ŠTA JE POTOPILO PODMORNICU KURSK 2000? Admiral tvrdi NATO polovilo, ali da dokaza nema! Podmorničari osuli paljbu po njemu

Haos u Rusiji, posebno u Severnoj floti, ali i među podmorničarskim krugovima, upravo tako bi mogli da opišemo situaciju posle izjave penzionisanog admirala Vjačeslava Popova, nekadašnjeg komandanta Severne flote, koji se oglasio u ruskim medijima da je ruska napadna nuklearna podmornica "Kursk" potonula posle sudara sa podmornicoma jedne od NATO zemalja!

Ruski podmorničari koji deluju u brojnim grupama na društvenim mrežama udarili su odamh po admiralu Popovu i njegovoj tvrdnji o potonuću "Kurska".

Podmorničari su citrali knjigu Valerija Dimitrijeviča Rjazanceva iz 2005. godine "Na budnosti, posle smrti", koja je posvećena tragediji nuklearne podmornice Kursk i preduslovima, koji su doveli do tragedije i smrti 118 podmorničara . Knjiga daje detaljnu analizu kako je postupala i delovala posada podmornice pre tragedije, kao i posle, reakcije komandanta, spasioca. Knjiga je ilustrovana fotografijama i šemama, kao i dokumentima koje ukazuju da admiral Popov i drugi načelnici Severne flote i Ratne mornarice Rusije su direktno odgovorni za lošu obuku u floti, nepoštovanje bezbednosnih zahteva internih dokumenta i propisa mornarice.

Admiral Popov je rekao i da SOS signale tog dana nije poslao Kursk već NATO podmornica, a da je ruska protivpodmornička avijacija kod obala Norveške pronasla stranu podmornicu koja se sudarila sa Kurskom.

S druge strane signale putem Morzeove azbuke sa podmornice Kursk čuo je akustičar koji se nalazio na komandom brodu Severne flote atmoskoj krstarici Petar Veliki, ali da je to okrakterisao kao spuštanje sidrenog lanca, a ne vapaj za pomoć. Ni reči o signalu NATO podomornice za SOS.

Bilo kako bilo razloga za teorije zavere i nagađanje postojaće i dalje dok dokumenti ne postanu javni pošto treba proći još 29 godina pre nego što sa njih bude skinuta oznaka "Strogo poverljivo)

"Ali kada se pojavi takva glupost: „Znam koji je brod kriv, ali ovo vam neću reći“ – hoću da udarim govornika u lice", napisao je jedan od podmorničara.

Prvo i osnovno je bilo dogovorti se koja podmornica, čas je američka, čas britanska. Mediji u Rusiji, ali i u Srbiji govorili su da je bila u pitanju britanska podmornica, ali je to par dana pošto se podmornica pojavila u jednoj od norveških luka bilo demantovano jer su se miji mogli uveriti da je podmornica neoštećena.

Teorija zavere

Ta teorija je prvo bila uzeta kao zvanična već 20. avgusta i da je plovilo bilo deplasmana ne manjeg od 10.000 tona koji se kretoa brzinom od 10 čvorova. I sam tadašnji ministar odbrane maršal Igor Sergejev je podgrevao tu teoriju tvrdeći za tadašnju rusku televiziju ORT da su nedaleko od Kurska pronađeni delovi strane podmronice tj komandnog tornja, da je u ranim jutranjim časovima u blizni Kurska otkrivena još jedan potonuli obejakt sličnih dimenzija kao Kursk, da je bila primećena signalna plutača, koja je kasnije misteriozno nestala.

Ove tvrdnje ruskog ministra odbrane prvi su opovrgli norveški ronioci sa snimcima kada su stigli do podmornice, koji su bili objavljeni i gde se videlo da nema niti delova, niti strane podmornice.

Dana 18. avgusta u Bergen uplovila je američka nuklearna podmornica USS Memfis SSN-691 klase Los Anđels, koja je pratila pomorsku vežbu. Zbog priča ruskog maršala organizovana je poseta novinara, među kojima su i ruski, a koji su se mogli uveriti da na podmornica nema nikakvih oštećenja.. Isti slučaj bio je i sa britanskom podmornicom.

U teorije zavere uključili su se i ruski mediji. Tad je list Moskovskije vedomosti naveo, a to su preneli i zapadni mediji ne svi, neki da je podmornicu pogodio ruski protivbrodski projektil 3M45 Granit koji je bio lanisran sa raketne krastarice. Te tvrdnje su pobijene munjevite i zdravorazumskim odgovorom. Prvo, kako je protivbrodski projektil mogao da potopi podmornicu koja je bila na dubini od oko 18 metara.

Teorija o sudaru podmornice je takođe odbačena iako nije baš redak slučaj sudara podmornica. Međutim da je bilo podmornica sa kojom se sudarila verovatno bi isplivala na površinu.

Jedini sigurni uzrok tragedije kad su odbačeni svi prethodni ostala su torpeda. Ispostavilo se da je to bilo tačno.

Podržao admirala Popova

Jedini ruski visoki pomorski oficir, koji je podržao admirala Popova bio je Načelnik Glavnog štaba Ratne mornarice Rusije (1998-2005) admiral Kravčenko koji je rekao za RIA Novosti da indirektni znaci govore u prilog verziji admirala Popova da je Kursk potonuo nakon sudara sa stranom podmornicom. Ali, ni on nije izneo nijedan konkretan dokaz za ovu tvrdnju

Podsetimo, podmornica "Kursk" K-141 napustila je matičnu luku Vidajevo 10. avgusta tačno u 10 sati po lokalnom vremenu kako bi učestvovala u velikoj vojnoj vežbi koja se održavala na Barencovom moru. Vežba je bila utoliko bitna što je u njoj učestvovalo 30 raznih plovila, od raketnih krstarica na nuklearnij pogon, preko nukelarnih podmornica, do pomoćnih brodova. Podmornicom "Kurks" komadovao je kapetan bojnog broda ( kapetan 1. ranga) Genadiji P. Liačin. Posada podmornice ukupno je brojala 118 ljudi, do čega su petorica bili posmatrači. Posle tragedije bilo je onih koji su tvrdili da je brojno stanje bilo 130 ljudi, ali ta teorija je kasnije odbačena kao spekulacija i nagađanje bez konkretnih dokaza.

Inače valja dodati da je pred samu tragediju posada podmornice "Kursk" dobila priznanje kao najbolja podmornička posada Severne flote.

Kurir.rs/A. Mlakar