Postoje čvrsti dokazi o povezanosti veličine mozga i kognitivnih funkcija kod čoveka.

Prosečan mozak odrasle osobe težak je između 1300 i 1400 grama i dugačak je oko 15 centimetara. No, nije uvek bilo tako.

Studija objavljena u časopisu Brain, Behavior and Evolution, ističe kako se u poslednjih 50.000 godina veličina ljudskog mozga smanjila. I to značajno, prenosi Zimo.

Kako je u studiji naveo J.M. Stibel iz Prirodnjačkog muzeja u Los Anđelesu, veličina ljudskog mozga smanjila se za više od pet posto kod modernih ljudi, u odnosu na naše pretke.

Promene u veličini tela, čini se da objašnjavaju poslednje promene u veličini mozga. Uz izuzetak modernih uzoraka, encefalizacijski nivoi ostali su prilično stabilni u poslednjih 50 hiljada godina.

Iako je moderni uzorak mozga pokazao relativno nizak nivo encefalizacije, povećanje BMI (indeksa telesne mase), čini se odgovornim za promenu u veličini, objašnjava Stibel i dodaje da rezultati njegovog istraživanja sugerišu da je relativno nedavno smanjenje veličine mozga, odgovor na promene u fiziologiji, pogotovo u odnosu mase tela i veličine glave.

Dodaje i da postoje snažni dokazi o povezanosti veličine mozga i kognitivnih funkcija kod čoveka.

Nedostatak strukturnih promena koje su mozak učinile efikasnim i značajno smanjenje u velilčini mozga, mogli bi dovesti do smanjenja kognitivnih funkcija, upozorava autor.

Problem je, ističe Stibel, što podaci iz drugih studija pokazuju da su se, uz evolucionalno smanjenje veličine mozga, smanjivale i kognitivne sposobnosti.

Naime, brojne su studije pokazale kako se, tokom 20. veka, u industrijski razvijenim zemljama, povećavao prosečan koeficijent inteligencije stanovništva.

To se objašnjavalo boljim uslovima života, obrazovanjem, razvojem tehnologije. Međutim, podaci poslednjih 30 godina baš i nisu ohrabrujući.

U najrazvijenijim zemljama sveta beleži se pad nivoa koeficijenta inteligencije, a naučnici nemaju objašnjenje za to.

Nije jasno mogu li fizičke promene mozga ili genetske predispozicije u konačnici dovesti do negativnog uticaja na kognitivne sposobnosti čoveka, napominje Stibel na kraju dodavši kako bi trebalo dodatno proveriti kretanje koeficijenta inteligencije i u budućnosti.

Kurir.rs