Američko nuklearno oružje moglo bi da završi u istočnoj Evropi ako ga Nemačka ukloni sa svoje teritorije, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg na konferenciji u petak.

-Očekujem da će Nemačka nastaviti da bude deo nuklearne razmene jer je to toliko važno za Evropu i multilateralni okvir, rekao je on na konferenciji koju su organizovali Nemačko atlantsko udruženje i Savezna akademija za bezbednosnu politiku.

-Alternativa za NATO podelu nuklearnog oružja su različite vrste bilateralnih odnosa. Na Nemačkoj je da odluči da li će biti nuklearnog oružja u vašoj zemlji, ali alternativa je da završimo sa nuklearnim oružjem u drugim zemljama Evrope, takođe na istoku Nemačke, rekao je on, a prenosi TASS.

Stoltenberg je takođe rekao da je cilj svet bez nuklearnog oružja. Ali sve dok ga i drugi imaju, mora ga imati i NATO.

On je pozdravio razgovore između Rusije i SAD o strateškoj stabilnosti, uključujući Ugovor o merama za dalje smanjenje i ograničenje strateškog ofanzivnog naoružanja.

Aranžman NATO-a o podeli nuklearnog naoružja pruža pravni osnov za raspoređivanje američkog nuklearnog oružja u evropskim nenuklearnim zemljama članicama kao deo koncepta.

Prema uslovima Ugovora o konačnom rešenju u pogledu Nemačke, koji je stupio na snagu 15. marta 1991, Nemačka se odrekla proizvodnje, posedovanja i kontrole nuklearnog, biološkog i hemijskog oružja. Do kraja juna 1991. godine SSSR je povukao sve svoje nuklearne snage iz istočne Nemačke.

Međutim, Nemačka i dalje ima američko nuklearno oružje kao deo strategije odvraćanja NATO-a. Do 20 američkih taktičkih nuklearnih bombi B61 stacionirano je, prema nepotvrđenim izveštajima, u vazduhoplovnoj bazi Buhel.

Kurir.rs