, upozorava autor.
Problem je, ističe Stibel, što podaci iz drugih studija pokazuju da su se, uz evolucionalno smanjenje veličine mozga, smanjivale i kognitivne sposobnosti.
Naime, brojne su studije pokazale kako se, tokom 20. veka, u industrijski razvijenim zemljama, povećavao prosečan koeficijent inteligencije stanovništva.
To se objašnjavalo boljim uslovima života, obrazovanjem, razvojem tehnologije. Međutim, podaci poslednjih 30 godina baš i nisu ohrabrujući.
U najrazvijenijim zemljama sveta beleži se pad nivoa koeficijenta inteligencije, a naučnici nemaju objašnjenje za to.
Nije jasno mogu li fizičke promene mozga ili genetske predispozicije u konačnici dovesti do negativnog uticaja na kognitivne sposobnosti čoveka, napominje Stibel na kraju dodavši kako bi trebalo dodatno proveriti kretanje koeficijenta inteligencije i u budućnosti.
Kurir.rs
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore