KAO DA JE DIZNI UŠAO U NOTR DAM: Mediji žestoko kritikovali renovirani enterijer poznate gotske katedrale! VIDEO

Pariska katedrala Notr Dam koja je uništena požarom rizikuje da liči na „politički korektan Diznilend” prema kontroverznim planovima za renoviranje koje je video britanski Telegraf.

Na „stazi otkrića“ biće tematske kapele, sa naglaskom na Afriku i Aziju, dok će citati iz Biblije biti projektovani na zidove kapele na različitim jezicima, uključujući mandarinski.

Konačna kapela na stazi će imati snažan ekološki naglasak.

„Kao da Dizni ulazi u Notr-Dam“, rekao je Moris Kulo, nagrađivani arhitekta, urbanista, teoretičar i kritičar iz Pariza koji je video planove.

„Ono što oni predlažu da urade Notr Damu nikada ne bi bilo učinjeno Vestminsterskoj opatiji ili bazilici Svetom Petru u Rimu. To je neka vrsta tematskog parka i veoma detinjasto i trivijalno s obzirom na veličinu mesta“, rekao je on za Telegraf.

Visoki izvor blizak obnovi rekao je da planovi predstavljaju rizik da se globalni svetionik hrišćanstva pretvori u „eksperimentalni izložbeni prostor” koji bi „unakazio” rad Judžina Vajolet-le-Daka, proslavljenog arhitekte koji je obnovio katedralu nakon pustošenja Francuska revolucija u nastojanju da povrati duh srednjovekovnog hrišćanstva.

„Možete li zamisliti da administracija Svete stolice dozvoli nešto ovako u Sikstinskoj kapeli?“, rekao je visoki izvor sa pristupom najnovijim planovima. „Bilo bi nezamislivo. Mi ovde nismo na praznom mestu.

„Ovo je poludela politička korektnost. Oni žele da pretvore Notr-Dam u eksperimentalni liturgijski izložbeni prostor koji ne postoji nigde drugde, dok bi to trebalo da bude orijentir gde se i najmanja promena mora postupati sa velikom pažnjom.

Čuvena gotska katedrala teško je oštećena u požaru 16. aprila 2019. godine, kada su slike plamena koji zahvata krov i ruši njen toranj iz 19. veka šokirali svet.

Oni delovi zgrade koji su oštećeni u požaru biće mukotrpno vraćeni u prvobitno stanje. Međutim, prema novim planovima neke oblasti koje su relativno manje pogođene katastrofom biće dramatično promenjene.

Globalni talas emocija pokazao je da je 340.000 donatora doprinelo 833 miliona evra (705 miliona funti) za obnovu kultnog zdanja. Oko 165 miliona evra (140 miliona funti) već je potrošeno do septembra na obezbeđenje katedrale, koja je strukturno oštećena tokom požara. Drugi deo od 262,6 miliona evra (222 miliona funti) donacija će ići za prvu fazu radova na restauraciji.

Žan-Luj Žoržlen, general kome je predsednik Emanuel Makron zadužio da obnovi Notr Dam, obećao je da će on biti dovoljno obnovljen za održavanje Te Deum 16. aprila 2024, na vreme za Olimpijske igre u Parizu.

Prvobitno je Eduar Filip, tadašnji francuski premijer, rekao da će pokrenuti međunarodni konkurs za obnovu uništenog krova i tornja, potencijalno sa modernim dizajnom „koji nosi obeležje našeg vremena“.

Nakon široko rasprostranjene galame oko arhitektonskih letova fantazije, od kojih je čak bio i bazen, konkurs je ukinut, a toranj, krov i srednjovekovne drvene grede treba da budu ponovo izgrađeni što je moguće vernije originalnom dizajnu.

Međutim, to se ne može reći za unutrašnjost s obzirom na trenutne planove, koje vide Telegraf i dva evropska medija.

U junu, nadbiskup Pariza, Mišel Opeti, rekao je da će ovo „dovesti katedralu u 21. vek uz očuvanje sopstvenog identiteta u duhu hrišćanske tradicije“.

Međutim, prema planovima oca Žila Druena, unutrašnjost će gledati u budućnost, a ne u prošlost.

Prema predlozima, posetioci će prolaziti kroz glavni ulaz i biti vođeni ka 14 tematskih kapela koje prikazuju Postanak, Avram, Izlazak i Proroke, ali i pet kontinenata.

Dok će Afrika i Azija imati ponosno mesto, Evropa, Amerika i Okeanija će ili biti manje očigledne iza apside ili će biti potpuno odsutne. Obilazak se završava u kapeli posvećenoj „pomirenom stvaranju“, odnosno zaštiti životne sredine kako je navedeno u enciklici Laudato Si pape Franje.

Ideja je, rekao je gospodin Drouin, bila da se zarobljena publika od 12 miliona posetilaca sa „višestrukim motivacijama“ i vrlo malo katoličke kulture poduči osnovama hrišćanstva i istorije spasenja, a da se to ne pretvori u „katekizam u teškom smislu te reči“ .

U sredu je potvrdio da su planovi "više nego ikada na stolu".

Kristijan Ruselo, generalni direktor Fondacije Notr Dam, zadužen za upravljanje lavovskim udelom donacija, takođe je potvrdio predloge za „tragom otkrivanja posetilaca” kako bi se „obezbedili ključevi za pola planete koja ne zna šta je katedrala je”.

„Ova staza koja ide fod severa do juga, od senke do svetla, oslikavaće glavne momente Biblije da bi se najrazumljivijim običnim smrtnicima, bilo Kinezima ili Šveđanima, objasnilo šta sve to znači.”

On je takođe potvrdio da je predlog da se na zidove projektuju strane fraze.

„Strani posetioci vide znakove i veličanstvene slike, ali ništa ne razumeju. Slike, skulpture i slike se računaju, ali i reči. Dakle, postoje planovi da se projektuju određene reči i izrazi na mandarinskom, francuskom ili španskom i engleskom.”

Poziv za 6 miliona evra (5 miliona funti) u donacijama iznad i iznad onih koje su do sada prikupljene pokrenut je u junu za unutrašnju restauraciju, rekao je on.

Profesorka Marija Luiza Čekareli Lemut, italijanski stručnjak na Univerzitetu u Pizi, rekla je: „Treba jednostavno sprovesti restauraciju, a ne birati rešenja koja bi mogla da izmene arhitektonski raspored ili proizvoljno ’modernizuju’ zdanje.

Viši izvor je rekao da trošenje novca na modifikaciju tih delova unutrašnjosti rizikuje da proždre one koji se koriste za obnavljanje letećih potpora i sakristija Notr Dama, kojima je preko potrebna popravka čak i pre požara.

„Kada vidite ozbiljnost sa kojom se katedrala obnavlja korišćenjem vrhunskih majstora i prvoklasnih materijala, ovo izgleda potpuno neprikladno“, rekao je gospodin Kulot.

„Viollet-le-Duc je dobro razumeo da se mogu dodati beleške koje ne postoje, ali pod uslovom da se to uradi u duhu originala, a ne u nekoj vrsti smešnog raskida koji će izaći iz mode za tri godine.

Planovi takođe uključuju mogućnost skladištenja klupa pod zemljom zahvaljujući „liftu za robu“, što bi zahtevalo probijanje rupe u kripti iz 18. veka koju je dizajnirao Žak Žermen Suflo, koji je sagradio pariski Panteon, „aberaciju“.

Još kontroverzniji predlog da se vitraži koje je dizajnirao Vajolet-le-Dak uklone iz kapela i zamene modernim je isključen, potvrdio je on.

U svom izlaganju, gospodin Druin je pomenuo i svetlosne i zvučne efekte koji će posetioce odvesti „iz tame u svetlost”.

Prema višem izvoru, većina članova naučnog komiteta koji gledaju na restauraciju skeptična je prema planovima, ali general Žoržlin i pariski nadbiskup žele da nastave dalje na ključnom sastanku francuske komisije za nacionalnu baštinu 9. decembra.

Kurir.rs/Telegraph